Poslednjeg dana 2018. na Kosovu vlada praznična atmosfera. Oni koji se odluče za glavni grad, opština Prištine je organizovala koncert na otvorenom sa poznatim kosovskim umetnicima.
Odlazeća godina međutim nije ispunila očekivanja građana Kosova, pogotovo mladih ljudi kojima vizna liberalizacija ostaje želja iz godine u godinu. U novoj se nadaju gotovo svemu čemu su se nadali i u protekloj – boljem obrazovanju, novim radnim mestima i slobodnom kretanju.
„Očekivali smo kvalitetnije obrazovanje, nova radna mesta, liberalizaciju viza. Dali su obećanje da će to da se desi, da li će se to sada ispunit nakon 10 godina, nije poznato“, kaže student Idealj Ćoćaj.
„Pozivam Vladu da poseti studente, da vide kako studiramo i šta nam sve nedostaje“, ističe Krenare Butući.
„Želimo više mogućnosti nakon fakulteta, da pred nama postoji neki put, a ne da sedimo kući“, navodi Bljerta Seljmani.
„Student sam fakulteta umetnosti i potrebna mi je vizna liberalizacija. Imam mnoge pozive da posetim druge zemlje i svaki put se suočavam sa problemima“, kaže Škurta Hadžiu.
Kosovo i 2018. godinu napušta bez vizne liberalizacije u Šengen zoni i bez članstva u Interpolu. Iako je bilo najavljeno okončanje Briselskog dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom, do toga nije došlo, a godina se završava taksom od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Nije došlo ni do formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, što je na početku godine takođe bio zadatak Kosova. Sve su to prioriteti koji se nasleđuju iz godine u godinu.
Ono u čemu je Kosovo uspelo jeste da promeni mandat Kosovskih bezbednosnih snaga putem zakonskih izmena, a što je otvorilo put transformaciji ovih snaga u vojsku, ali pod starim imenom (Kosovske bezbednosne snage) zbog nepostojanja podrške srpskih poslanika za ustavne izmene. Upravo su zbog promene mandata ovih snaga pojedini srpski pripadnici bili prisiljeni da napuste snage, a zbog, kako su za Radio Slobodna Evropa rekli, opomena i pretnji koje su dolazile iz Beograda.
Skupština je uspela da ratifikuje i sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, ali to Kosovu još uvek nije donelo viznu liberalizaciju, iako su oni koji prate ispunjavanja uslova rekli da je Kosovo završilo svoje obaveze. Jedan broj članica EU međutim smatra da Kosovo još uvek treba da radi na vladavini zakona.
Odlazeća godina je počela ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića u Severnoj Mitrovici, koje još uvek nije rasvetljeno. Kosovski pravosudni organi tek su krajem godine počeli sa pritvaranjem pojedinaca iz Severne Mitrovice koji se dovode u pitanje sa tim ubistvom.
Godinu je obeležio i događaj hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Marka Đurića koji je u martu na Kosovo ušao bez prethodne dozvole kosovskih vlasti, što je rezultiralo intervencijom specijalnih policijskih snaga na skupu u Severnoj Mitrovici. Veliku domaću i međunarodnu pažnju zauzelo je hapšenje i deportacija turskih državljana na Kosovu koji su radili u sklopu obrazovanih institucija Gulistan, iza kojih, kako Turska tvrdi, stoji Fetulah Gulen, osoba koju je ta zemlja optužila za neuspeli puč u Turskoj 2016. godine.
Sa političkog aspekta, najviše se govorilo o mogućnosti promene granice između Kosova i Srbije, što bi bilo deo konačnog sporazuma u briselskom dijalogu. Predsednik Kosova Hašim Tači je tokom godine predlagao „korekciju granice“, odnosno da se Kosovu pripoji Preševska dolina, a predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, „razgraničenje“. Odnosi dve zemlje svakako su bili u centru pažnje iako se u dijalogu nije stiglo daleko.
Aktuelni premijer Ramuš Haradinaj oštar je protivnik bilo kakvog menjanja granice se Srbijom. Kosovska strana, međutim, smatra da se proces dijaloga mora završiti recipročnim priznanjem, te članstvom Kosova u UN. Na osnovu trenutnih najava, sporazum bi trebao da se postigne tokom prvih meseci 2019. godine. Kosovo je na samom kraju godine formiralo i Državnu delegaciju za dijalog sa Srbijom kojoj je Skupština prepisala mandat da okonča ovaj proces. U delegaciji su svi predstavnici političkih partija osim dve opozicione stranke, pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova.
Srbija je tokom ove godine nastavila sa kampanjom protiv nezavisnosti Kosova, te je u nekoliko navrata saopštavala javnosti o povlačenju priznanja, što je kosovska strana negirala, navodeći da ni jednom o tome nije bila zvanično obaveštena ni od jedne zemlje.
Nakon neuspeha u Interpolu, Vlada Kosova je odlučila da Srbiji, ali i BiH, uvede taksu od 100 odsto na svu robu koja dolazi iz te dve zemlje na Kosovo. Ova mera je i dalje na snazi, i pored velikih pritisaka međunarodne zajednice, ali i uslovljavanja Srbije o nastavku dijaloga.
A što se nastavka tiče, jedna stvar je sada sigurna a to je da su pored evropskog posrednika u proces sada uključene i Sjedinjene Američke Države, što je američki predsednik Donald Tramp jasno izneo i u pismu upućenom predsedniku Kosova Hašimu Taciju.
Kosovsku scenu su na samom kraju godine uzburkali i pozivi na razgovor Specijalizovanog tužilaštva za ratne zločine u Hagu bivšim pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova zakazani za januar. To će, očekuje se, biti izazov za Kosovo i u novoj godini.
Facebook Forum