Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, tokom cele protekle nedelje saslušavani su svedoci zločina počinjenog u selu Ćuška na Kosovu, 1999. godine. Time je nastavljeno suđenje pripadnicima paravojne formacije "Šakali", Teritorijalne odbrane i policije, optuženima da su taj zločin počinili.
Devetorici optuženih na teret se stavlja ubistvo najmanje 44 albanska civila u selu Ćuška, na teritoriji opštine Peć, 14. maja ‘99. godine. Pored ubistava, oni se terete i za silovanja, pljačke i paljenja imovine civila.
Ovonedeljni deo sudskog procesa u Beogradu, pratio je i 88-godišnji Hadži Čeku, čiji je brat Hasan - inače, otac ministra kosovskih bezbednosnih snaga Agima Čekua - ubijen u selu Ćuška, maja ’1999.
"Ubijen mi je rođeni brat Hasan, a i brat od strica Kadri Čeku. Ubijeni su 14. maja u 8 sati. Hasan je prvo bio zaklan, a potom su pucali u njega. Ostavili su tu i eksploziv, jer su računali da će on eksplodirati kad odemo kod Hasana. Ja to nisam video, ali sam nekako primetio. Nisam dopustio da ostali odjure kod Hasana. U međuvremenu je to eksplodiralo. Kao da je bila raketa zemlja – zemlja”, priča Hadži.
RSE: Da li ste ih videli kada su došli u selo?
Hadži Čeku: Ja sam video kad su došli kod moje kuće. Masa je počela da juri, da beži. Čula se galama. Ja sam izašao ispred i ugledao sam dvojicu sa uprenim automatima u mene. Posle su nam naredili da idemo u dvorište Kadri Čekua. Tamo se okupilo jedno šezdeset, sedamdeset članova potrodice. Bio je tu i komandant Nebojša. Ja sam znao da je komandant, jer je izdavao naređenja. Naredili su nam da sve što imamo u džepovima bacimo u jedno ćebe. Pitali su nas da li je ovo porodica Agima Čekua. Mi smo odgovorili da jesmo. Onda jedan kaže – “Vi ste čekali Agima da vas oslobodi i pomogne. Čekali ste NATO pakt. A nećete doživeti nikad, niti Agima, niti NATO”. Nismo smeli ni da ih pogledamo. Odmah su tu ubili Kadrija. Zapalili su i kuću. Posle smo u bašti zakopali Hasana i Kadrija.
Zlikovci kao slobodni ljudi
RSE: Od tada je prošlo dvanaest godina i sada ste u Beogradu. Kako se ovde osećate?
Hadži Čeku: Ne osećam se dobro, jer vidim te zlikovce koji su pravili zločine po Kosovu, kako dolaze u sud bez lisica na rukama, kao slobodni ljudi. Pozivaju se kao da su svedoci, a ne okrivljeni. Meni to dosta teško pada. Da smo znali da ćemo ovako proći, ne bismo došli. Pravedno bi bilo da im je suđeno tamo gde su počinili zločin, a ne da im se sudi ovde. Mi vidimo da ne možemo ništa. I tako, nismo zadovoljni.
Hadži Čeku: Ne očekujemo ništa. Vidimo da su ti ljudi pušteni na slobodu. Da se brane sa slobode. A ne zna se broj koliko su Albanaca ubili. Nisu ubili vojsku, nego su ubili civile, nenaoružane. Ubili su žene i decu. Ovaj Srećko se isprsi i kaže – Ja sam patrota! Ja sam – kaže – ubio teroriste! Ma gde su to bili teroristi! Oni su računali i decu za teroriste. I babe. Eto toliko. Ne očekujemo da će biti nešto osuđeni.
U Beogradu smo sreli i Lilije Gaši, takođe, iz sela Ćuška, koja je u ovom zločinu izgubila šetoro članova familije.
"Meni je drugi put da dolazim ovde u Beograd. Pravo da vam kažem, što se tiče hotela i samog dolaska, bilo je mnogo dobro. Što se tiče sudnice, i to je bilo dobro, ali meni je nekako čudno i to ne postoji nigde – da kriminalac koji je nekom ubio brata, sina, familiju…, u sudu da bude oslobođen i da izlazi kad god on to hoće. Umesto da bude, kako da kažem, nekako uzbuđen i da ti se izvinjava, on i dalje tera po svome. Iako ja tvrdim da sam ga videla i sve, on opet kaže – nisam i nisam! To mi teško pada. Advokati, ostali u sudnici… niko ne reaguje. To mi je krivo. Zašto tako?", pita Lilije Gaši.
RSE: Da li ste izlazili u Beogradu malo dalje od hotela?
