Dostupni linkovi

Veselji se pred sudom u Hagu izjasnio da se ne oseća krivim


Kadri Veselji optužen je za ratne i zločine protiv čovečnosti tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine, arhivska fotografija
Kadri Veselji optužen je za ratne i zločine protiv čovečnosti tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine, arhivska fotografija

Bivši predsednik kosovske skupštine Kadri Veseli (Veselji) se u utorak, 10. novembra, izjasnio da se ne oseća krivim za dela oko kojih se tereti u Specijalnom sudu u Hagu.

“Čuo sam optužbe i pročitao sam ih. Dopustite mi da kažem s punim uverenjem da nisam kriv ni po jednoj tački iz optužnice”, rekao je Veselji.

Ovo je bilo njegovo prvo pojavljivanje pred sudskim većem u Hagu.

Veselji je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Optužnica protiv njega je objavljena 5. novembra, kada je uhapšen i prebačen u Hag. Prema optužnici koja ima 10 tačaka, Veselji se u šest tereti za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke potpadaju u kategoriju ratnih zločina za period između 1998. i 1999. godine na Kosovu.

Kako navodi Specijalno tužilaštvo, u tom periodu su se dešavali ratni zločini nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistva, kao i zločini protiv čovečnosti kao što su zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni.

Veselji je bio jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Osim njega, istog dana su optuženi i bivši kosovski predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci), koji je postao optuženik na najvišem političkom nivou pred Specijalnim sudom u Hagu. Tači je odmah po objavljivanju optužnice podneo ostavku na mesto predsednika Kosova. Optuženi u istom procesu su i dvojica Tačijevih saradnika iz perioda rata, Jakup Krasnići (Krasniqi) i Redžep Seljimi (Rexhep Selimi).

U ponedeljak, 9. novembra, bivši kosovski predsednik se pojavio prvi put pred sudskim većem i rekao da se ne oseća krivim za zločine za koje se tereti. Istog dana i Jakup Krasnići se izjasnio da nije kriv.

Nakon Veseljija, pred sudskim većem će se 11. novembra izjasniti i Redžep Seljimi.

Specijalna veća su sudska institucija sa sedištem u Hagu, koju je 2015. godine formirala skupština Kosova, i funkcioniše u skladu sa kosovskim zakonima.

Povod za formiranje ovog specijalnog suda bila je Rezolucija Saveta Evrope koja je usvojena u januaru 2011. godine, na osnovu izveštaja specijalnog izveštača za SE Dika Martija (Dick Marty), koji je u dokumentu naveo da su se bivši pripadnici i lideri OVK u toku rata na Kosovu, između ostalog, bavili i ilegalnom trgovinom ljudskih organa.

Formiranje ovog suda imalo je za cilj obelodanjivanje ovih navoda.

Optužnice koje su do sada poznate javnosti, ne obuhvataju tačku koja se tiče trgovine ljudskim organima.

XS
SM
MD
LG