Kamatne stope komercijalnih banaka na Kosovu i dalje su veoma visoke, ugrožavajući na taj način proces isplaćivanja rata. Eksperti za finansijska pitanja sumnjaju da komercijalne banke međusobno imaju nezvanične sporazume za održavanje kamatne stope na isti nivo.
Uprkos činjenici da su komercijalne banke koje posluju na Kosovu, većinom prilično profitabilne i stabilne, kreditne kamatne stope su jako visoke.
Stručnjaci za ekonomska pitanja smatraju da postoji dovoljno uslova da se kamatna stopa smanji, ali prema njima, finansijske institucije sklapaju sporazume za fiksiranje kamatne stope.
Prema Centralnoj Banci Republike Kosova, u prva tri meseca ove godine kamatne stope kredita bile su 11,6 odsto. Međutim, to zavisi od banke i vrste kredita, jer kamatne stope dostižu i do 15 odsto.
Ekspert za finansijska pitanja, Mejdi Bektashi, u izjavi za RSE kaže da je nedovoljna konkurencija u bankarskom sektoru dovela do visokih kamatnih stopa. Međutim, on smatra da će licenciranjem još dveju komercijalnih banaka, kreditna kamatna stopa do kraja godine dostići jednocifren broj.
“Postoji još jedna činjenica, a to je da se veliki deo slobodnog kapitala građana Kosova, ali i institucija, čuva u međunarodnim bankarskim institucijama po veoma niskim kamatnim stopama. Povratkom tih sredstava, direktno će se povećati ponuda slobodnog kapitala koja će uticati na brzo snižavanje kamatnih stopa. Nadam se da će u četvrtom delu ove godine prosečne kamatne stope dostići jednocifren broj”, naglašava Bektashi.
Na Kosovu danas radi devet komercijalnih banaka, od kojih su dve lokalne, a sedam u stranom vlasništvu. One čine 72,6 odsto ukupne aktive finansijskog sektora. U ovim bankama podignuto je oko 500 hiljada kredita u vrednosti od 1,8 milijardi eura.
Sa druge strane, Agim Šahini, rukovodilac Kosovske alijanse za biznis, kaže da trenutnim kamatnim stopama, same komercijalne banke rizikuju proces otplate kredita.
Na osnovu iztraživanja ovog ekonomskog subjekta, Šahini kaže da finansijske bankarske institucije imaju međusobne usmene dogovore za održavanje tih kamatnih stopa.
"Očigledno da to postoji u svim zemljama, kao i na Kosovu. Mi smo izvršili istraživanja koja ukazuju na to da ne postoji ni jedan pisani sporazum, ali postoje usmeni sporazumi koji su 'važeći' između njih. Ne bih želeo da postoje takvi sporazumi, ali sumnje uvek postoje jer su kamatne stope već nekoliko godina na istom nivou. Preduzeća se stalno žale na banke i imamo više od 25 odsto preduzeća koja su otišla u stečaj kao rezultat interesne stope i kredita koji nisu uspeli da vrate bankama", kaže Šahini za Radio Sobodna Evropa.
Takvih slučajeva je bilo i u najrazvijenijim zemljama Evropske unije, ali nadležni organi istražuju tržište i kažnjavaju banke za takve sporazume, rekao je Bektashi
"Na Kosovu nema takvih odluka. Banke smanjenjem kamatne stope mogu dokazati da nemaju ‘džentlmenske sporazume’ da bi fiksirali interesne kamatne stope. Na kraju krajeva, odgovornost je odgovarajućih institucija da kontrolišu konkurenciju i sprovode slobodnu konkurenciju među bankarskim subjektima na finansijskom tržištu Kosova", rekao Bektashi
Inače, za ove eventualne nepravilnosti koje vrše kompanije ili finansijske institucije postoji tzv. Autoritet Kosova za Konkurenciju, koji je osnovan u skladu sa Zakonom o konkurenciji.
Ovaj zakon zabranjuje sve sporazume koji imaju za cilj sprečavanje, ograničavanje i narušavanje konkurencije na tržištu.
Prema ovom zakonu, Autoritet Kosova za Konkurenciju predviđa kazne od 10 hiljada eura za menadžere kompanija, do 200 hiljada eura za kompaniju.
