Albanci u četvrtak slave Dan zastave i 101. godišnjicu od proglašenja nezavisnosti Albanije. Na 28. novembar 1912. godine Ismail Qemali i ostali albanski patrioti podigli su zastavu Vljori i potpisali deklaraciju o nezavisnosti.
Prema odluci Vlade Kosova, povodom 28. novembra, državne i javne institucije u četvrtak ne rade. Gradovi na Kosovu okićeni su albanskom zastavom i vlada praznična atmosfera.
A kosovski simboli, i pet godine od proglašenja nezavisnosti, još su tema raznih diskusija.
Građani različito gledaju na nacionalnu zastavu sa dvoglavim orlom i onu plavu kosovsku sa mapom Kosova i šest zvezdica iznad.
Besa Shala, student Filozovskog fakulteta, ističe da iako Kosovo ima svoje državne simbole, nacionalna zastava uvek znači više.
„Ne mogu reći koju zastavu više volim, ali osećanja su jača prema crno-crvenoj nacionalnoj zastavi. I kosovska zastava ima svoju simboliku, ali mi smo kroz sve u prošlosti prošli sa našom nacionalnom zastavu. Bila je uz nas uvek“, kaže Besa.
Valmira Sahatçiu je iz Đakovice došla u Prištinu radi proslave 28. novembra. Kaže da joj dosta znače obe zastave.
„Volim obe zastave. Nacionalnu zato što smo snjom bili vezani evo 100 godina, ali i kosovsku jer simbolizuje našu državu. Ali, zna se, razlikuje se emotivna povezanost sa nacionalnom zastavom“, kaže Valmira.
S druge strane, sociolozi kažu da albanski simboli ne izražavaju samo politički odraz državne organizacije, već tu su i tradicija, istorija, emocije, zabrane i čežnja.
Po rečima sociologa Antona Berishe, sve to stvara jednu posebnu povezanost sa tim simbolom od kojeg je teško distancirati se.
„Nažalost, zastava Kosova je ovde primljena kao simbol koji zalazi u naše tradicionalne veze sa nacionalnom zastavom i sada se u javnosti stvorilo mišljenje da ukoliko se prihvati neka druga zastava, time se okreću leđa nacionalnoj zastavi.
Mislim da nam je potrebno još vremena, kako bi ljudi videli da se radi o jednom državnom simbolu, a koji je trenutno nacionalni simbol koji povezuje sve Albance. S druge strane, imamo i zastavu Kosova, koja je državna zastava“, kaže profesor Berisha.
On dodaje da će i kosovska zastava vremenom zauzeti mesto koje joj pripada.
„Članstvo Kosova u UN, ulazak u sve druge međunarodne institucije i organizacije, i što češće budemo videli da je zastava zaista simbol naše državnosti, onda će i naš narod promeniti svoj stav o toj zastavi. Sada je viđamo samo na sastancima političke elite. Još uvek nema onu magičnu moć, onu moć da njome možemo postizati velike stvari“, ocenjuje Berisha.
Istoričar Sabit Syla, inače vršioc dužnosti direktora Instituta istorije Kosova, za RSE navodi da je crno-crvena zastava nezamenljiv nacionalni simbol.
„Za jedan deo albanskog naroda, zastava je bila i ostala simbol koja je prethodila borbi za oslobođenjem od okupatora. Verujem da će vremenom i kosovska zastava dobiti mesto koje joj pripada“, smatra Syla.
U vreme kada je proglašena nezavisnost Kosova, Skupština i ostale institucije su se složile da zastava, grb i himna Kosova ne budu monoetničke, već da sadrže simbole koji ukazuju na to da je Kosovo posvećeno evroatlanskim integracijama.
Prema odluci Vlade Kosova, povodom 28. novembra, državne i javne institucije u četvrtak ne rade. Gradovi na Kosovu okićeni su albanskom zastavom i vlada praznična atmosfera.
A kosovski simboli, i pet godine od proglašenja nezavisnosti, još su tema raznih diskusija.
Građani različito gledaju na nacionalnu zastavu sa dvoglavim orlom i onu plavu kosovsku sa mapom Kosova i šest zvezdica iznad.
Besa Shala, student Filozovskog fakulteta, ističe da iako Kosovo ima svoje državne simbole, nacionalna zastava uvek znači više.
„Ne mogu reći koju zastavu više volim, ali osećanja su jača prema crno-crvenoj nacionalnoj zastavi. I kosovska zastava ima svoju simboliku, ali mi smo kroz sve u prošlosti prošli sa našom nacionalnom zastavu. Bila je uz nas uvek“, kaže Besa.
Valmira Sahatçiu je iz Đakovice došla u Prištinu radi proslave 28. novembra. Kaže da joj dosta znače obe zastave.
„Volim obe zastave. Nacionalnu zato što smo snjom bili vezani evo 100 godina, ali i kosovsku jer simbolizuje našu državu. Ali, zna se, razlikuje se emotivna povezanost sa nacionalnom zastavom“, kaže Valmira.
S druge strane, sociolozi kažu da albanski simboli ne izražavaju samo politički odraz državne organizacije, već tu su i tradicija, istorija, emocije, zabrane i čežnja.
Po rečima sociologa Antona Berishe, sve to stvara jednu posebnu povezanost sa tim simbolom od kojeg je teško distancirati se.
„Nažalost, zastava Kosova je ovde primljena kao simbol koji zalazi u naše tradicionalne veze sa nacionalnom zastavom i sada se u javnosti stvorilo mišljenje da ukoliko se prihvati neka druga zastava, time se okreću leđa nacionalnoj zastavi.
Mislim da nam je potrebno još vremena, kako bi ljudi videli da se radi o jednom državnom simbolu, a koji je trenutno nacionalni simbol koji povezuje sve Albance. S druge strane, imamo i zastavu Kosova, koja je državna zastava“, kaže profesor Berisha.
On dodaje da će i kosovska zastava vremenom zauzeti mesto koje joj pripada.
„Članstvo Kosova u UN, ulazak u sve druge međunarodne institucije i organizacije, i što češće budemo videli da je zastava zaista simbol naše državnosti, onda će i naš narod promeniti svoj stav o toj zastavi. Sada je viđamo samo na sastancima političke elite. Još uvek nema onu magičnu moć, onu moć da njome možemo postizati velike stvari“, ocenjuje Berisha.
Istoričar Sabit Syla, inače vršioc dužnosti direktora Instituta istorije Kosova, za RSE navodi da je crno-crvena zastava nezamenljiv nacionalni simbol.
„Za jedan deo albanskog naroda, zastava je bila i ostala simbol koja je prethodila borbi za oslobođenjem od okupatora. Verujem da će vremenom i kosovska zastava dobiti mesto koje joj pripada“, smatra Syla.
U vreme kada je proglašena nezavisnost Kosova, Skupština i ostale institucije su se složile da zastava, grb i himna Kosova ne budu monoetničke, već da sadrže simbole koji ukazuju na to da je Kosovo posvećeno evroatlanskim integracijama.
