Odluka Ustavnog suda u vezi procedura za određivanje mandatara za formiranje nove vlade Kosova nakon vanrednih parlamentarnih izbora 8. juna, predstavlja dobru mogućnost za prevazilaženje krize i ponovnih izbora, ocenjuju politički i pravni analitičari.
Fisnik Korenica iz Grupe za političke i pravne studije kaže da, na osnovu interpretacije suda, u prvom krugu mandat za formiranje vlade ima Demokratska partija Kosova Hashima Thacija, kao partija sa najvećim brojem osvojenih glasova.
„U prvom slučaju, predsednica Republike ima pasivnu poziciju. Najveća predizborna koalicija a koja istovremeno ima broj ili relativnu većinu poslanika u Skupštini, predložiće ime mandatara, i potom predsednica taj predlog mandatira, ali ona ostaje po strani i bez uloge u izgradnje koncenzusa van predloga kojeg partija ili najveća predizborna koalicija podnese“, kazao je Korenica.
Široj interpretacijia u odluci Ustavnog suda data je prilikom drugog kruga određivanja mandatara, ukoliko pobednička partija ne uspe da u prvom krugu osigura usvajanje Vade u Skupštini sa 61. glasom.
Korenica navodi da je u drugom slučaju uloga predsednice aktivnija. Ona će se konsultovati sa političkim partijama, bez razlike, i onda sama proceniti kome će dati drugi mandat za formiranje Vlade, a na osnovu njene percepcije.
U ovom slučaju, dodaje Korenica, predsednica mora da se osigura da postoji jedan sporazum koji ima većinu, tako da drugi mandatar mora da garantuje najmanje 61 glas poslanika u Skupštini za formiranje Vlade.
„U drugom slučaju, Sud daje predsednici diskreciju. Ova diskrecija ne daje pravo predsednici da odredi ko je mandatar, već podrazumeva da predsednica izlazi na politički teren i aktivno traži grupu političkih partija koje su zajedno spremne da joj garantuju da imaju potreban broj glasova za formiranje Vlade, bez obzira koje su to partije, i bez ikakvih izuzetaka“, kazao je Korenica.
Pitanje diskrecije koje je dato predsednici u drugom slučaju prilikom određivanja mandatara komentariše i profesor Riza Smaka. U izjavi za RSE on kaže da je u ovom slučaju Ustavni sud doneo političko rešenje ali koje zadovoljava sve strane.
“Smatram da je ovo mišljenje više političko nego što je ustavno, zato što Ustav ne precizira apsolutno predizborne ili postizborne koalicije, već samo koalicije. Ali, uzimajući u obzir nove okolnosti na Kosovu, smatram da je ovo dobro zato što su se zadovoljili zahtevi i političke prilike”, kazao je Smaka.
On dodaje da je Ustavni sud pomogao u izbegavanju institucionalne krize, zato što ukoliko prva partija ne uspe da formira Vladu, onda drugom prilikom u obzir dolaze i druge partije i koalicije.
Predsjednica Kosova Atifete Jahjaga 19. juna zatražila je razjašnjenje od Ustavnog Suda u vezi mandatara buduće Vlade Kosova i njenih odgovornosti. Naročito je bilo diskutabilno ukoliko Vladu mogu da formiraju parije koje nisu pobedile na izborima, kao što je slučaj postizborne koalicije LDK, AAK i Nisme, a koju je podržao i pokret Samoopreeljenje.
Sada se čeka da sertifikaciju izbornih rezultata, a nakon toga sledi period od mesec dana za zakazivanje konstitutivne sednice novog saziva Skupštine.
Prvo se bira predsedništvo Skupštine, a time se otvara mogućnost i predsednici da dekretuje mandatara nove vlade. Proces usvajanja nove vlade se može ponoviti dva puta, a neuspeh vodi u nove izbore.
