U prošloj godini više od 75 odsto odraslih u Srbiji nije pročitalo ni jednu knjigu vezanu za posao i samoobrazovanje, pokazala su istraživanja, a među onima koji povremeno čitaju, 60 odsto je pročitalo samo jedan bestseler.
Ipak, statistika govori da se poslednjih godina primećuje porast interesovanja za beletristiku, dok je još uvek mala potražnja za naučnim knjigama. Čitaoci prednost daju stranim piscima više nego domaćim, popularniji su romani, istorijske knjige, knjige za decu, publicistika, a traženi su i naslovi koji su doživeli ekranizaciju.
Jedno Galupovo istraživanje pokazuje da više 60 posto punoletnih građana u Srbiji retko čita, a 36 posto ne voli da čita.
Iako je u svetu čitanje elektronskih knjiga u porastu, Srbija kasni sa elektronskom knjigom, a postoji i sklonost da se kaže kako je danas knjiga ugrožena novim informacionim tehnologijama. Tako misli i direktor užičke biblioteke Dragiša Stanojčić, koji je ipak zadovoljan brojem čitalaca i članova biblioteke.
“Knjiga kao deo života svakog čoveka danas je napadnuta sa svih strana nekim novim informacionim tehnologijama.Ipak,ne treba se plašiti za knjigu.Mene ohrabruje podatak da smo mi tokom prošle godine mesečno imala 9.000 posetilaca u našoj biblioteci. Ne kažem da je to mnogo čitalaca, ali nije ni malo”, zaključuje direktor užičke biblioteke.
Gradski deo Užica ima oko 65.000 stanovnika, a biblioteka ima 6.175 članova, što znači da manje od 10 odsto građana uzima knjige na čitanje.To je otprilike i srpski prosek prema statističkim podacima.
Većina onih koje smo pitali koliko odlaze u biblioteku, kaže - vrlo retko , a o tome šta i koliko čitaju, Užičani su rekli:
