Odlazak osam poslanika britanske Laburističke partije i tri poslanice konzervativaca mogao bi dodatno zakomplikovati planove premijerke Tereze Mej za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, ali i trajno promeniti britansku politiku, pišu svetski mediji.
Aritmetika, alhemija i atmosfera
Politička urednica BBC-ja Lora Kunsberg (Laura Kuenssberg) smatra da odlazak tri konzervativne poslanice iz stranke posle osmoro laburista ima veliki značaj iz tri razloga - svaki glas znači kada vlada ima tanku većinu, pokazuje koliko su ozbiljne podele u strankama i pojavljuje se grupa koja izmiče tradicionalnim linijama politike.
Odlazak poslanika nije samo promenio artimetiku u parlamentu, već i "alhemiju i atmosferu", ocenjuje urednica BBC-ija koja kaže da su zabrinutost zbog Bregzita i skretanja Konzervativne partije u desno, pored odmetnutih poslanica, privatno izrazile desetine poslanika, uključujući članove vlade.
Kunsberg ističe da je među konzervativcima i pre referenduma bio očigledan sukob između onih koji su želeli brzu modernizaciju stranke kako bi odgovorili na nade i težnje glasača u centru a ne tradiconalne torijevske baze. Ako se trima poslanicima priklone i drugi, što je, kako kaže urednica BBC-ija, verovatno, težnja za ostanak u centru će dobiti na težini.
Poznato je šta odmetnuti poslanici ne žele. Ne zna se, međutim, šta žele da urade, niti da li će moći da nađu zajedničku platformu, a još manje da li će biti dovoljno jaki da ostvare uspeh na izborima. Bregzit je, međutim, već uzdrmao stabilnost dve glavne partije a i dalje ima potencijal da preoblikuje britansku politiku. "Potencijal te grupe je lako odbaciti, ali ne bi bilo mudro etabliranim partijama da je ignorišu", ocenila je politička urednica BBC-ija.
Nešto krajnje neobično
Urednik u Gardijanu (The Guardian) i kolumista Martin Ketl (Martin Kettle) piše da je postupak tri konzervativke utoliko neobičniji što su se pridružile bivšim poslanicima laburista koji su obrazovali Nezavisnu grupu - teško je, kaže, setiti se da je nova politička grupa privukla poslanike dve glavne partije. "Hajde da se složimo da je britanska partijska politika videla nešto krajnje neobično ove nedelje. Bez obzira da li će uspeti ili propasti", smatra Ketl.
Ketl ocenjuje da u vreme izrazite podele britanskog društva oko Bregzita nema sredine, i odmetnuti poslanici, nezadovoljni dvosmislenošću lidera laburista Džeremija Korbina oko izlaska iz EU i strategijom konzervativne premijerke Mej, nisu sredina, pošto su oni čvrsto u taboru za ostanak u Uniji.
Podela levo-desno nije podela između pristalica ostanka ili odlaska, pošto na levici ima Bregzitovaca, kao što i na desnici ima evrofila, kaže Ketl i sugeriše da je možda u pitanju podela na liberale i konzervativce po društvenim pitanjima, a odmetnuti poslanici su liberali po društvenim pitanjima.
Najveći izazov nezavisnih poslanika će biti ponašanje Laburističke partije koja je privukla glasove ljudi koji žele ostanak u EU, društveno liberalnih, obrazovanih delova birača. Korbin je, međutim, za izlazak iz EU, što nezavisnim poslanicima daje očiglednu šansu, posebno ako propadne plan premijerke za izlazak iz EU.
Odmetnuti poslanici su na teži način naučili da postojeći partijski sistem više ne artikuliše težnje birača. Znali su šta je pogrešeno i napravili su hrabri korak, ali sad moraju reći kako će stvari postaviti na pravo mesto, pošto nemaju puno vremena budući da su zbog njihovog izlaza iz glavnih partije prevremeni izbori nešto verovatniji, smatra Gardijanov kolumnista.
Politički beskućnici
Njujork tajms (The New York Times) u tekstu "Da li je britanski politički sistem na tački pucanja" ocenjuje da je odluka tri konzervativne poslanice da se pridruže odmetnutim laburistima "hrabar pokušaj da se razbije britanski ušančeni dvopartijski sistem prvi put u generaciji", ali da to neće biti lako pošto 11 nezavisnih poslanika nema platformu, organizaciju ili lidera.
"Analitičari veruju da se sazreli uslovi za promenu, usred nezadovoljstva javnosti kako se rukovodi Bregzitom, žestokim unutrašnjih partijskih podela i percepcije da obe glavne partije povlađuju svojim ekstremima", navodi list, dodajući da je Korbin odveo partju u levo dok su tvrdi Bregzitovci povukli konezervativce u desno, zbog čega su mnogi Britanci "politički beskućnici".
Budući da Mej ima većinu od 14 poslanika, odlazak troje njih nije katastrofa, ali ako im se priduži još nekoliko to bi moglo doneti opoziciji većini, navodi njujorški list koji ipak ocenjuje da su šanse nezavisnih posebno otežane izbornim sistemom koji praktično onemogućava proboj novih partija.
Fajnenšl tajms (The Financial Times) ocenjuje da je odlazak poslanika oštetio Laburističku partiju, ali i da pojava nove Nezavisne grupe preti mogućnosti premijerke Mej da vlada. S odlaskom tri poslanice, vladajuća većina sada ima samo devet poslanika više, što povećava šanse za opšte izbore.
Nezavisni poslanici kažu da će podržati predloge Mej za Bregzit ako obeća da će raspisati drugi referendum, što je ona dosad odbijala da uradi. Fajnenšl tajms ocenjuju da bi, ako Mej ostane na takvim pozicijama, još konzervativaca moglo da se pridruži Nezavisnoj grupi, što bi onda dodatno smanjilo prostor za usvajanje dogovora o Bregzitu u parlamentu.
Fajnenšl tajms ukazuje da postoje bitne razlike o ekonomskim pitanjima među 11 odmetnih laburista i konzervativaca, ali da je trenutno važnije jedinstvo po pitanju Evrope nego razlike oko mera štednji.
Lekcija američkoj levici
Odluka britanskih poslanika da napuste svoje partije naišla je na odjek u SAD gde su dve glavne stranke takođe pod pritiskom ekstremnih krila. Republikanci su s Trampom već otišli daleko u desno, dok se kod demokrata vodi oštra debata između levog krila i centra. U tom kontektsu kolumnista Vašington posta (The Washington post) I. Džej. Dion Džunior (E.J. Dionne Jr.) ocenjuje da, iako je Korbin daleko levlje od bilo čega što američka Demokratska partija može da ponudi, slučaj osam odmetnutih laburista ipak može biti lekcija za levi centar u SAD.
Dajon ističe da ogorčen sukob između levice i levog centra u Velikoj Britaniji upozorava kako bi mogla biti iznurujuća borba među progresivnim snagama u Kongresu i na strančkim izborima 2020. kada se bude birao predsednički kandidat demokrata koji treba da izađe na duel s predsednikom Donaldom Trampom.
Imajući u vidu da je pobeđivanje Trampa "apsolutno neophodan prvi korak ka humanijoj politici", umerenije i ekstemnije demokrate si ne mogu priuštiti da pucaju jedni na druge. "Ulog je isuviše velik za samoudovoljavujuće sektaštvo", zaključuje Dajon.