Poslednjih dana u Srbiji je ponovo aktuelizovana tema o obaveznoj vakcinaciji dece. Na društvenim mrežama rasplamsao se rat zagovornika i protivnika vakcinacije. U pojedinim medijima vodi se svojevrsna kampanja protiv obavezne vakcinacije, a pre nekoliko dana u Beogradu je grupa roditelja protestovala protiv obaveznog načina imunizacije.
Stručnjaci su kategorični da je vakcinacija dece najefikasnije i najbezbednije sredstvo koje čuva decu od zaraznih bolesti i da roditelji koji je izbegavaju izlažu svoju decu brojnim zdravstvenim opasnostima u budućnosti.
Za Dragutina Stankovića, pedijatra sa poluvekovnim stažom, vakcinacija dece se ne sme dovoditi u pitanje jer se nevakcinisana deca izlažu smrtonosnom riziku od brojnih zaraznih bolesti koje su davno iskorenjene zahvaljujući redovnim vakcinacijama dece i celokupnog stanovništva.
Stanković, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, kategorički tvrdi da svu decu treba vakcinisati svim zakonski propisanim vakcinama, upravo da bi se sprečile moguće kobne posledice u budućnosti.
"Apsolutno sam za to da sva deca dobiju sve potrebne vakcine. Ja sam vakcinisao svoju decu i svoju unučad i sebe svake godine vakcinišem protiv gripa. Na Zapadu vakcinišu protiv upale pluća, protiv upale ušiju, a mi ovde izgibosmo dajući injekcije. Zbog toga sam apsolutno pristalica da se sva deca vakcinišu", kategoričan je Stanković.
I njegova koleginica, Smilja Banković, nema nikakvih dilema u pogledu vakcinacije dece, koja mora biti obavezna i zbog toga što mnoge iskorenjene zarazne bolesti mogu predstavljati potencijalnu opasnost za nevakcinisanu populaciju.
"Ja sam za vakcinaciju. Sada kada bi se krenulo od toga da se više ne vakcinišemo, vratili bismo se ko zna koliko vekova unazad. Počele bi da se vraćaju bolesti koje smo već zaboravili. I da vam pravo kažem, zaboravljena je i klinička slika tih bolesti i pitanje je da li bismo ih odmah prepoznali", kaže Banković.
S druge strane, doktor Aleksandar Radojević, jedan od zagovornika teze na pravo izbora roditelja dece prilikom vakcinacije, smatra da oni moraju biti obavešteni o svim bezbednosnim rizicima od vakcinacije, makar oni bili i minimalni, kao i da decu ne treba vakcinisati svim mogućim vakcinama.
"Vakcinaciju preporučujem za određene bolesti tipa poliomijelitis, tipa virusnih neizlečivih bolesti, ali ne i za one bolesti tipa difterije ili tetanusa, koje možete da dobijete jednom u životu ili nikada. Zbog toga ne vidim razlog za prisilnu vakcinaciju", kaže Radojević.
Snežana Terzić, iz Građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju, koja okuplja stotinjak roditelja, ističe da se to udruženje ne zalaže za ukidanje vakcinacije, već za pravo na izbor i garanciju uspešnosti te vrste imunizacije.
"I da ta odluka bude informisana, odnosno u dogovoru i sa preporukom pedijatara da se dođe do nekog zajedničkog rešenja. Poenta je u tome da se mi, kao udruženje, borimo za to da vakcine budu kontrolisane od naših stručnjaka, jer mi od proizvođača nemamo nikakve garancije koje garantuju bezbednost i uspešnost tih vakcina", navodi Terzić.
Rizici od vakcinacije minorni
Zalaganje članova ove inicijative zasnovano je, pre svega, na sporadičnim lošim iskustvima pojedinih roditelja čija su deca, prema njihovim tvrdnjama, imala ozbiljne komplikacije nakon primanja vakcine.
