U pregovorima sa Evropskom unijom najveći napor Srbija će morati da uloži u unapređenju vladavine prava, zaštiti životne sredine i kontroli državne pomoći, navela je Delegacija EU Srbiji uoči otvaranja prvih poglavlja.
Srbija u ponedeljak u Briselu otvara poglavlja 32 i 35, o finasijskoj kontroli i normalizaciji odnosa sa Kosovom, u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji.
U Delegaciji ističu da je otvaranje poglavlja priznanje naporima Srbije, ali i praktičan korak koji pruža mehanizme vlastima za povećanje pravne sigurnosti i predvidivosti i jačanje institucija.
“Srbija je spremna da pregovore o članstvu u EU završi u najkraćem mogućem roku,” izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbijie, koji će predvoditi delegaciju Beograda na Međuvladinoj konferenciji na kojoj će biti otvoreno prvo pregovaračko poglavlje - 32. On je ocenio da će poglavlje 35, koje je posvećeno odnosima Beograda i Prištine, biti teško i trajati do kraja procesa pristupanja Srbije EU.
Vlast u Beogradu procenjuje da bi Srbija svoj deo posla u pregovorima mogla da obavi do 2019. ali niko se ne usuđuje da prognozira datum kada bi mogla da postane članica EU.
Džejms Ker Lindzi, istraživač Londonske škole ekonomije, ocenio je da bi Srbija u pregovorima sa EU prelazne periode trebalo da traži samo u malom broju pažljivo odabranih oblasti.
“Ako bih imao priliku da dam savet Vladi Srbije, rekao bih im da pregovori budu što jednostavniji i direktniji. Ne borite se za svaki aspekt svakog poglavlja. To će samo produžiti proces pristupanja. Trajna izuzeća od EU propisa ne odobravaju se gotovo nikad. Ustvari, to ne treba ni pokušavati", naveo je Ker Lindzi za EurAktiv Srbija.
Pojedina istraživanja u Srbiji pokazala su da bi više od polovine građna, ako bi se sada održao referendum, glasalo za ulazak Srbije u EU, dok bi trećina bila protiv. Najčešći razlozi za podršku članstvu su nada u zaposlenje i bolji standard. Oni koji su protiv kao glavne razloge navode gubitak nacionalnog identiteta, eksploataciju i uslovljavanje.
Hansjerg Ajf , poslednji nemački ambasador u SFRJ, izjavio je da je Srbija mnogo bliža Evropskoj uniji nego ikada ranije.
"Ujedinjena Evropa i jeste njeno prirodno okruženje. Nije Srbija na Mesecu niti je deo Rusije. Po jasnoj instrukciji nemačke vlade početkom devedesetih godina tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću ponudio sam pomoć Nemačke u približavanju ujedinjenoj Evropi. Nažalost, on je tada imao drugačije interese. Nemačka ni tada, baš kao ni sada, nije videla razliku izmedju Srba i Hrvata, za nas nikakav značaj nije imalo, i nema, to što su jedni pravoslavci a drugi katolici. Želeli smo da pomognemo,” rekao je Ajf za novosadski Dnevnik.
U većini anketa o Evropskoj uniji, kao uslove za Srbiju građani najčešće navode priznavanje nezavisnosti Kosova, ali i reforme i borbu protiv korupcije i kriminala. Većina očekuje da bi ulaskom u EU život mogao da bude bolji sa dolaskom stranih investitora, vladavine prava i zaštite životne sredine. Ako bi Evropska unija želela da ispuni sadašnja očekivanja građana Srbije, prvo bi trebalo da pomogne njenu poljoprivredu, zdravstvo i siromašne regione.