Evropski parlament (EP) u utorak 18. aprila usvojio je odluku o viznoj liberalizaciji za Kosovo, čime su okončane sve relevantne procedure odlučivanja.
U skladu sa usaglašenim tekstom odluke, kosovski građani će moći slobodno putovati u države Schengen zone od prvog januara 2024. godine.
"Nisam dobila nikakav predlog da se odbaci stav Saveta (ministara EU) i nijedan amandman. Dakle, stav Sajeta je odobren i predloženi akt je odobren", rekla je predsednica EP Roberta Metsola.
"Liberalizacija viza je sada realnost", navodi se u saopštenju Vlade Kosova upućenom medijima.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je ovu odluku opisala kao "pobedu" ne samo za Kosovo, već i "za samu demokratiju i jedinstvo u Evropi".
"Ova odluka je zasluga naroda Kosova, odlučnosti bez premca pokazane tokom godina, uprkos raznim kašnjenjima i nepravdama", napisala je ona na Fejsbuku.
Sledi potpisivanje
Nakon glasanja u EP, u sredu 19. aprila će biti održana ceremonija potpisivanja pravnog akta gde će učestvovati predstavnici EP i Saveta ministara EU – dve institucije koje odobravaju ukidanje viznog režima za jednu zemlju.
Objavljivanjem u Službenom glasniku Evropske unije (EU) koje sledi 20-tak dana kasnije, odluka o viznoj liberalizaciji stupa na snagu.
Međutim, kosovski građani treba da čekaju početak naredne godine da bi uživali bezvizni režim sa evropskim zemljama.
Putovanje bez viza od 1. januara 2024. godine
Prvi dan naredne godine je trenutak kada će državljani Kosova moći da putuju slobodno u Schengen zoni. Prema odluci koja je usaglašena u decembru prošle godine, do ukidanja viznog režima za Kosovo će doći paralelno sa funkcionisanjem Informativnog sistema ETIAS, ali ne kasnije od 1. januara 2024 godine.
Kada je odluka usaglašena, mislilo se da će sistem ETIAS biti funkcionalan 1. novembra 2023. godine. Međutim, sada je već izvesno da se funkcionalnost ETIAS-a odlaže do kasnije naredne godine.
U skladu sa odlukom o Kosovu, građani zemlje imaju krajnji rok, odnosno 1. januar naredne godine kada bi najkasnije mogli da putuju bez viza.
Vize u svetlu agresije na Ukrajinu
Evropska komisija je još 2018. godine preporučila ukidanje viznog režima sa Kosovom, međutim politička odluka je bila talac unutrašnjih problema u pojedinim državama članicama.
Nakon nekoliko godina zastoja, pitanje viza je ponovo oživelo kada je u svetlu ruske agresije protiv Ukrajine, EU preduzela nekoliko pozitivnih koraka prema regionu kako bi se pokušali smanjiti ruski uticaj i posledice rata u Ukrajini.
Tako je EU odlučila da otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te dodeli kandidatski status za Bosnu i Hercegovinu.
U tom kontekstu, oživljavanje procedure vizne liberalizacije za Kosovo, predstavljalo je logičan korak.
Ravnopravni sa ostalima u regionu
Ukidanjem viznog režima, Kosovo se pridružuje ostalim zemljama regiona, čiji građani već više od jedne dekade uživaju slobodu kretanja.
Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija nemaju vizni režim od decembra 2009. godine, a Albanija i Bosna i Hercegovina su prešle na takozvanu belu Schengen listu u decembru 2010. godine.
Proces liberalizacije sa Kosovom je trajao najduže u upoređenju sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana.
U junu 2012. godine, zemlja je dobila Mapu puta.
Evropska komisija je u sred procesa, 2016. godine dodala još jedan uslov koji se odnosio na ratifikaciju granice sa susednom Crnom Gorom.
Godine 2018. je Evropska komisija zaključila da je Kosovo ispunilo sve uslove i zatražila od država članica EU da odobre viznu liberalizaciju.
Države članice su se tome odazvale tek krajem 2022. godine, kada su počele procedure donošenja konačne odluke.
O viznoj liberalizaciji odlučuju dve evropske institucije: Evropski parlament i Savet ministara EU.
Ministri država članica EU su u martu izglasali viznu liberalizaciju.
Glasanjem u Evropskom parlamentu i potpisivanjem pravnog akta se završavaju sve relevantne procedure za ukidanje viznog režima.
