Pandemija korona virusa mogla bi delimično skrenuti pažnju Evropske unije (EU) sa regiona Zapadnog Balkana, ali je EU jasno pokazala da dok se bavi tim problemima ima na umu taj region, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) programska direktorka nemačkog Aspen instituta za Evropu, Valeska Eš (Esch).
Kad je u pitanju dijalog Kosova i Srbije, Eš podseća da je u prethodnom periodu bilo izvesnih napetosti između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i EU, ali da sada Vašington u potpunosti podržava vodeću ulogu EU kao posrednika u tom dijalogu, o čemu, kako navodi, svedoči i julska poseta Filipa Rikera (Philip Reeker), pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koji se tada sreo sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograd-Priština.
Eš ističe i da je među glavnim razlozima što je Berlin protiv ideje menjanja granice između Kosova i Srbije bojazan da bi ona mogla biti viđena kao rešenje i u zemljama-susedima Kosovu i Srbiji, kao i zabrinutost da bi se crtanjem etničkih granica smanjila srpska manjina na Kosovu.
RSE: Gospođo Eš, počeću ovaj intervju pitanjem o integraciji zapadnobalkanskih zemalja u EU. Kako gledate na taj proces i mislite li da će pandemija COVID-a 19 uticati na tok integracije?
Eš: Pre svega, važno je znati da je, uprkos sporom napretku i velikom oklevanju, EU više puta potvrdila izglede za članstvo svim zemljama regiona. Mislim da se to odražava i u odgovoru EU na pandemiju COVID-a 19.
Nakon inicijalnog sporog reagovanja jer je bila prezauzeta bavljenjem pandemijom u svojim zemljama-članicama, mislim da je EU jasno pokazala da će učiniti sve što može kako bi podržala i države u regionu.
Uprkos izvesnim zastojima, mislim da je taj proces još uvek živ i da napreduje, a da je EU, koliko god bila nesavršena, i dalje asocijacija zajedničkih interesa i vrednosti. Istovremeno je i važan ekonomski akter, tako da bi zemlje Zapadnog Balkana zaista trebalo da se usredsrede na put ka članstvu. One su već usko integrisane u EU, posebno, naravno, ekonomski.
EU je daleko najvažniji trgovinski partner i investitor u regionu, tako da mislim da je zaista važno da sve države u regionu zaista usredsrede svoju energiju na proces pridruživanja i da istinski daju prednost neophodnim reformama kako bi se mogle pridružiti EU. A to uključuje, naravno, demokratiju i upravljanje, vladavinu zakona, ekonomske reforme i borbu protiv korupcije, ali uključuje, razume se, i usklađivanje sa EU na međunarodnom planu.
Kad je reč o tome šta pandemija u svemu ovome možda menja, videli smo to već proletos da će se unutar EU mnogo energije i političkog kapitala usredsrediti na obnavljanje ekonomija zemalja Unije.
Pandemija još nije gotova, evropske države se i dalje bore protiv nje, imamo sve veći broj slučajeva zaraze širom Evrope, tako da bi ta situacija, naravno, mogla skrenuti deo političke pažnje sa Zapadnog Balkana, pa i sa EU i njenih internih reformi, ali ja opet mislim da je bilo jasno pokazano da EU ima na umu i Zapadni Balkan dok se bavi svim ovim problemima i oporavkom od njih.
Nadam se da Kosovo do kraja godine dobiti viznu liberalizaciju
RSE: Kosovo je jedina država u regionu koja nema viznu liberalizaciju. Iako je Evropska komisija saopštila da su uslovi ispunjeni, pojedine zemlje-članice EU nisu se saglasile da se odobri vizna liberalizacija. Zašto te države oklevaju?
Eš: Mislim da na to pre svih treba da odgovore zemlje u pitanju. U ovom trenutku čini mi se da nije potpuno jasno ko podržava (viznu liberalizaciju), a ko ne, zato što se o tome u (Evropskom) savetu još nije glasalo. Nemačka je izvesno vreme bila neodlučna, ali koliko ja razumem, probrala je mnoge probleme bilateralno sa Kosovom. Nadam se da će to učiniti i druge države-članice EU, kako bi Kosovo konačno dobilo viznu liberalizaciju.
Zaista se nadam da ćemo do jeseni, kada (Evropska) komisija objavi novi izveštaj o napretku, videti ukidanje viznog režima, mada, naravno, ne znam da li će se to tada dogoditi.
RSE: Očekujete li da će do kraja godine Kosovo dobiti viznu liberalizaciju?
Eš: Ja se svakako nadam da hoće.
RSE: Aspen institut se, takođe, bavi studijama transatlantskih odnosa. Poslednjih godina ti odnosi nisu baš bili na najvišem mogućem nivou. Kako se to reflektuje na zapadnobalkanske zemlje?
Eš: Ako pogledate prekoatlantsku saradnju, postoji mnogo oblasti u kojima su odnosi veoma funkcionalni, uključujući i Balkan, ali mislim - a to, pretpostavljam i sami aludirate svojim pitanjem - da je postojao je period u kojem su transatlantski odnosi bili pomalo napeti kada je u pitanju dijalog Kosova i Srbije. Međutim, mislim da smo mi sada u drugačijoj situaciji.
