Vlada Kosova proglasila je 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici, na osnovu Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 23. maja.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je, govoreći na sednici Vlade, rekao da je ovo "plemenita i odgovarajuća akcija u ime Kosova".
"To je akcija... naše ljudske univerzalije i naše želje za mirom, da se genocid ne zaboravi niti ponovi, ni u Bosni, ni na Kosovu, ni bilo gde drugo na našim prostorima i u svetu", rekao je Kurti.
Generalna skupština UN je u maju proglasila 11. jul Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
"Neka ovaj dan bude trajni podsetnik za našu zajedničku patnju i tugu, našu snagu da gradimo svetliju budućnost i našu posvećenost očuvanju istine, mira, pravde i ljudskih prava", kazala je na sednici Vlade zamenica premijera Kosova, Emilija Redžepi, koja dolazi iz bošnjačke zajednice.
Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova iz srpske zajednice, koji je podržao ovu odluku, rekao je da je bitno reći da "zločin i genocid ima svoje ime i prezime, te da ne sme da se generalizuje na određeni narod ili određenu zemlju, već na individualne počinioce koji su to uradili, ne misleći dobro ni za žrtve ni za svoj narod".
Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske počinila genocid, odnosno ubila više od 8.000 muslimana-Bošnjaka.
Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida.
Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora.
Među njima su i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i komandant bivše Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na kaznu doživotnog zatvora.
