Francuski predsjednik Fransoa Oland izjavio je u sredu da je neprihvatljivo američko špijuniranje francuskih zvaničnika, o čemu su izvestili mediji pozivajući se na dokumente sa "Vikiliksa".
Američki Nacionalni savet za bezbednost (NSA) je negirao da prisluškuje Olanda.
"Francuska neće tolerisati poteze koji ugrožavaju njenu bezbednost i zaštitu njenih interesa", saopštila je predsednička kancelarija.
Pariz šalje nacionalnog koordinatora obaveštajnih službi Didijea Le Breta (Didier Le Bret) u Vašington na razgovore da bi se osiguralo “da neće biti više špijuniranja, što je dogovoreno nakon prethodnih otkrića 2013”, navodi francuska vlada.
Oland se u sredu ujutro hitno sastao sa članovima svog bezbednosnog kabineta pošto je Vikiliks objavio dokumenta koja pokazuju da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) špijunirala tri poslednja francuska predsednika, Olanda, Nikolu Sarkozija i Žaka Širaka od 2006. do 2012.
Dokumenta su objavljena u francuskom Liberasionu (Liberation) i na istraživačkom vebsajtu Mediapart.
U saopštenju se dodaje da su se američke vlasti obavezale krajem 2013. da više neće prisluškivati svoje saveznike, i ukazuje da se treba podsetiti na ta obećanja koja treba strogo da se poštuju, i osuđuju se navodi o prisluškivanju kao "neprihvatljivi".
Britanski Gardijan (Guardian) je tada objavio da NSA prisluškuje telefone 35 svetskih lidera, među njima i Francuske, Meksika i Brazila.
Oland je naveo nakon sastanka da je Francuska podigla na viši nivo bezbednosne mere.
Diplomatski izvori javljaju da je šef francuske diplomatije Loran Fabijus pozvao na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova američku ambasadorku u Franuskoj Džejn Hartli. Oland će se takođe povodom ovog skandalasastati s poslanicima francuskog parlamenta.
"To je neprihvatljivo među saveznicima. Teško možemo da shvatimo špijuniranje saveznika koje dele isti stav o ključnim međunarodnim pitanjima", rekao je portparol francuske vlade Stefan le Fol, ali je i dodao da se zbog toga "neće ući u krizu".
Portparol američkog Nacionalnog saveta za bezbednost (NSA) Ned Prajs izjavio je ranije da SAD ne prisluškuju Olanda.
"Nama nije na meti niti će biti na meti komunikacija predsednika Olanda", rekao je Prajs bez dodatnih detalja.
"Ne sprovodimo nikakve aktivnosti stranog obaveštajnog nadzora osim ako postoji konkretan i odobren razlog vezan za nacionalnu bezbednost. To se odnosi na obične građane i na svetske lidere. Blisko sarađujmo s Francuskom na svim međunarodnim pitanjima koja izazivanju brigu i Francuzi su nam neophodni partneri", rekao je Prajs.
Još nije stigla potvrda o tačnosti dokumenata koje su objavili francuski dnevni list Liberasion (Liberation) i istraživački vebsajt Mediapart, ali Vikiliks je poznat po tome što objavljuje obaveštajne i diplomatske materijale koji su se do sada pokazali kao autentični.
Portparol Vikiliksa odbio je da navede kako je Vikiliks dobio ta dokumenta, ali je rekao da se mogu očekivati nova otkrića u bliskoj budućnosti.
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž izjavio je da francuski građani imaju pravo da znaju da je njihova vlada bila "predmet nadzora navodnih saveznika" i obećao "još blagovremenih i važnih (informacija)".
Još od kada je bivši saradnik NSA Edvard Snouden obelodanio dokumente 2013. koji pokazuju da je Agencija prisluškivala mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel, verovalo se da SAD koriste agenciju da prisluškuje razgovore političara savezničkih zemalja.
Ipak, nova otkrića će sigurno izazvati diplomatske neprilike za Amerikance mada su prijatelji špijunirali prijatelje hiljadama godina, navodi agencija AP.
Objava dokumenta juče je izgleda pažljivo odabrana dan pre nego što francuski parlament treba da usvoji sporni bezbednosni zakon, koji će legalizovati široki nadzor, posebno osumnjičenih za terorizam.
Istovremeno, pre nekoliko sedmica američki predsednik Barak (Barack) Obama je odobrio ključni zakon kojim se ograničava mera prisluškivanja uvedena nakon terorističkih napada 11. septembra.
Francuski političari ogorčeni
Objava dokumenata izazvala je veliko negodovanje među francuskim političarima mada nije otkrivena nikakva ogromna tajna ili nešto posebno iznenađujuće. Sama Francuska je na domak odobravanja novih širokih ovlašćenja za nadzor i spada među američke saveznike koji se u velikoj meri oslanjaju na američku špijunažu kada je reč o sprečavanju terorista i drugih pretnji.
Otrkića o špijuniranju trojice francuskih predsednika naišla su na jednoglasnu osudu francuskih političara kako levice na vlasti tako i opozicione desnice.
