Piše: Chris Rickleton
Na video snimljenom u supermarketu, uzbekistanski bloger Hodžiakbar Nosirov priča desetinama hiljada svojih pratilaca zašto veruje da određeni broj brendova jogurta popularnih u Uzbekistanu treba smatrati "haramom", odnosno neprikladnim da konzumiraju muslimani.
Zabranjeni sastojak je, objasnio je on, karmin ili E120, crvena boja za hranu koja se dobija iz insekta košinela koji živi na kaktusima u Južnoj Americi i koja se takođe koristi u kozmetici.
Taj snimak je bio dovoljan da Nosirov dobije 15 dana pritvora, u slučaju koji ukazuje na sve veća ograničenja za blogere – uključujući verske blogere – koji su ranije uživali koristi od novih sloboda pod predsednikom Šavkatom Mirzijojevom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Policija u glavnom gradu Uzbekistana, Taškentu, saopštila je 8. aprila da je video Nosirova narušio ustavna prava građana da uživaju u privatnom životu bez mešanja, kao i prava privatnih preduzetnika.
Prema uzbekistanskom zakonu, "priprema i distribucija materijala verskog sadržaja širom zemlje vrši se nakon što se dobije pozitivan zaključak teološkog ispitivanja", navodi se u saopštenju gradske policije.
Takav verski blagoslov Nosirov nije imao i brzo se pokazalo da su njegova mišljenja u suprotnosti s državnim duhovnim autoritetom Uzbekistana, koji je doneo odluku o karminu skoro odmah pošto je objavljeno da je bloger uhapšen, uz citiranje jordanske fatve o tom pitanju.
Uzbekistansko versko telo saopštilo je da je aditiv E120 primer "supstanci dobijenih od insekata koje se hemijski pretvaraju u druge supstance. Taj proces se u islamskom zakonu naziva 'istihol', što je transformacija jedne supstance u drugu".
'Bezrazložno suzbijanje' slobode govora
Za koje aditive se smatra da su halal a koje haram predmet je debate među muslimanskim učenjacima, pravnicima i vernicima širom sveta. Nasuprot tužbi gradske policije da je Nosirov postupao na osnovu ličnog mišljenja, uzbekistanski verski bloger je u svoj video snimku stavio linkove na dva sajta s islamskom jurisprudencijom koji potkrepljuju njegovu tvrdnju da su sporni prehrambeni proizvodi haram.
Ta debata je, međutim, očigledno ono što su vlasti htele da izbegnu.
"Jasno je da nema argumenata za tvrdnju da u ovom videu postoji ekstremizam. Dakle, ovo možemo nazvati primerom bezrazložnog suzbijanja slobode govora", rekao je Ališer Ilhamov, direktor istraživačke kompanije Sentral Ejža dju dilidžens (Central Asia Due Diligence) iz Velike Britanije.
"Zašto se to dogodilo? Teško je reći. Možda neko blizak režimu ima posao u proizvodnji ili uvozu ovog jogurta. Ili se možda nekome na vlasti ne sviđa taj bloger. Ali teško je izneti argument s pravne tačke gledanja", rekao je Ilhamov.
Dolazak bivšeg premijera Mirzijojeva na vlast posle smrti dugogodišnjeg moćnika Islama Karimova 2016. godine povezivan je s relaksiranjem u jednoj od najrepresivnijih zemalja sveta, pri čemu su nove, mada ograničene medijske slobode, bile među nekim od plodova promene liderstva.
Nova situacija dovela je do eksplozije popularnosti blogovanja, s mnoštvom Telegram kanala posvećenih religiji, politici i drugim ranije tabu temama.
I sam Mirzijojev je naglašavao temu slobode govora. U svom godišnjem obraćanju u decembru 2020. rekao je da su "otvorenost i sloboda govora... zahtevi vremena, zahtevi reformi u Uzbekistanu". U februaru 2021. Mirzijojev je pozdravio novinare kao "silu koja našem narodu pravedno prenosi naše uspehe i neuspehe".
Međutim, 2021. su izrečene prve teške zatvorske kazne nekom medijskom radniku pod Mirzijojevom, pošto je bloger Otabek Satori iz grada Termez na jugu zemlje osuđen na šest i po godina zatvora nakon što je proglašen krivim po više tačaka za iznudu i po jednoj tački za klevetu.
Satori i njegova porodica su negirali te tvrdnje za koje su rekli da su povezane s njegovim građanskim novinarstvom, u kojem je nemilosrdno kritikovao lokalne vlasti. Satori je rekao da se samo odazvao pozivu Mirzijojeva.
U februaru je bloger Abukodir Muminov uhapšen pod sličnim optužbama. Muminov, čiji Jutjub (YouTube) kanal ima više od 240.000 pratilaca, redak je primer blogera koji se usudio da kritikuje samog Mirzijoeva. U tom slučaju još nije izrečena presuda.
