Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg (William Hague) dolazi u jednodnevnu posetu Beogradu gde će razgovarati s najvišim srpskim zvaničnicima.
Hejg počinje posetu Srbiji razgovorom s predsednikom Borisom Tadićem, posle čega će se odvojeno sastati s premijerom Mirkom Cvetkovićem i potpredsednikom Vlade i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.
On je drugi šef diplomatije koji u poslednjih sedam dana boravi u Beogradu, pošto je u četvrtak u poseti bio nemački ministar Gvido Vestervele koji je pružio podršku evrointegracijama Srbije, ali i zatražio održavanje dobrosusedskih odnosa i fleksibilniju politiku Srbije.
Najviši srpski zvaničnici su posle razgovora s Vesterveleom izrazili spremnost za saradnju s Evropskom unijom kada je reč o Kosovu i predlogu rezolucije koju je Beograd podneo Generalnoj skupštini UN.
Rad sa teškim učenicima
Član Vadinog Saveta za evropske integracije Miljenko Dereta za program RSE kaže da se nada da će i ovaj važan diplomatski susret ići u pravcu promene srpskog stava i rezolucije o Kosovu uoči predstojeće Generalne skupštine UN.
“Svakako se nadam da će ova poseta rezultirati saradnjom s Evropskom unijom oko rezolucije. Pritom moram da kažem da ne razumem zašto smo mi uopšte bezglavo trčali da to sami odnesemo u UN kad za to nije bilo vreme”, pita se Dereta i dodaje:
“Pozdravljam napor Evrope da nam još jednom pruži priliku da pokažemo da, ipak, ima racionalnosti u našoj spoljnoj politici i da pokušaju još jednom da nam pokažu da zaista nemaju ništa protiv Srbije kao takve, ni protiv njene politike, ali da postoje neki principi kojih i Srbija mora da se pridržava kada su u pitanju međunarodni odnosi.”
Dereta smatra da angažovanje evropskih zvaničnika u pronalaženju kompromisa ne vidi kao pritisak na Srbiju, već kao angažovanje koje je zasnovano na principu konsultacija.
“Ako želite da postanete deo jedne celine kao što je EU, onda morate da se konsultujete sa svojim budućim partnerima u toj zajednici oko svih političkih odluka. Srbija je to odbila da učini i izabrala da ide svojim putem, kao što to često tvrdoglavo, a neuspešno radi. I ovo je još samo jedna teška lekcija, kako bih rekao – rad sa posebno teškim učenicima. “
Hejg počinje posetu Srbiji razgovorom s predsednikom Borisom Tadićem, posle čega će se odvojeno sastati s premijerom Mirkom Cvetkovićem i potpredsednikom Vlade i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.
On je drugi šef diplomatije koji u poslednjih sedam dana boravi u Beogradu, pošto je u četvrtak u poseti bio nemački ministar Gvido Vestervele koji je pružio podršku evrointegracijama Srbije, ali i zatražio održavanje dobrosusedskih odnosa i fleksibilniju politiku Srbije.
Najviši srpski zvaničnici su posle razgovora s Vesterveleom izrazili spremnost za saradnju s Evropskom unijom kada je reč o Kosovu i predlogu rezolucije koju je Beograd podneo Generalnoj skupštini UN.
Rad sa teškim učenicima
Član Vadinog Saveta za evropske integracije Miljenko Dereta za program RSE kaže da se nada da će i ovaj važan diplomatski susret ići u pravcu promene srpskog stava i rezolucije o Kosovu uoči predstojeće Generalne skupštine UN.
“Svakako se nadam da će ova poseta rezultirati saradnjom s Evropskom unijom oko rezolucije. Pritom moram da kažem da ne razumem zašto smo mi uopšte bezglavo trčali da to sami odnesemo u UN kad za to nije bilo vreme”, pita se Dereta i dodaje:
“Pozdravljam napor Evrope da nam još jednom pruži priliku da pokažemo da, ipak, ima racionalnosti u našoj spoljnoj politici i da pokušaju još jednom da nam pokažu da zaista nemaju ništa protiv Srbije kao takve, ni protiv njene politike, ali da postoje neki principi kojih i Srbija mora da se pridržava kada su u pitanju međunarodni odnosi.”
Dereta smatra da angažovanje evropskih zvaničnika u pronalaženju kompromisa ne vidi kao pritisak na Srbiju, već kao angažovanje koje je zasnovano na principu konsultacija.
“Ako želite da postanete deo jedne celine kao što je EU, onda morate da se konsultujete sa svojim budućim partnerima u toj zajednici oko svih političkih odluka. Srbija je to odbila da učini i izabrala da ide svojim putem, kao što to često tvrdoglavo, a neuspešno radi. I ovo je još samo jedna teška lekcija, kako bih rekao – rad sa posebno teškim učenicima. “