Građani Srbije će verovatono doći na „belu Šengen listu“ ali je veliko pitanje da li će se ukidanje viza odnositi i na građane Kosova, pa i one srpske nacionalnosti.
Vlada suočena sa ocenama sa Kosova izbeglih Srba (po kojima se na ovaj način sprovodi njihova diskriminacija) pokušava da pronađe srednje rešenje koje bi omogućilo da vize budu ukinute za sve, a da pri tome ne budu probuđene nove sumnje u Evropskoj komisiji.
Dok su se po završetku NATO bombardovanja na Kosovo Albanci vraćali, a sa njega veliki broj Srba bežao, iz zone koja je prelazila pod kontrolu međunarodnih snaga izneta je i većina knjiga koje služe kao osnov za izdavanje osnovnih dokumenata građanima. Dobar deo njih je ipak uništen kao što se dogodilo u Prizren, Đakovici i još nekim mestima.
Danas je nemogućnost da se jednom delu građana Kosova izdaju izvodi iz matične knjige rođenih i potvrde o državljanstvu jedan od razloga koji komplikuje verovatnoću da od 1. januara 2010. godine budu ukinute vize građanima Srbije. U izveštaju Evropske komisije to se jasno navodi podseća predstavnik organizacije „Grupa 484“ (posvećene viznim pitanjima) Miodrag Shersthe:
„Te knjige bi trebalo da se digitalizuju, veći stepen sigurnosti bi trebalo da postoji i naravno niži nivo korupcije. Tako da je, kako to mi vidimo, jasno identifikovan problem.“
Za veliki broj ljudi pobeglih sa Kosova, bez obzira na to što su tamošnja policijska sedišta administrativno dislocirana u opštine u Srbiji, teško da će uopšte biti moguće utvrditi identitet. Predsednik Udruženja Srba prognanih sa Kosova i Metohije „Vidovdan“ Časlav Bojović nada se da će Vlada pronaći zgodno rešenje, zapravo rešenje koje bi sprečilo da se na ovom polju izbegne ponavljanje situacije vezane za ostvarivanje prava na penziju, što se gubitkom kontrole nad Kosovom od strane Beograda za tamošnje pripadnike najstarijih generacija srpske nacionalnosti dramatično pogoršalo:
„Jer je bombardovana zgrada Fonda peznijsko-invalidskog osiguranja. Veliki broj radnika, obveznika, ne može steći pravo na zasluženu penziju jer nije iznet obrazac M-4. Tako da je teško doći do tih podataka i onda se zaračunava njihova zarada po nekom minimalnom koeficijentu.“
Bojović još napominje da ukoliko na njegove sunarodnike ne bi bio primenjen režim „belog Šengena“ to bi značilo još jednu diskriminaciju Srba sa Kosova:
„Nadam se da će naša Vlada iznaći modus i omogućiti nama da živimo, radimo, putujemo, kao i svi ostali građani države Srbije.“
Iz Vlade je obećano da se radi na pronalaženju takvog rešenja, podseća naš sagovornik iz „Grupe 484“:
„Uredbom Ministarstva unutrašnjih poslova će se proces za one koji imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji pojačati. To je način na koji će se problem najverovatnije premostiti. Dakle, tom uredbom kojom će se omogućiti da se pasoši izdaju sa više stepena kontrole licima sa Kosova i Metohije.“
Prošla su puna dva meseca kako je na surčinskom aerodromu u Beogradu odlazeći komesar za spoljne poslove Evrpske unije Havijar Solana doneo, kako se tada izrazio, dobre vesti:
„Danas neću ništa posebno bitno da objavim ali mogu da vam kažem da ćete za nekoliko dana imati dobre vesti.“
