Kriza na istoku Ukrajine jača, proruski aktivisti se ne povlače

Najmanje 100 proruskih demonstranata napalo je štab policije u istočnom ukrajinskom gradu Gorlovki, iako je prethodno istekao ultimatum zvaničnog Kijeva da ruski separatisti napuste vladine zgrade u ovoj regiji koje su zauzeli proteklih dana.

Proruski separatisti, koji ističu da su deo nove, samoproglašene “Donjecke narodne republike” u istočnoj Ukrajini, obratili su se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu za pomoć u odbrani od ukrajinskih snaga bezbednosti.

Putinu su upućeni mnogobrojni apeli iz istočne Ukrajine i on sa velikom zabrinutošću prati razvoj situacije u toj regiji, saopštio je njegov portparol Dmitrij Peskov.

Istovremeno, prelazni predsednik Ukrajine Oleksandr Turčinov najavio je antiterorističku akciju, ali za sada nema naznaka da je ona preduzeta.

On je u telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom zatražio da svetska organizacija razmesti snage na istoku Ukrajine. Međutim, to je malo verovatno, jer je takvu operaciju potrebna saglasnost Saveta bezbednosti u kome Rusija ima veto.

Turčinov je prethodno izjavio da vlasti u Kijevu nisu protiv referenduma o uređenju Ukrajine, što je jedan od zahteva proruskih demonstranata, i ocenio da bi većina podržala “nezavisnu, demokratsku i ujedinjenu Ukrajinu”. On je dodao da bi takvo glasanje moglo biti održano istovremeno sa predsedničkim izborima 25. maja.

Istovremeno, šef ukrajinske diplomatije Andrij Deščicja je kazao da postoje neoborivi dokazi da iza provokacija proruskih separatista stoji zvanična Moskva te da su identični snimci preuzimanja zgrada u istočnoj Ukrajini i prilikom ruske okupacije Krima.

“Prvo, ruski separatisti koji su zauzeli zgrade u istočnoj Ukrajini koriste automatske puške koje su upotrebi u ruskoj armiji, a ne oružje ukradeno od ukrajinskih snaga bezbednosti. Drugo, oni nose iste uniforme kao i ruske trupe na Krimu. Treće, služe se ruskim jezikom tokom komunikacije.”


S druge strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je odbacio optužbe Ukrajine i SAD da su ruski tajni agenti podstakli nerede na istoku Ukrajine i zatražio da objašnjenje o medijskim navodima da je direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Brenan posetio Kijev.

CIA je demantovala navode Lavrova.

Lavrov je rekao i da istočni ukrajinski regioni treba da budu uključeni u izradu ustava.

“Još jednom naglašavam da nije u interesu Rusije da destabilizuje situaciju u Ukrajini, već da bude ujedinjena i da se sve etničke grupe u njoj, bez izuzetka osećaju ravnopravnim, a ne građanima drugog reda.”

Destabilizaciju istočnog dela Ukrajine očigledno je podstakla Rusija, izjavio je britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg uoči sastanka šefova diplomatija članica Evropske Unije.

“Mi ćemo i dalje biti veoma otvoreni za svaku diplomatsku opciju kako bismo podržali zasedanje kontakt grupe krajem ove sedmice u cilju smanjenja tenzija. Međutim, veoma je važno da se raspravlja o daljim sankcijama prema pojedincima u Rusiji i završe pripreme za treći krug sankcija što podrazumeva dalekosežnije ekonomske mere.”

Evropska unija odobrila je slanje milijardu evra pomoći Ukrajini i smanjenje carina na
izvoz u EU zbog teške ekonomske situacije u toj zemlji.

Ministri spoljnih poslova EU dodali su četiri osobe na listu proruski orijentisanih Ukrajinaca koji su sankcionisani zbog pronevere javnih fondova. Na toj listi je do sada bilo 18 osoba kojima je početkom marta zamrznuta imovina i uvedena vizna ograničenja.

Američki državni sekretar za finansije Džejkob Lu potpisao je kreditne garancije SAD od milijardu dolara namenjenih Ukrajini tokom sastanka u Vašingtonu sa ukrajinskim ministrom finansija Oleksandrom Šlapakom.