U Užicu je posle nekoliko godina ponovo aktuelizovana priča o mogućnosti da engleska firma „Juropijen nikl“ vrši istraživanje i kasnije eksplotiše rudu nikla na području Parka prirode „Mokra Gora“ i sela Kremana. Priču je pokrenuo ministar rudarstva Srbije Milan Bačević kada je iz njegovog kabineta stigla izjava „da su velike svetske kompanije zainteresovane za istraživanje ovog područja, a po dosadašnjim saznanjima u okolini Užica kriju se rezerve od 100 miliona tona nikla, i da je to razvojna šansa Srbije“.
Najpre je reagovao direktor Parka prorode „Mokra Gora“ Emir Kustirica, iznoseći tvrdnje da eksploatacije ove rude u okruženju od 100 kiloemtarea negativno utiče na zdravlje ljudi, izazvivajući kancerogena oboljenja, i da potpuno uništava prirodu. S obzirom da je Užice od Mokre Gire i Kremana udaljeno manje od 50 kilometara, zabrinuti su i Užičani:
Nekoliko dana mediji su prepuni informacija o mogućnosti istraživanja i ekspolatacije rude nikla u Mokroj Gori. Reč stručnajka se tek očekuje, a profesor dr Goran Roglić sa katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže da se ne može ništa precizno reći jer se ne zna koja bi tehnologija prerade nikla bila u pitanju:
„Jako mnogo se priča napamet, ako ne zna koja će se tehnologija primenjivati, i ako ne zna kakav je sadržaj rude, u kom obliku se nikl nalazi u toj rudi, niko ne može napamet dati kompletno mišljenje. Postoje danas moderne tehnologije koje se izvode u zatvorenim reaktorima i minimalne su količine otpada, kao i u svim rudnicima. Imate jalovinu kao u Boru, i te priče o tolikoj kontaminaciji napamet iznositi je apsurdno. Druga je stvar da li hoćete u nekom nacionalnom parku da otvarate rudnik, ako u nekom zaštićenom prostoru otvarate rudnik onda morte računati na prolaz transportnih vozila, i na samu eksploataciju za koju se ne zna da li je nadzemna, ili podzemna“.
Engleska firma „Juropen nikl“ je novembra 2004. godine od tadašnejg ministarstva rudarstva Srbije dobila dozvolu za istraživanje u Mokroj Gori, ali se odustalo zbog burnih reakcija javnosti i lokalnih političara. Isti stav zauzeli su i aktuelni nosioci lokalne vlasti zlatiborskog i užičkog kraja
„Nije važno da li se radi o području nacionalnog parka, ili privatno imovine, nedopustivo je da nekoliko godina imamo inicijative nekih ministara i institucija koje uporno hoće da promovišu ideju projekat otvaranja rudnika nikla u Mokroj Gori. Prosto je nedopustivo da se na ovaj način promovišu neke ideje koje na direktan način ugrožavaju živote i zdravlje ljdi. Ja ću biit apsolutno protiv i istraživanja i otvaranja rudnika nikla na ovom prostoru i učiniću sa svoje strane sve da ta ideja ostane mrtvo slovo na papiru“, kaže gradonačelnik Užica Jovan Marković.
U četvrtak je Emir Kusturica organizavao u Mokroj Gori, na Mećavniku, sastanak sa predstavnicima vlasti Užica, Čajetine, Topole i Aleksinca, kako bi formirali odbor u zajedničkim akcijama sprečavanja istraživanja i eventualnog otvaranja rudnika nikla na nekoliko mesta u Srbiji za koja se pretpostavlja da su bogata ovom rudom.
Najpre je reagovao direktor Parka prorode „Mokra Gora“ Emir Kustirica, iznoseći tvrdnje da eksploatacije ove rude u okruženju od 100 kiloemtarea negativno utiče na zdravlje ljudi, izazvivajući kancerogena oboljenja, i da potpuno uništava prirodu. S obzirom da je Užice od Mokre Gire i Kremana udaljeno manje od 50 kilometara, zabrinuti su i Užičani:
Nekoliko dana mediji su prepuni informacija o mogućnosti istraživanja i ekspolatacije rude nikla u Mokroj Gori. Reč stručnajka se tek očekuje, a profesor dr Goran Roglić sa katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže da se ne može ništa precizno reći jer se ne zna koja bi tehnologija prerade nikla bila u pitanju:
„Jako mnogo se priča napamet, ako ne zna koja će se tehnologija primenjivati, i ako ne zna kakav je sadržaj rude, u kom obliku se nikl nalazi u toj rudi, niko ne može napamet dati kompletno mišljenje. Postoje danas moderne tehnologije koje se izvode u zatvorenim reaktorima i minimalne su količine otpada, kao i u svim rudnicima. Imate jalovinu kao u Boru, i te priče o tolikoj kontaminaciji napamet iznositi je apsurdno. Druga je stvar da li hoćete u nekom nacionalnom parku da otvarate rudnik, ako u nekom zaštićenom prostoru otvarate rudnik onda morte računati na prolaz transportnih vozila, i na samu eksploataciju za koju se ne zna da li je nadzemna, ili podzemna“.
Engleska firma „Juropen nikl“ je novembra 2004. godine od tadašnejg ministarstva rudarstva Srbije dobila dozvolu za istraživanje u Mokroj Gori, ali se odustalo zbog burnih reakcija javnosti i lokalnih političara. Isti stav zauzeli su i aktuelni nosioci lokalne vlasti zlatiborskog i užičkog kraja
„Nije važno da li se radi o području nacionalnog parka, ili privatno imovine, nedopustivo je da nekoliko godina imamo inicijative nekih ministara i institucija koje uporno hoće da promovišu ideju projekat otvaranja rudnika nikla u Mokroj Gori. Prosto je nedopustivo da se na ovaj način promovišu neke ideje koje na direktan način ugrožavaju živote i zdravlje ljdi. Ja ću biit apsolutno protiv i istraživanja i otvaranja rudnika nikla na ovom prostoru i učiniću sa svoje strane sve da ta ideja ostane mrtvo slovo na papiru“, kaže gradonačelnik Užica Jovan Marković.
U četvrtak je Emir Kusturica organizavao u Mokroj Gori, na Mećavniku, sastanak sa predstavnicima vlasti Užica, Čajetine, Topole i Aleksinca, kako bi formirali odbor u zajedničkim akcijama sprečavanja istraživanja i eventualnog otvaranja rudnika nikla na nekoliko mesta u Srbiji za koja se pretpostavlja da su bogata ovom rudom.