Nekoliko dana potom i premijer Mirko Cvetković izjavio je kako će njegova Vlada ostati upamćena po ukidanju viza, jasno stavljajući do znanja da vlast i te kako računa da će se uvođenje Srbije na „belu Šengen listu“ pozitivno odraziti na njen rejting. Nedeljama potom ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić stavio je do znanja da i kada se to dogodi ne mogu biti svi zadovoljni:
„Sa žaljenjem smo doživeli vest da vizna liberalizacija neće važiti za građane Kosova i Metohije. Takva sudbina je bila sa gotovo svim drugim dokumentima koje je Srbija potpisivala svih ovih godina. Kada je reč o viznoj liberalizaciji ovde Srbija ništa ne potpisuje. Ovde nije reč ni o kakvom sporazumu. Ovde je reč o jednostajnoj odluci Evropske komisije. Kada je reč o raseljenim licima sa Kosova i Metohije to nikada nije ni bilo predmet razmatranja niti je bilo ko bilo kada to pitanje postavljao kao sporno.“
Ipak, ono što bi očigledno trebalo da bude veliki uspeh vlasti podrazumevaće i više gorkih pilula pre svega zahvaljujući jasnom stavu Beograda o nepriznavanju kosovske nezavisnosti. Uprkos tome, ukoliko se želi ukidanje viza, Vlada će morati da sprovede stožu kontrolu granice prema Kosovu. Takav potez, navodi Časlav Bojović, izbegli Srbi ne mogu lako primiti:
„Naravno da se plašimo. Mi ovu državu doživljavamo kao jedinstvenu državu, kao svoju. Naravno da nam smeta svaka prepreka, svako bezpotrebno zadržavanje, svaka kontrola i svaki pretres u svojoj zemlji.“
Mora se uzeti u obzir da granično pitanje izbija u prvi plan zahvaljujući nedostatku kontakata između organa Srbije i onih na kosovskoj strani, podvlači Miodrag Shersthe:
„Isti bi problem bio i kada na primer ne bi postojala dobra saradnja između policije u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Tako i ovde ne postoji saradnja između kosovske policije i EULEX-a i srpske policije. Dakle, to je problem operativne prirode koji znači da ne postoje zajedničke akcije na zajedničkom suzbijanju prekograničnog kriminala ili ilegalnih migracija.“
Nedavno iz Vlade Srbije najvljen je okvirni sporazum sa EULEX-om kojim bi se pitanje, za jedne granice, a za druge prelaza, između Srbije i Kosova, rešilo na način koji bi išao u korist vizne liberalizacije.
Vlada suočena sa ocenama sa Kosova izbeglih Srba (po kojima se na ovaj način sprovodi njihova diskriminacija) pokušava da pronađe srednje rešenje koje bi omogućilo da vize budu ukinute za sve, a da pri tome ne budu probuđene nove sumnje u Evropskoj komisiji.
Dok su se po završetku NATO bombardovanja na Kosovo Albanci vraćali, a sa njega veliki broj Srba bežao, iz zone koja je prelazila pod kontrolu međunarodnih snaga izneta je i većina knjiga koje služe kao osnov za izdavanje osnovnih dokumenata građanima. Dobar deo njih je ipak uništen kao što se dogodilo u Prizren, Đakovici i još nekim mestima.
Nemogućnost da se jednom delu građana Kosova izdaju izvodi iz matične knjige rođenih i potvrde o državljanstvu jedan od razloga koji komplikuje verovatnoću da od 1. januara 2010. godine budu ukinute vize građanima Srbije.
