Vlada i ministarstva ne objavljuju ni polovinu informacija

Po transparentnosti rada Vlada Srbije druga je na listi zemalja bivše Jugoslavije koje još nisu članice Evropske unije, pokazala je regionalna analiza Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA. Najbolja na tom planu je, kako je pokazalo ovo istraživanje, Crna Gora, a slede Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija.

Vlada i ministarstva u Srbiji imaju web sajtove na kojima objavljuju određene informacije o svojim aktivnostima ali njihov sadržaj nije dovoljan da bi građani u potpunosti bili obavešteni o radu tih institucija. Istraživanje, koje je urađeno na osnovu analize informacija dostupnih na zvaničnim internet stranicama ministarstava i vlade, otkrilo je da one ispunjavaju samo 40 odsto kriterijuma otvorenosti prema javnosti.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da ti podaci nisu pohvalni za Srbiju jer dokazuju da se još ne sprovode zakoni o dostupnosti informacija.

“To ovde nije nikakvo iznenađenje. Čak i u toj konkurenciji koja sasvim sigurno nije mnogo teška, jer su sve ove tranzicione zemlje suočene sa ozbiljnim problemima u vezi sa transparentnošću i korupcijom, Srbija nije uspela da pobedi. Mi čini se mnogo zaostajemo za Crnom Gorom, a samo malo smo ispred Makedonije i Bosne. I to je svakako poruka o kojoj bi mi u Srbiji morali vrlo ozbiljno da razmislimo”, ističe Šabić.

Analiza NVO Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, pokazala je da Vlada Srbije i ministarstva ne objavljuju ni polovinu informacija na koje su obavezne, kao i da se ta polovična komunikacija obavlja uglavnom preko web sajtova na kojima rad državnih organa nije transparentno prikazan.

Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka Centra CRTA, rekla je da Vlada Srbije od 53 indikatora o otvorenosti i interakciji sa građanima ispunjava samo 22.

“Najbolji rezultati u otvorenosti ogledaju se u tome da institucije objavljuju najvažnije vesti i na prostu činjenicu da imaju sajt. Ali tamo nemaju planove rada. Najlošiji rezultati su u oblasti učešća građana u kreiranju javnih politika, čega gotovo da nema, i budžetskoj transparentnosti. U kojoj od sedam postavljenih kriterijuma ispunjavaju samo jedan”, navodi ona.

Bez jedinstvene politike transparentnosti

Jedina dva ministarstva koja još nisu objavila informatore o radu, iako su na to obavezna zakonom, su ministarstva finansija i privrede.

Rodoljub Šabić upozorava da se stvari neće promentiti dok ne bude konsekvenci.

“Ova zemlja ima zakon o slobodnom pristupu informacijama koji njenim građanima jemči određena prava. Ali protiv prekršilaca zakona u poslednje dve godine nadležni nisu pokrenuli ni jedan jedini prekršajni postupak. Iako je bilo više hiljada prekršaja. A na više stotina flagrantnih prekršaja neposredno je ukazala i služba poverenika. Dok je jedan relativno mali broj kažnjenih ljudi samo posledica upornosti pojedinih novinara i ljudi iz nevladinog sektora koji su sami tužili počinioce”, rekao je Šabić.

Najlošije rezultate u ovoj oblasti imaju minstarstva omladine i sporta i građevine, dok su najotvorenija prema javnosti ministarstva unutrašnjih poslova, prosvete, kulture i trgovine.

Vukosava Crnjanski Šabović kaže da je neophodna bolja primena novih tehnologija.

“U Srbiji ne postoji jedinstvena politika transparentnosti. Iako imamo smernice za izradu web prezentacija državnih organa očigledno je da se one ne poštuju.”

Poverenik u Srbiji nije ovlašćen da pokrene postupak protiv prekršilaca, što se vidi kao još jedna od manjkavosti, a “rat” za informacije od javnog značaja koji je u Srbiji počeo pre osam godina sve više se seli u sektor javnih preduzeća.

Rodoljub Šabić zaključuje da je sada tamo lavovski deo problema.

“I to nije slučajno. Ako hoćemo rezultat u borbi protiv korupcije moramo na nivo neupitnog principa podići pravilo da je trag javnog novca obavezno jasan, čist i dostupan svima. Sve dok to ne uradimo teško možemo da gajimo optimizam u borbi protiv korupcije”, naglašava Šabić.