Opozicija u Skupštini Srbije saopštila je da su postigli konsenzus da je za izlazak zemlje iz društvene i političke krize neophodno formiranje prelazne Vlade, odnosno "Vlade narodnog poverenja". Predsednica Skupštine Srbije smatra da tako nešto nije u skladu sa ustavom Srbije.
Opozicionari su na konferenciji za medije 20. marta, saopštili da je ideja da to bude "oročena, privremena vlada, sa trajanjem najviše do devet meseci, koja ima konkretne zadate
"Cilj te vlade je da građani mogu slobodno da izaberu legitimnu vlast. Ova trenutna vlast nema legitimitet", kazala je kopredsednica Zeleno-levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević, prenosi Beta.
U Srbiji duže mesecima traju protesti i studentske blokade, čiji je prvi zahtev krivična i politička odgovornost vlasti za smrt 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024.
Pod pritiskom protesta, premijer Srbije Miloš Vučević podneo je ostavku koju je Skupština usvojila 19. marta.
Predstavljajući koncept "Vlade narodnog poverenja", Biljana Đorđević je rekla da bi kandidate za njen sastav trebalo da zajednički predlože parlamentarne opozicione stranke, društveni pokreti i univerziteti u blokadi.
"Mandatar ili mandatarka bi morala da bude nestranačka ličnost, oko koje će svi akteri u skupštini postići saglasnost. U sastavu ove vlade narodnog poverenja, resori koji su neophodni za ispunjenje studentskih zahteva i uspostavljanje uslova za slobodne i poštene izbore, ne mogu biti u rukama sadašnje vlasti", kazala je Đorđević.
Navela je da je to poziv za uspostavljanje širokog narodnog konsenzusa oko Vlade narodnog poverenja, u kojoj bi sedele ličnosti koje bi svojom stručnošću i integritetom mogle da obezbede povratak poverenja u institucije.
"Ovo je poziv koji upućujemo ne samo preostalim parlamentarnim strankama, nego i široj javnosti, akademskoj zajednici, stručnoj javnosti, da pružimo podršku najboljim kandidatima da se prihvate ovog posla. U tom trenutku, prestaje da bude važno da li imaju ovo ili ono političko opredeljenje", rekla je Đorđević.
Nakon isteka mandata Vlade narodnog poverenja, kako je navela, i nakon verifikacije ispunjavanja svih uslova, usledilo bi raspisivanje parlamentarnih izbora.
Poslednje parlamentarne izbore u Srbiji obeležile su brojne optužbe na račun vlasti da je do pobede došla izbornim manipulacijama. Vladajuća Srpska napredna stranka odbacila je takve navode kao netačne.
Na izborne neregularnosti tada su ukazali predstavnici opozicije, domaći posmatrači, ali i OEBS-a Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Brnabić: 'Na osnovu kojih zakona to tražite?'
Odgovarajući na predlog opozicije, predsednica Skupštine i članica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Ana Brnabić ocenila je da je reč o predlogu koji je "protiv Ustava" Srbije.
"Na osnovu čega? Na osnovu kog zakona vam je to? Na osnovu kog Ustava? Pošto tako nešto ne samo da nije ustavno, već je izričito protiv Ustava", navela je Brnabić na konferenciji za medije 20. marta.
Opoziciju je optužila da je sebe predložila "da bude vlast bez podrške naroda i bez izborne volje".
"Nema izbora, izbore ne želimo, nema referenduma o pitanju poverenja predsedniku Aleksandru Vućiču i mi taj referendum nećemo dozvoliti", rekla je Brnabić.
Privremenu, odnosni prelaznoj vladi opozicija i građanske inicijative predlagale su i ranije. Ovo je prvi put da su izneli koncept te zamisli.
Predstavnici vlasti u Srbiji u više navrata su tu ideju su oštro kritikovali i odbacili, uz optužbe da opozicija tim putem hoće "bezbolno da dođe na vlast".
Duže od tri meseca traju blokade državnih fakulteta u Srbiji.
Prvi zahtev studenata u blokadi je da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice, kako bi se utvrdila odgovornost za nesreću.
Traže i sankcionisanje napadača na studente na protestima koji su usledili nakon nesreće u Novom Sadu i obustavljanje postupaka protiv uhapšenih demonstranata.
Uz građane koje okupljaju na protestima, iza njihovih zahteva stali su profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci...
Demonstracije su postale simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u zemlji uz pitanje da li su do nesreće u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema.
