Iako se na prvo čitanje zahtev Evropske unije može posmatrati kao političko pitanje, kroz činjenicu da je većina zemalja Evropske unije priznala Kosovo kao nezavisnu državu, izgleda da je zahtev da Srbija ne izdaje nove, biometrijske pasoše kosovskim Albancima, ali i bosanskim Srbima, potpuno tehnički zahtev.
Potpredsednik srpske vlade, zadužen za pregovore sa evropskim zvaničnicima, Božidar Đelić priznaje da je to jedan od uslova da se Srbija stavi na belu šengen listu:
Božidar Djelić
"Što se tiče građana Bosne i Hercegovine, broj onih koji traže naše državljanstvo, a isto tako procedura koja je veoma duga, pokazuje da to zapravo nije zabrinjavajuće. Što se tiče naših građana s prebivalištem na Kosovu i Metohiji, na ono što je zabrinutost zemalja članica oko integriteta procedure dodeljivanja putnih isprava, naša Vlada, naročito Ministarstvo unutrašnjih poslova, preduzeće administrativne korake koji će ojačati bezbednost u tom domenu. Tako da radimo na tome, naravno trudeći se da ni na koji način ne kršimo državnu politiku, da nađemo pragmatična rešenja za one konkretne probleme koji su nama postavljeni."
Srbija nema zakonskog niti ustavnog osnova da odbije zahtev za izdavanje pasoša kosovskim Albancima jer su upisani u knjigu rođenih kao državljani Srbije. Kako saznaje dopisnica našeg radija iz Brisela Đeraćina Tuhina, u izveštaju Evropske komisije zahtev nema veze s politikom već s bezbednošću zemalja članica šengena:
"Evropska komisija i dalje misli, bez obzira što joj se to ne sviđa, da Srbija ipak ima legitimno pravo da izdaje pasoše građanima Kosova, jer smatra da su građani Kosova građani Republike Srbije. Međutim, s tehničkog aspekta i dalje postoje neki problemi, jer Srbija ne kontroliše Kosovo već 10 godina i uvek se pojavljuje sumnja u verodostojnost dokumenata i identiteta te osobe koja, na primer, traži srpski pasoš."
Izvestan stepen zabrinutosti Evropske unije, pored činjenice da će pravo na srpski pasoš imati kosovski Albanci, kao i građani Crne Gore i Republike Srpske koji su ostvarili pravo na dvojno državljanstvo, predstavlja i podatak da na Kosovu nije urađen popis stanovništva, granica prema Albaniji skoro i da ne postoji. Do proglašenja nezavisnosti Kosova mnogo više Albanaca je uzimalo srpske pasoše, zbog činjenjice da je sa UNMIK pasošima bilo teže putovati. U vrhu srpske vlasti još ne postoji saglasnost u vezi sa zahtevom oko izdavanja pasoša i o tom se vode pregovori, priznaje Božidar Đelić:
"Sve ono što bude dogovoreno će naravno biti i saopšteno. Mora se reći da, na nekih bukvalno 600.000 hiljada pasoša koji su izdati, jedva sedam hiljada se odnosi na one sa prebivalištem na Kosovu, a od toga je oko 1.500 onih koji su albanske nacionalnosti. Tako da je to izuzetno mali broj putnih isprava. Imajući u vidu ritam kojim se sprovodi ovo, mislim da će unapređena procedura sa naše strane biti pravi odgovor."
Dragan Šormaz
Mada ima i onih koji tvrde da bi ispunjenje zahteva Evropske unije bilo posredno priznanje da Srbija Kosovo ne smatra delom svoje teritorije. Dragan Šormaz iz Demokartske stranke Srbije:
"Odjednom ispade da u Evropi znaju da su oni kriminalci, da imaju mnogo kriminalaca, da imaju mnogo terorista i da mogu predstavljati problem za bezbednost Evropske unije. Pa šta će im onda dole EULEKS, zašto im pomaže u pravljenju Države? Zašto ne dopuste da Srbija reši pitanje kriminalaca i terorista na svojoj teritoriji? To je još jedna od obmana, to je klasično političko pitanje i to je obmana koja se servira građanima Srbije."
Koliko god se zahtev da Srbija ne izdaje nove, biometrijske pasoše kosovskim Albancima, ali i bosanskim Srbima, ne dovodi u vezu s politikom već s bezbednošću zemalja članica šengena, Vesna Pešić iz Liberalno demokratske partije tu vidi i državnu nameru aktuelne vlade:
"Ako vi budete nastavili ovu državnu politiku preko deljenja pasoša, odnosno preko državljanstva, postojaće sumnja da Srbija i dalje podriva susede i te ideje zajedničkog integrisanja u Evropsku uniju preko ovog državljanstva i preko deljenja ovih pasoša. Znači, gde god su Srbi mi ćemo tu da podelimo pasoše, da podelimo državljanstvo, i onda ćemo na neki način da pravimo opstrukciju."