Lilije Gaši: Ne, nisam! Nismo izašli nikako iz hotela, pošto smo imali obezbeđenje i nisu nam davali. Kako mogu ja danas, ili sinoć kad sam se vratila iz sudnice, da mislim da izađem? Ne mogu! Oni su ga putili da se brani sa slobode. Kako onda mogu ja da izađem da se prošetam? Ne mogu, jer znam da je i on ovde u Beogradu.
Devetorici optuženih na teret se stavlja ubistvo najmanje 44 albanska civila u selu Ćuška, na teritoriji opštine Peć, 14. maja ‘99. godine. Pored ubistava, oni se terete i za silovanja, pljačke i paljenja imovine civila.
Ovonedeljni deo sudskog procesa u Beogradu, pratio je i 88-godišnji Hadži Čeku, čiji je brat Hasan - inače, otac ministra kosovskih bezbednosnih snaga Agima Čekua - ubijen u selu Ćuška, maja ’1999.
"Ubijen mi je rođeni brat Hasan, a i brat od strica Kadri Čeku. Ubijeni su 14. maja u 8 sati. Hasan je prvo bio zaklan, a potom su pucali u njega. Ostavili su tu i eksploziv, jer su računali da će on eksplodirati kad odemo kod Hasana. Ja to nisam video, ali sam nekako primetio. Nisam dopustio da ostali odjure kod Hasana. U međuvremenu je to eksplodiralo. Kao da je bila raketa zemlja – zemlja”, priča Hadži.
RSE: Da li ste ih videli kada su došli u selo?
Hadži Čeku: Ja sam video kad su došli kod moje kuće. Masa je poče
"Nismo smeli ni da ih pogledamo. Odmah su tu ubili Kadrija. Zapalili su i kuću. Posle smo u bašti zakopali Hasana i Kadrija", seća se Hadži Čeku.
Zlikovci kao slobodni ljudi
RSE: Od tada je prošlo dvanaest godina i sada ste u Beogradu. Kako se ovde osećate?
Hadži Čeku: Ne osećam se dobro, jer vidim te zlikovce koji su pravili zločine po Kosovu, kako dolaze u sud bez lisica na rukama, kao slobodni ljudi. Pozivaju se kao da su svedoci, a ne okrivljeni. Meni to dosta teško pada. Da smo znali da ćemo ovako proći, ne bismo došli. Pravedno bi bilo da im je suđeno tamo gde su počinili zločin, a ne da im se sudi ovde. Mi vidimo da ne možemo ništa. I tako, nismo zadovoljni.
Viši sud u Beogradu, Posebno odeljenje (za krivična dela organizovanog kriminala) i Odeljenje za ratne zločine, arhiv
RSE: Šta očekujete od ovog suđenja?Hadži Čeku: Ne očekujemo ništa. Vidimo da su ti ljudi pušteni na slobodu. Da se brane sa slobode. A ne zna se broj koliko su Albanaca ubili. Nisu ubili vojsku, nego su ubili civile, nenaoružane. Ubili su žene i decu. Ovaj Srećko se isprsi i kaže – Ja sam patrota! Ja sam – kaže – ubio teroriste! Ma gde su to bili teroristi! Oni su računali i decu za teroriste. I babe. Eto toliko. Ne očekujemo da će biti nešto osuđeni.
U Beogradu smo sreli i Lilije Gaši, takođe, iz sela Ćuška, koja je u ovom zločinu izgubila šetoro članova familije.
"Meni je drugi put da dolazim ovde u Beograd. Pravo da vam kažem, što se tiče hotela i samog dolaska, bilo je mnogo dobro. Što se tiče sudnice, i to je bilo dobro, ali meni je nekako čudno i to ne postoji nigde – da kriminalac koji je nekom ubio brata, sina, familiju…, u sudu da bude oslobođen i da izlazi kad god on to hoće. Umesto da bude, kako da kažem, nekako uzbuđen i da ti se izvinjava, on i dalje tera po svome. Iako ja tvrdim da sam ga videla i sve, on opet kaže – nisam i nisam! To mi teško pada. Advokati, ostali u sudnici… niko ne reaguje. To mi je krivo. Zašto tako?", pita Lilije Gaši.
RSE: Da li ste izlazili u Beogradu malo dalje od hotela?
Lilije Gaši: Ne, nisam! Nismo izašli nikako iz hotela, pošto smo imali obezbeđenje i nisu nam davali. Kako mogu ja danas, ili sinoć kad sam se vratila iz sudnice, da mislim da izađem? Ne mogu! Oni su ga putili da se brani sa slobode. Kako onda mogu ja da izađem da se prošetam? Ne mogu, jer znam da je i on ovde u Beogradu.