Zvanični Beograd negativno reaguje na odluku Velike Britanije, zemlje koja predsedava Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u avgustu, da ne stavi na dnevni red redovne sednice tog tela izveštaj o radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu. London na to odgovara da Velika Britanija treba da se fokusira na goruća pitanja koja ugrožavaju međunarodnu bezbednost, dodajući da to ne znači da Kosovo nije važno.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da ne može da razume da je Velika Britanija, koja izlazi iz Evropske unije, insistirala da bude domaćin poslednjeg samita Berlinskog procesa koji se bavi Zapadnim Balkanom (u Londonu 8. jula), a da, sa druge strane sprečava da se održi sednica Saveta bezbednosti o Kosovu.
"Čini mi se neozbiljno i čini mi se, najiskrenije, politički neiskreno", prokomentarisala je Brnabić.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da je odluka Velike Britanije očekivana i da je očigledno da Veliku Britaniju "ne interesuje srpski stav". "To je za nas jasna poruka", rekao je Dačić za Večernje novosti.
On je istakao da je to veliki presedan, ali i da niko ne može da izbaci temu Kosova iz agende Saveta bezbednosti. Dačić je u izjavi Tanjugu rekao da "ako to ne želi Velika Britanija, staviće je na dnevni red zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova".
Na drugoj strani, zvaničnici iz Prištine pozdravljaju odluku Velike Britanije. Šef kosovske diplomatije Bedžet Pacoli je na svom tviter nalogu objavio:
"Pozdravljam odluku članica Saveta bezbednosti UN-a da ne uključuju Kosovo u dnevni red sednice Saveta bezbednosti jer se time daje prostor i vreme Savetu da se fokusira na stvarne izazove. Kosovo nije problem za Ujedinjene nacije od 2008. godine."
I Vljora Čitaku, ambasadorka Kosova u Sjedinjenim Državama, zahvalila je Velikoj Britaniji i dodala da je Priština više puta isticala da nema više smisla svaka tri meseca u Savetu bezbednosti debatovati o Kosovu.
Stav Velike Britanije, kao predsedavajućeg Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, jeste da ovo telo treba da se fokusira na najaktuelnija i goruća pitanja koja ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost, rečeno je agenciji FoNet u britanskoj ambasadi u Beogradu, uz napomenu da to ne znači da Kosovo nije važno.
Britanska ambasadorka u UN Karen Pirs izjavila je da, iako ostaje važno, pitanje Kosova ne zahteva više redovne sednice SB UN, ali je dodala da su u toku razgovori sa srpskom i ruskom stranom o ciljevima i modalitetima takvih sastanaka. Ona je istakla da je najvažnije da Beograd i Priština mogu da napreduju uz pomoć Evropske unije, koja im već pomaže da normalizuju odnose.
Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador Srbije u Ujedinjenim Nacijama, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da ne vidi razlog za preveliku zabrinutost Beograda.
"Ja ne vidim da je to bilo šta dramatično. Već u jednom dužem periodu vremena te periodične sastanke koristimo za domaći politički dijalog oko Kosova, one se ne odnose baš mnogo na aktuelnu, konkretnu politiku. To su praktični tehnički izveštaji. Ti izveštaji su dali mogućnost da se naši predstavnici, štaviše, oni na najvišem nivou – od predsednika Srbije, preko premijera i ministra – oglašavaju o Kosovu, ali je to u stvari bilo od malog praktičnog značaja", ocenjuje Jevremović.
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ocenio je da to što redovna rasprava o Kosovu neće biti na dnevnom redu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija neće imati velike posledice po Srbiju i da to znači da Zapad i Velika Britanija očekuju skoro rešavanje kosovskog pitanja. Jakšić je za agenciju Beta izjavio da Zapad smatra da je situacija na Kosovu stabilnija i da je zato smanjivanje snaga Unmika opravdano, tim pre što se "problem više ne rešava u Ujedinjenim nacijama, već se odavno rešava u Briselu."
Na prethodnoj sednici, sredinom maja, predstavnici Švedske, Britanije, Francuske, SAD, Poljske i Holandije naveli su da je vreme da se promeni format rasprave o kosovskoj krizi u sedištu UN. Promeni formata održavanja sednica Saveta bezbednosti UN oštro su se suprotstavile Rusija, Kina i Srbija.
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić u svom govoru je tada rekao:
"Nastojanja da se smanji UNMIK i njegov budžet, promeni njegov mandat, prorede sednice Saveta bezbednosti samo unose dodatne nesuglasice kako među članovima Saveta bezbednosti, tako i između Beograda i Prištine. Debate o tome da li Savet bezbednosti treba da posveti ovoj temi tri sata svaka tri meseca ili dvanaest sati godišnje zaista nam nisu potrebne u ovom trenutku", rekao je Dačić u Njujorku sredinom maja.
Dačić je zatim krajem maja skrenuo pažnju Velikoj Britaniji da Srbija neće gledati blagonaklono na uklanjanje teme Kosova iz redovne agende Saveta bezbednosti UN i taj stav Beograda preneo britanskom ambasadoru u Srbiji Denisu Kifu, kao i diplomatskim predstavnicima Britanije u UN.
Osim inicijative za promenu formata održavanja sednice Saveta bezbednosti, politička koordinatorka misije SAD pri UN Ejmi Tako je na pomenutoj majskoj sednici SB UN kritikovala novi budžet UNMIK-a, tvrdeći da 38 miliona dolara izdvojenih za rad ove misije "nema smisla".
Predstavnici Prištine na sednicama Saveta bezbednosti već nekoliko godina traže ukidanje Unmika, misije Svetske organizacije na Kosovu, što podržava i još nekoliko zapadnih sila.
Savet bezbednosti UN od juna 1999. godine, kada je usvojena rezolucija 1244, redovno razmatra izveštaje generalnog sekretara Svetske organizacije o stanju na Kosovu. Ukoliko Velika Britanija uspe u svojoj nameri, to će biti prvi put za 19 godina da Savet bezbednosti neće raspravljati o situaciji na Kosovu duže od tri meseca.
Facebook Forum