„Te knjige bi trebalo da se digitalizuju, veći stepen sigurnosti bi trebalo da postoji i naravno niži nivo korupcije. Tako da je, kako to mi vidimo, jasno identifikovan problem.“
Za veliki broj ljudi pobeglih sa Kosova, bez obzira na to što su tamošnja policijska sedišta administrativno dislocirana u opštine u Srbiji, teško da će uopšte biti moguće utvrditi identitet. Predsednik Udruženja Srba prognanih sa Kosova i Metohije „Vidovdan“ Časlav Bojović nada se da će Vlada pronaći zgodno rešenje, zapravo rešenje koje bi sprečilo da se na ovom polju izbegne ponavljanje situacije vezane za ostvarivanje prava na penziju, što se gubitkom kontrole nad Kosovom od strane Beograda za tamošnje pripadnike najstarijih generacija srpske nacionalnosti dramatično pogoršalo:
„Jer je bombardovana zgrada Fonda peznijsko-invalidskog osiguranja. Veliki broj radnika, obveznika, ne može steći pravo na zasluženu penziju jer nije iznet obrazac M-4. Tako da je teško doći do tih podataka i onda se zaračunava njihova zarada po nekom minimalnom koeficijentu.“
Bojović još napominje da ukoliko na njegove sunarodnike ne bi bio primenjen režim „belog Šengena“ to bi značilo još jednu diskriminaciju Srba sa Kosova:
„Nadam se da će naša Vlada iznaći modus i omogućiti nama da živimo, radimo, putujemo, kao i svi ostali građani države Srbije.“
Iz Vlade je obećano da se radi na pronalaženju takvog rešenja, podseća naš sagovornik iz „Grupe 484“:
„Uredbom Ministarstva unutrašnjih poslova će se proces za one koji imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji pojačati. To je način na koji će se problem najverovatnije premostiti. Dakle, tom uredbom kojom će se omogućiti da se pasoši izdaju sa više stepena kontrole licima sa Kosova i Metohije.“
Prošla su puna dva meseca kako je na surčinskom aerodromu u Beogradu odlazeći komesar za spoljne poslove Evrpske unije Havijar Solana doneo, kako se tada izrazio, dobre vesti:
„Danas neću ništa posebno bitno da objavim ali mogu da vam kažem da ćete za nekoliko dana imati dobre vesti.“
Nekoliko dana potom i premijer Mirko Cvetković izjavio je kako će njegova Vlada ostati upamćena po ukidanju viza, jasno stavljajući do znanja da vlast i te kako računa da će se uvođenje Srbije na „belu Šengen listu“ pozitivno odraziti na njen rejting. Nedeljama potom ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić stavio je do znanja da i kada se to dogodi ne mogu biti svi zadovoljni:
„Sa žaljenjem smo doživeli vest da vizna liberalizacija neće važiti za građane Kosova i Metohije. Takva sudbina je bila sa gotovo svim drugim dokumentima koje je Srbija potpisivala svih ovih godina. Kada je reč o viznoj liberalizaciji ovde Srbija ništa ne potpisuje. Ovde nije reč ni o kakvom sporazumu. Ovde je reč o jednostajnoj odluci Evropske komisije. Kada je reč o raseljenim licima sa Kosova i Metohije to nikada nije ni bilo predmet razmatranja niti je bilo ko bilo kada to pitanje postavljao kao sporno.“
Gorke pilule
Ipak, ono što bi očigledno trebalo da bude veliki uspeh vlasti podrazumevaće i više gorkih pilula pre svega zahvaljujući jasnom stavu Beograda o nepriznavanju kosovske nezavisnosti. Uprkos tome, ukoliko se želi ukidanje viza, Vlada će morati da sprovede stožu kontrolu granice prema Kosovu. Takav potez, navodi Časlav Bojović, izbegli Srbi ne mogu lako primiti:
„Naravno da se plašimo. Mi ovu državu doživljavamo kao jedinstvenu državu, kao svoju. Naravno da nam smeta svaka prepreka, svako bezpotrebno zadržavanje, svaka kontrola i svaki pretres u svojoj zemlji.“
Mora se uzeti u obzir da granično pitanje izbija u prvi plan zahvaljujući nedostatku kontakata između organa Srbije i onih na kosovskoj strani, podvlači Miodrag Shersthe:
„Isti bi problem bio i kada na primer ne bi postojala dobra saradnja između policije u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Tako i ovde ne postoji saradnja između kosovske policije i EULEX-a i srpske policije. Dakle, to je problem operativne prirode koji znači da ne postoje zajedničke akcije na zajedničkom suzbijanju prekograničnog kriminala ili ilegalnih migracija.“
Nedavno iz Vlade Srbije najvljen je okvirni sporazum sa EULEX-om kojim bi se pitanje, za jedne granice, a za druge prelaza, između Srbije i Kosova, rešilo na način koji bi išao u korist vizne liberalizacije.