Francuski političari su kasno sinoć objavili poruke na društvenim medijima u kojima izravaju gnušanje. "Još jednom otkrivamo da SAD nema saveznike, oni samo imaju mete i vazale", napisao je socijalistički poslanik Žan-Žak Irvoa u poruci na Tviteru.
Pomoćnik Olandovog prethodnika Nikolasa Sarkozija Klod Guen (Gueant) rekao je za AP da bivši predsednik smatra ove metode neprihvatljivim, a posebno činjenicu da ih koristi neko ko je saveznik.
“Imajući u vidu veoma bliske odnose koje imamo sa SAD-om, da smo izuzetno lojalni saveznici, mislim da je poverenje sada izgubljeno”.
Još nema komentara od bivšeg predsednika Žaka Širaka, koji je takođe prema izveštajima bio meta prisluškivanja.
Francuski ambasador u SAD-u Žerard Aru naveo je na tviteru da "svaki diplomata živi sa neminovnošću da se njegova komunikacija prisluškuje i ne samo od jedne zemlje".
"To je realnost. Ali važni, poverljivi razgovori održavaju se uz korišćenje sigurnih metoda komunikacije", pirmetio je Aru.
Mada Pariz i Vašington u osnovi imaju dobre odnose, Francuska kao stalna članica Saveta bezbednosti sa pravom veta nastoji da zadrži samostalnost u svojoj spoljnoj politici zbog čega je u poslednje dve godine bila trvenja sa SAD-om. Tako je Oland bio razočaran odlukom američkog predsednika Obame da u poslednjem trenutku odustane od vazdušnih udara po položajima sirijske armije 2013. Takođe, američki zvaničnici su se privatno žalili zbog tvrdog stave Pariza u pregovorima o iranskom nuklearnom programu.
Vikiliks: Pet prisluškivanih razgovora
Vikiliks je na svom vebsajtu naveo, kako je rečeno, sadržaj pet izabranih "vodećih" prisluškivanih razgovora koje uključuju francuske predsednike, o temama kao što su jedno visoko imenovanje u UN, bliskoistočni mirovni proces i pristup krizi evra, u periodu između 2006. i 2012. godine. U izveštaju je takođe navedena lista, kako je rečeno, telefonskih brojeva francuskih zvaničnika navedenih kao glavne mete prisluškivanja, uključujući i mobilni telefon francuskog predsednika, samo s nekim precrtanim brojevima. U navodnim obaveštajnim izveštajima opisuju se francuski odnosi s Nemačkom i teško stanje grčke privrede. U izveštaju iz 24 . marta 2010. navodi se Sarkozijeva nervoza zbog odbijanja SAD da potpiše sporazum o špijuniranju.
U izveštaju se navodi kako je Oland posle razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ocenio da je "ona digla ruke od Grčke i nije bila voljna da popusti"
U izveštaju NSA od 22. maja 2012., samo nekoliko dana pošto je Oland stupio na dužnost, piše da je francuski lider "odobrio održavanje tajnog sastanka u Parizu da bi razgovarali o krizi evrozone, posebno o posledicama grčkog izlaska iz evrozone", prenela je agencija AFP.
Takođe se navodi kako je Oland posle tadašnjeg razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ocenio da je "ona digla ruke od Grčke i nije bila voljna da popusti".
"Ovo je učinilo Olanda veoma zabrinutog za Grčku i grčki narod koji bi mogao da reaguje glasajući za ekstremističke partije", navodi se u istom obelodanjenom dokumentu Vikiliksa.
U istom dokumentu se ističe da je francuski predsednik iza leđa Merkelove zakazao sastanak u Parizu sa pripadnicima nemačkih socijaldemokrata - tadašnje glavne nemačke opozicione partije.
AFP navodi da iako tada javnost nije znala o prisluškivanju Olanda, francuski predsednik je tokom posete Vašingtona u februaru 2014. rekao da su "dva saveznika rešila svoje razlike oko američkog digitalnog prisluškivanja".
"Uzajamno poverenje je obnovljeno", izjavio je tada Oland.
Drugi dokument iz 2008. za temu ima bivšeg francuskog predsednika i navodi da "Sarkozi vidi sebe kao jedinog koji može da reši svetsku finansijsku krizu" i tvrdi da su mnogi tadašnji ekonomski problemi "rezultat grešaka Vlade SAD-a, ali veruje da je Vašington počeo da sluša neki od njegovih saveta".
Prema ovom dokumenti, francuski predstavnik u Vašingtonu i Sarkozijev savetnik razmatrali su plan kako da iskažu “frustriranost” francuskog predsednika zbog nespremnosti SAD da potpišu “bilateralni sporazum o obaveštajno saradnji. Glavna tačka sporenja jeste želja SAD da nastavi da špijunira Francusku”, navodi se u izveštaju.
Širak je takođe bio meta prisluškivanja u 2006. i navodi se da ga je tadašnji francuski ministar inostranih poslova Filip Dust-Blazi opisao kao "nekog ko ima sklonosti ... za donošenje neblagovremenih ili netačnih primedbi".