SAD jasno su prihvatile vodeću ulogu EU u dijalogu, nakon što je Miroslav Lajčak postavljen za specijalnog izaslanika EU za dijalog Kosova i Srbije. Ja verujem da je jasno na obe strane Atlantika da će EU i SAD morati da rade zajedno ako žele da dijalog bude uspešan. Ali, vi ste u pravu - odnosi u prethodnim godinama jesu bili teži nego što su bili pre toga.
SAD i EU treba da budu kooperativni, ne kompetetivni u dijalogu Kosova i Srbije
RSE: Verujete li da će EU i SAD sarađivati kad je reč o dijalogu Kosova i Srbije, u svetlu činjenice da smo imali dva odvojena procesa – jedan dijalog koji je vodio Vašington i drugi koji je predvodio Brisel, a nismo videli dobru saradnju među njima?
Eš: Ni jedan ni drugi proces nije vođen javno, što je verovatno i priroda ovakve vrste pregovora. Zato je kad se gleda spolja teško reći koliko tu u stvari ima saradnje. Moje mišljenje je da ta dva procesa ne treba da budu kompetetivni, nego komplementarni.
Dakle, EU, i Miroslav Lajčak posebno, zaduženi su za posredovanje u dijalogu Kosova i Srbije, kako bi se došlo do održivog i sveobuhvatnog rešenja konflikta, dok su SAD, bar prema onome što smo mogli pratiti prethodnih dana, više fokusirane na ostvarivanje napretka u ekonomskoj saradnji.
Verujem da sve dok su ti procesi komplementarni, oni neće nikome naneti štetu. Takođe smo videli da američka administracija jasno podržava dijalog koji predvodi EU. Videli smo to i kroz posetu pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Filipa Rikera (Philip Reeker) Briselu pre nekoliko nedelja, kada se sreo sa gospodinom Miroslavom Lajčakom. Dakle, verujem da postoji snažna podrška EU kao medijatoru dijaloga.
Videćemo, međutim, kako će se situacija razvijati, sledi sastanak u Vašingtonu početkom septembra (4. septembra, prim. red), ali, još jednom, ja verujem da će tim sastankom dominirati ekonomske teme. Razume se, međutim, da ja to mogu da gledam samo spolja i da prosuđujem samo na osnovu onoga što pročitam.
Nemačka protiv menjanja granica jer bi i drugi u regionu mogli preuzeti tu ideju
RSE: Nemačka je država koja se najviše protivi ideji korekcije granica između Kosova i Srbije. Tu ideju pominjali su predsednici Kosova i Srbije, (Hashim) Thaci i (Aleksandar) Vučić. Koji su razlozi Nemačke za odbacivanje ove ideje?
Eš: Mislim da je glavni razlog zabrinutost da bi se time mogli otvoriti i drugi sukobi u regionu. Postoji bojazan da bi s takva ideja mogla biti viđena kao rešenje i u zemljama-susedima Kosovu i Srbiji.
Dodatna zabrinutost je da bi se crtanjem etničkih granica smanjila srpska manjina na Kosovu. Verujem da su to najvažniji razlozi (protivljenju menjanja granica).
Nadalje, s obzirom da je jedan od ciljeva dijaloga koji predvodi EU uvek bio i jeste sveobuhvatan sporazum, verujem da je u nekom trenutku postojao utisak da bi promena granice bila prečica, odnosno, zamena za rešavanje nekih drugih pitanja koja su važna za postizanje sveobuhvatnog sporazuma.
Naravno, ne mogu da govorim u ime nemačke vlade, ali imam utisak da bi to bili veoma važni razlozi što se protivi promeni granica u regionu.
EU pokušava da tehnička pitanja pomera ka političkim
RSE: Kakva strategija će se primeniti za rešenje konflikta između Kosova i Srbije?
Eš: Mislim da bi to bi pre bilo pitanje za gospodina Miroslava Lajčaka i EU, ali prema onome što ja mogu da vidim prateći šta se događa na sastancima koje smo do sada videli, čini se da Unija u suštini pokušava da sva otvorena pitanja rešava istovremeno – od onih koja su već deo Briselskog sporazuma, ali još nisu implementirana, do konačnog rešenja konflikta.
Ja razumem da na Kosovu postoji protivljenje čisto tehničkom dijalogu. Jasno mi je da je cilj Prištine članstvo u Ujedinjenim nacijama i rešenje za pet zemalja-članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, kako bi Kosovo moglo da napreduje kao suverena zemlja, ali takođe sam uverena da da bi postigla taj širi politički proboj potrebno je pozabaviti se svim pitanjima koja su u vezi s tim, čak i ako to čini deo dijaloga naizgled tehničkim.
Mislim da smo u prošlosti videli da su se mnoga naizgled tehnička pitanja na kraju ispostavila kao vrlo politička. I mislim da je i to razlog što je napredak bio toliko spor i težak.
Pratim debatu u Prištini i smatram da nije poenta u etiketama dijaloga – da li je tehnički ili politički. Mislim da jedan ne ide bez drugog i da je suština u tome da taj dijalog koji vodi sveobuhvatnom rešenju.
Moj je utisak da EU pokušava da u procesu dijaloga stvari pomera sa tehničkih ka pitanjima političke prirode, kako bi se postepeno došlo do jednog sveobuhvatnog sporazuma koji bi obuhvatio sva ta pitanja, umesto da posreduje na postizanju užih pojedinačnih sporazuma.
Ponovo, sve ovo posmatram sa strane i pokušavam da pratim šta se događa, ali čini mi se da je to pristup EU i da je to racionalan pristup.
Facebook Forum