RSE je u martu iz više izvora saznao da su na ispitivanje u policiju pozvani blogeri koji su kritični prema planovima za promenu ustava na referenduma 30. aprila – što će, ako bude usvojeno, omogućiti Mirzijoevu da se kandiduje posle isteka sadašnjeg mandata.
Jedan uzbekistanski bloger rekao je za RSE, pod uslovom da ostane anoniman iz straha od posledica, da ga je policija obavestila da kritika ustavnih promena na njegovom Telegram kanalu može predstavljati kršenje člana 242. Krivičnog zakonika, koji pokriva krivična dela protiv javne bezbednosti.
Citirajući navode policije on je rekao da bi bio posebno podložan toj optužbi ako bi ljudi "ustali kao u Nukusu", što se odnosi na nemire u uzbekistanskoj Autonomnoj Republici Karakalpakstan prošle godine kada su vlasti u njihovom suzbijanju upotrebile ubojitu silu.
Mimo pitanja medija i blogera, tokom vladavine Mirzijojeve ublažena su neka ograničenja islama, kojem pripada ogromna većina stanovništva. Dugogodišnji lider Karimov bio je poznat po tome što je pobožne muslimane povezao s ekstremistima koji su ga osporavali tokom njegovog vođena zemlje. Mirzijojev je nasledio hiljade ljudi koji su poslati u zatvor na verskoj osnovi i samo neki od njih su oslobođeni.
Talas pritvaranja
Mirzijojev je prethodnu represiju države nad vernicima nazvao "našom tragedijom" i postepeno su nestale de fakto zabrane zvučnika u muslimanskim molitvama i da deca posećuju džamije.
Međutim, kao i politički aktivisti i verski blogeri su otkrili da se granice dozvoljenog govora redovno pomeraju. Još 2018. godine, uzbekistanski servis RSE-a izvestio je o talasu pritvaranja popularnih blogera koji su pozivali na ukidanje ograničenja na brade i islamsku odeću. Ti blogeri su uglavnom proveli 15 dana u administrativnom pritvoru. Sada takvu kaznu služi Nosirov.
Ipak, prošle godine, bloger Fazilhodža Arifhojajev je osuđen na sedam i po godina zatvora pošto je proglašen krivim zbog objavljivanja materijala koji ugrožavaju javnu bezbednost. Formalno, razlog za kaznu je bio post na Fejsbuku (Facebook) iz 2021. u kojem je Arifhojaev s odobravanjem komentarisao članak u kojem se iznosi sumnja da li muslimani treba nevernicima da čestitaju nemuslimanske praznike.
Arifhojajev, kritičar vladine verske politike, kažnjen je tek pošto je ušao u rat rečima s imamom koji postao poznat na Instagramu i koji je povezana s Centrom islamske civilizacije pod kontrolom vlade, nekom vrstom kombinacije akademije i projekta nacionalne istorije koja je pokrenuta pod Mirzijojevom.
Imam, Abror Abduazimov (poznat na internetu kao Abror Mukstor Ali), redovno je bio izvor kontroverzi zbog svojih tvrdih stavova o LGBT pravima i pravima žena, a takođe je kritikovao liberalne blogere i zapadne medije, uključujući Uzbekistanski servis RSE-a.
Uprkos tome što je često objavljivao provokativne postove na nalogu koji ima 800.000 pratilaca, Abduazimov nije bio kažnjavan sve do ove godine kada je sud u Taškentu doneo presudu protiv njega u slučaju za klevetu koji je pokrenuo drugi bloger. Sud je presudio da je Abduazimov lažno pripisao niz komentara i stavova blogeru i novinaru Nikiti Makarenku.
U izveštaju o tom slučaju od 21. februara, privatni informativni portal Gazeta.uz naveo je da je sud smanjio kaznu Abduazimovu na novčanu kaznu u vrednosti oko 500 evra, ili skoro tri puta manju od minimalne kazne za to krivično delo, pošto je "uzeto u obzir da je Abduazimov jedini hranilac u porodici i da ima šestoro dece". Abduazimov, koji nije odgovorio na upit RSE za komentar, pozdravio je presudu kao "pobedu".
Ilhamov iz Sentral Ejža dju dilidžens rekao je za RSE da blag tretman koji je dobio Abduazimov pokazuje da u Uzbekistanu nisu svi blogeri jednaki pred zakonom.
"Ono što vidimo je da neki blogeri imaju carte blanche jer su na neki način povezani sa službama bezbednosti, a drugi bivaju kažnjeni za prilično nevine stvari, poput izražavanja mišljenja o crvenoj boji za hranu", rekao je Ilhamov.
Facebook Forum