Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron (David Cameron) izjavio je u utorak da treba iskazati nezadovoljstvo ponašanjem Vlade Srbije posle septembarskih događaja u Banjskoj kada je ubijen kosovski policajac.
Kameron je u izveštaju pred Odborom za spoljne poslove britanskog parlamenta takođe rekao da vlada Velike Britanije deli zabrinutost zbog načina na koji su sprovedeni izbori u Srbiji.
On je dodao da poziva Srbiju da ispita navode o neregularnostima na izborima i da sprovede preporuke OEBS-a i drugih.
Kameron je rekao da je zbog napada u Banjskoj, koji se dogodio 24. septembra, 4. januara boravio u Prištini da izbliza sagleda situaciju.
"Treba da pokažemo naše sve veću frustraciju ponašanjem Vlade Srbije. Naravno, nismo se predomislili da Srbiji damo šansu za evroatlantske integracije… Ali mislim da postoji frustracija takvim ponašanjem i to treba da bude jasno. Da li Evropska unija i SAD dele ovu frustraciju, ne znam, morate pitati njih. Ali, iz razgovora koje sam vodio, osetio sam da je došlo do frustracije jer je Banjska bila trenutak velike opasnosti", rekao je Kameron.
Odgovarajući na pitanje predsednica Odbora za spoljnu politiku parlamenta Ališe Kerns (Alicia Kearns) o hapšnju kontroverznog političara Nikole Sandulovića pošto je objavio snimak kako u Prištini polaže cveće u kompleksu "Adam jašari" na Kosovu, Kameron je rekao da je upoznat s tim izveštajima i ocenio da su "ekstremno zabrinjavajući".
Na snimku Sandulović polaže venac na spomenik koji obeležava događaje od 5, 6. i 7. marta 1998. godine, kada su srpske snage ubile 50 članova porodice Adema Jašarija, jednog od osnivača nekadašnje Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK).
Na pitanje Kerns zašto britanska vlada nije objavila ocenu dešavanja u Banjskoj, Kameron je rekao da vlada u Londonu vrlo jasno zna šta se dogodilo 24. septembra na severu Kosova, i dodao da je, da kosovska policija nije uspela da zaustavi grupu naoružanih napadača, moglo doći do niza drugih napada na policijske stanice i da je moglo doći do blokade puteva.
"Svestan sam koliko je to bilo opasno, zato je to bio jedan od razloga zašto sam otišao na Kosovo", rekao je Kameron povodom posete Kosovu pre nekoliko dana.
U septembru je grupa naoružanih Srba napala kosovsku policiju u Banjskoj i ubila policajca, posle čega su u sukobu ubijena i tri napadača. Kosovo je okrivilo Srbiju za napad, ali je Beograd negirao bilo kakvu umešanost.
Odgovornost za napad, koji Kosovo smatra terorističkim, preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Liste Srbija - glavne stranke Srba na Kosovu, koja uživa podršku zvaničnog Beograda.
Kameron je rekao da je vreme da se promeni odnos Zapada prema Kosovu i Zapadnom Balkanu, upozorivši da Rusija ima za cilj da destabilizuje ovaj region.
"Mislim da je odnos Zapada prema Kosovu i Zapadnom Balkanu stvoren pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Sada moramo mnogo da razmišljamo o tome šta se promenilo, jer naravno Rusija želi da učini više na destabilizaciji Zapadnog Balkana, da učini više preko svojih saveznika, uključujući Srbiju, da ove države, uključujući i zemlje kao što je Moldavija, učini manje bezbednim. Stoga moramo raditi na pronalaženju načina da se borimo protiv toga. Mislim da je naša politika tvrda i realna", rekao je on.
Posle napada u Banjskoj, koji su osudile evropske zemlje i SAD, kosovske vlasti su izložile veći broj zaplenjenog oružja za koje su rekli da je proizvedeno u Srbiji. Takođe, nadležni su saopštili da su došli do informacija o mogućoj umešanosti Rusa u događaje u Banjskoj.
Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) izjavio je ranije da Rusija ima za cilj da zapali krizu "u dvorištu Evropske unije", kako bi, prema njegovim rečima, odvratila pažnju NATO-a.
Zapadna vojna alijansa je saopštila da je bezbednost na Kosovu ključna za region Zapadnog Balkana, a šef te alijanse Jens Stoltenberg je izjavio da se razmatra mogućnost trajnog jačanja alijanse na Kosovu kroz svoju misiju KFOR.