Jedna od njih je Sara Popčetović iz Beograda, koja kaže da je njen sin, koji je do tada redovno vakcinisan, posle prijema MMR vakcine oboleo od autizma.
"Moj Đorđe je u januaru napunio devet godina. Redovno je vakcinisan jer sam mislila da radim pravu stvar i nisam sumnjala da li vakcina može biti štetna ili ne. Odlagali smo MMR zbog toga što je bio stalno bolešljiv, pa ju je primio sa dve godine i od tada su krenuli naši problemi jer je otišao u autizam", kaže Popčetović.
Doktor Srđan Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike Tiršova, tvrdi da su mogući rizici od vakcinacije dece minorni u odnosu na bolesti koje one sprečavaju.
Dr Janković za RSE pojašnjava da se pri vakcinaciji vrlo retko javljaju pojedini neželjeni efekti, te naglašava da to nikada nije autizam, kako se navodi u debatama na Internetu.
"Ovo se naročito odnosi na tezu da vakcina MMR izaziva autizam. Jedan veliki broj opsežnih, veoma utemeljenih naučnih studija koje su rađene obuhvativši uzorke od više miliona dece, svuda su dale istu sliku da od autizma, vakcinisana i nevakcinisana deca, obolevaju sa identičnom učestalošću. Zato sada ne smatramo da postoji bilo kakva uzročno-posledična veza. Za neke druge neželjene efekte to ne može uvek da se kaže sa sigurnošću", kaže Srđan Janković, te dodaje:
"Ponegde je uzročna veza čak nađena, ali učestalost situacija gde vakcina ozbiljno naškodi nečijem zdravlju je veličine jedan na milion vakcinacija, dok je učestalost komplikacija zaraznih bolesti neuporedivo veća. To samo svedoči da je racionalno i dalje sprovoditi vakcinaciju kao najbolju metodu sprečavanja zaraznih bolesti."
Roditelji koji nisu imali nikakvih dilema i problema sa vakcinisanjem svoje dece su u ogromnoj većini.
Roditelji: Decu potrebno vakcinisati
Marija Rakić Šaranac, redovno vakciniše svoju decu jer smatra da je to dobro za njih.
"Moja deca su vakcinisana i, da budem iskrena, sve dok nije došlo do vakcine MMR, koja se daje sa nekih godinu, godinu i po dana, nešto nisam ni razmišljala o tome, a onda je bila aktuelna priča još kod prvog deteta. Ipak, smatrala sam da od vakcinacije ima mnogo više koristi nego štete. Imala sam i dilemu i strah, ali mislim da sam ispravno postupila", kaže Rakić Šaranac.
Jelena Lazarević Vuković ističe da je vakcinisala obe svoje devojčice bez ikakvih dilema, jer ima puno poverenje u savete stručnjaka, a vakcinaciju smatra i posebnom vrstom roditeljske odgovornosti prema deci.
"Mi nismo imali dileme oko toga. Uvek smo bili za to zbog toga što smo tako i sami rasli i mi smo se vakcinisali, pa mislim da decu treba vakcinisati", kaže Lazarević Vuković.
Isto je postupila i Tanja Janković, koja je vakcinisala svoja dva sina. Pre toga se putem interneta i kod pedijatra podrobno informisala o prednostima vakcinacije.
"Pre vakcinacije sam se preko interneta informisla o tim vakcinama i čemu one služe, a dobila sam i informacije od pedijatra pre nego što je zakazana vakcinacija, tako da sam sve osnovne informacije stekla na taj način i smatrala sam da je vakcinacija dobra za decu", navodi Tanja Janković.
Ipak, slučajevi sina Sare Popčetović i ćerke Branke Šante iz Subotice, koja je posle primanja vakcine dobila bolne otoke po telu, izazvali su publicitet kod tabloida, pa je i Nezavisno udruženje novinara Srbije, zbog serije tekstova objavljenih u "Kuriru" na temu štetnosti vakcinacije, pozvalo Savet za štampu da razmotri da li je ovim tekstovima prekršen Kodeks novinara.