U Uzbekistanu su 24. oktobra uveče zatvorena birališta na predsedničkim izborima na kojima se očekuje da će aktuelni predsednik Šavkat Mirzijojev osvojiti drugi mandat, s obzirom na to da se ne suočava sa pravim opozicionim kandidatima.
Uz Mirzijojeva, na izborima su učestvovala četvorica malo poznatih kandidata koji su nominovani iz stranaka koje podržavaju predsednika.
Za tri opozicione stranke nije dozvoljeno da se registruju, niti da imaju kandidate u predsedničkoj trci.
Ovo su šesti predsednički izbori u Uzbekistanu otkako je zemlja sa oko 35 miliona stanovnika stekla nezavisnost od bivšeg Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Kako se prvi mandat Mirzijojeva bliži kraju, on se bori da se suprotstavi utisku da njegova vlada klizi ka autoritarnim navikama njegovog prethodnika Islama Karimova, prvog predsednika Uzbekistana nakon sticanja nezavisnosti.
Mirzijojev je otvorio najmnogoljudniju državu centralne Azije za strane investicije, poboljšao odnose Uzbekistana sa susedima i ublažio ograničenja verskih sloboda iz doba Karimova, te oslobodio desetine političkih zatvorenika.
Ali, kao i njegov prethodnik, Mirzijojev ima gotovo neograničenu političku moć u Uzbekistanu.
Pandemija COVID-19 takođe je zasenila neka od njegovih početnih ekonomskih uspeha, što je dovelo do veće nezaposlenosti i naglog rasta troškova života.
On je takođe bio pod kritikama zbog obračuna sa kritičarima i aktivistima pre izbora.
Prema Centralnoj izbornoj komisiji Uzbekistana, oko 21,25 miliona birača imalo je pravo da glasa na 10.760 biračkih mesta širom zemlje.
Prema uzbekistanskim zakonima, samo registrovane političke stranke mogu da predlažu kandidate za parlamentarne ili predsedničke izbore.
Tri neregistrovane opozicione stranke najavile su nameru da izađu sa svojim kandidatima, ali pritisak vlasti ih je primorao da odustanu.
Šezdesetčetvorogodišnji Mirzijojev je bio premijer od 2003. do 2016. godine, kada je umro prvi predsednik Uzbekistana Karimov.
Mirzijojev je postao vršilac dužnosti predsednika, a zatim je pobedio na vanrednim predsedničkim izborima 4. decembra 2016. godine, dobivši nešto više od 90 odsto glasova.
Oko 970 stranih posmatrača pratilo je predsedničke izbore.
