Većim akcizama na gorivo biće finansirano povećanje penzija i plata u javnom sektoru u Srbiji, saopšteno je u Beogradu nakon što je sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda postignut dogovor o trećoj reviziji “stend baj” aranžmana.
Džejms Rouf, šef misije MMF-a, najavio je da se ozbiljniji porast primanja, ako se ispuni dogovor sa MMF-om, može očekivati tek 2017. ili 2018. godine.
“Povećanje zarada i penzija u narednoj godini delimićno će biti finansirano povećanjem akciza na gorivo. Sa tačke gledišta MMF-a, ovo je dobro vreme da se povećaju porezi na gorivo s obzirom na veliki pad cena goriva” , izjavio je Rouf.
Koliki će biti rast plata i penzija ostalo je nepoznato, a ministar finansija Srbije Dušan Vujović poručio je da će javnost u sredu, 11. novembra, biti upoznata sa detaljima, ciframa i sektorima koji mogu da očekuju povećanje.
Iako je Rouf istakao da bi Vlada Srbije želela veći prostor za povećanje plata i penzija, što je na neki način u suprotnosti sa izjavom premijera Aleksandra Vučića da bi MMF Srbiji dozvolio veće povećanje penzija ali da on to neće, šef misije nije želeo da govori o detaljima pregovora.
“Neću govoriti o diskusiji sa premijerom i predstavnicima Vlade po tom pitanju, ali ću ponoviti da s obzirom na inflaciju od 1,4 posto treba očekivati da sva nominalna povećanja budu skromna”, rekao je Rouf.
Ministar Vujović pokušao je da objasni o čemu se radi:
“Iz prošlosti smo naučili da povećanju plata i penzija moramo obazrivo da pristupimo. Mi moramo da imamo određenu marginu greške. I onda kažemo, fond sa tom marginom greške dozvoljava više nego što Vlada želi svojim programom umerenog povećanja penzija i plata. Kada je premijer to rekao, on je rekao da bismo po računici mogli da povećamo i više ali bi onda ušli u rizično polje. Šta ako se dogodi nešto nepovoljno i ne ostvarimo rast od 1,75 odsto. Zato moramo da držimo rezerve.”
U izveštaju MMF-a pohvaljuju se napori za ekonomsku i fiskalnu konsolidaciju, i kao rezultat napretka navodi da je prognoza rasta BDP za 2015. revidirana sa 0,5 na 0,75 procenata, za 2016. sa 1.5 na 1.75, ali se kao problem navode nedovoljne reforme javnog sektora i inflacija.
Rast javnog duga, kaže Džejms Rouf, takođe je nešto što opterećuje Srbiju.
“To je kao kada pokušavate da promenite smer kojim se kreće tanker za naftu. Možete kormilo da okrećete i okrećete, ali treba vremena da se brod navede na pravi put. Prilagođavanja je bilo u ovoj godini, biće ih i naredne, pa bi tek 2017. trebalo da se vidi preokret u trendu javnog duga.”
Racionalizacija u javnom sektoru i odlučnija reforma državnih preduzeća je ono što, prema preporuci MMF-a, čeka Srbiju. MMF je apelovao i da se u narednim mesecima pronađe rešenje za sedamnaest strateških preduzeća, kroz privatizaciju, restruktuiranje ili stečaj.
Nastavak konsolidacije ekonomskog oporavka, konstatovao je MMF, koji se ogleda u većim investicijama, značajnom napretku u reformi finansijskog sektora i poboljšanju fiskalne situacije, do sada je doneo dobre rezultate u sprovođenju dogovorenog programa.
To je dokaz, zaključio je Dušan Vujović, da je Srbija na dobrom putu.
“Ostvarujemo napredak u svim oblastima. Imamo neočekivano dobre rezultate. Sada moramo da nastavimo strukturne reforme, koje ulaze u najbolniju fazu. Ponavljam, cilj nije otpuštanje radnika već manja i efikasnija država. Ovo je stabilan program zasnovan na čvrstim temeljima. Sve zemlje koje su dobro prošle fiskalnu konsolidaciju posle su postale vrlo uspešne. Tajland je tako iz siromaštva ušao u ogroman ekonomski rast i dostigao status azijskog ekonomskog tigra.”
Okončanjem treće revizije aranžmana sa MMF-om Srbiji će biti na raspolaganju još 89,6 miliona evra, od ukupno 627 miliona za ovu godinu. Ovu reviziju trebalo bi da odobri Izvršni odbor MMF-a sredinom decembra ove godine. Trogodišnji aranžman sa tom finansijskom institucijom iznosi 1,2 milijarde evra. Vlasti Srbije najavile su da ne nameravaju da povlače sredstva raspoloživa u okviru ovog aranžmana.