Iako Srbija želi da dobije beli šengen što pre, jer je već nekoliko čvrstih najava ostalo neispunjeno, izvesno je da su potrebna dodatna tehnička pojašnjenja oko načina izdavanja i bezbednosti srpskih pasoša.
Potpredsednik srpske vlade, zadužen za pregovore sa evropskim zvaničnicima, Božidar Đelić priznaje da je to jedan od uslova da se Srbija stavi na belu šengen listu:
"Što se tiče građana Bosne i Hercegovine, broj onih koji traže naše državljanstvo, a isto tako procedura koja je veoma duga, pokazuje da to zapravo nije zabrinjavajuće. Što se tiče naših građana s prebivalištem na Kosovu i Metohiji, na ono što je zabrinutost zemalja članica oko integriteta procedure dodeljivanja putnih isprava, naša Vlada, naročito Ministarstvo unutrašnjih poslova, preduzeće administrativne korake koji će ojačati bezbednost u tom domenu. Tako da radimo na tome, naravno trudeći se da ni na koji način ne kršimo državnu politiku, da nađemo pragmatična rešenja za one konkretne probleme koji su nama postavljeni."
Srbija nema zakonskog niti ustavnog osnova da odbije zahtev za izdavanje pasoša kosovskim Albancima jer su upisani u knjigu rođenih kao državljani Srbije. Kako saznaje dopisnica našeg radija iz Brisela Đeraćina Tuhina, u izveštaju Evropske komisije zahtev nema veze s politikom već s bezbednošću zemalja članica šengena:
Evropska komisija i dalje misli, bez obzira što joj se to ne sviđa, da Srbija ipak ima legitimno pravo da izdaje pasoše građanima Kosova, jer smatra da su građani Kosova građani Republike Srbije. Međutim, s tehničkog aspekta i dalje postoje neki problemi, jer Srbija ne kontroliše Kosovo već 10 godina...
"Evropska komisija i dalje misli, bez obzira što joj se to ne sviđa, da Srbija ipak ima legitimno pravo da izdaje pasoše građanima Kosova, jer smatra da su građani Kosova građani Republike Srbije. Međutim, s tehničkog aspekta i dalje postoje neki problemi, jer Srbija ne kontroliše Kosovo već 10 godina i uvek se pojavljuje sumnja u verodostojnost dokumenata i identiteta te osobe koja, na primer, traži srpski pasoš."
Izvestan stepen zabrinutosti Evropske unije, pored činjenice da će pravo na srpski pasoš imati kosovski Albanci, kao i građani Crne Gore i Republike Srpske koji su ostvarili pravo na dvojno državljanstvo, predstavlja i podatak da na Kosovu nije urađen popis stanovništva, granica prema Albaniji skoro i da ne postoji. Do proglašenja nezavisnosti Kosova mnogo više Albanaca je uzimalo srpske pasoše, zbog činjenjice da je sa UNMIK pasošima bilo teže putovati. U vrhu srpske vlasti još ne postoji saglasnost u vezi sa zahtevom oko izdavanja pasoša i o tom se vode pregovori, priznaje Božidar Đelić:
"Sve ono što bude dogovoreno će naravno biti i saopšteno. Mora se reći da, na nekih bukvalno 600.000 hiljada pasoša koji su izdati, jedva sedam hiljada se odnosi na one sa prebivalištem na Kosovu, a od toga je oko 1.500 onih koji su albanske nacionalnosti. Tako da je to izuzetno mali broj putnih isprava. Imajući u vidu ritam kojim se sprovodi ovo, mislim da će unapređena procedura sa naše strane biti pravi odgovor."
"Odjednom ispade da u Evropi znaju da su oni kriminalci, da imaju mnogo kriminalaca, da imaju mnogo terorista i da mogu predstavljati problem za bezbednost Evropske unije. Pa šta će im onda dole EULEKS, zašto im pomaže u pravljenju Države? Zašto ne dopuste da Srbija reši pitanje kriminalaca i terorista na svojoj teritoriji? To je još jedna od obmana, to je klasično političko pitanje i to je obmana koja se servira građanima Srbije."
Koliko god se zahtev da Srbija ne izdaje nove, biometrijske pasoše kosovskim Albancima, ali i bosanskim Srbima, ne dovodi u vezu s politikom već s bezbednošću zemalja članica šengena, Vesna Pešić iz Liberalno demokratske partije tu vidi i državnu nameru aktuelne vlade:
"Ako vi budete nastavili ovu državnu politiku preko deljenja pasoša, odnosno preko državljanstva, postojaće sumnja da Srbija i dalje podriva susede i te ideje zajedničkog integrisanja u Evropsku uniju preko ovog državljanstva i preko deljenja ovih pasoša. Znači, gde god su Srbi mi ćemo tu da podelimo pasoše, da podelimo državljanstvo, i onda ćemo na neki način da pravimo opstrukciju."
Iako Srbija želi da dobije beli šengen što pre, jer je već nekoliko čvrstih najava ostalo neispunjeno, izvesno je da su potrebna dodatna tehnička pojašnjenja oko načina izdavanja i bezbednosti srpskih pasoša.
