Ustavni sud Srbije obustavio je primenu odredbi Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koje se odnose na penzionisanje žena zbog navršenih određenih godina života, do donošenja konačne odluke o spornim pitanjima.
Zakonom bi, pored ostalih, oko 3.500 lekarki specijalista moglo da bude penzionisano, iako ne ispunjavaju uslov o napunjenih 65 godina zivota.
Pažnju javnosti na sporne odredbe Zakona posebno je usmerila doktorka Mirjana Stanojčić iz bolnice u Gornjem Milanovcu, koja je najavila najavila da razmišlja o promeni pola kako ne bi morala pre vremena da ode u penziju, za šta je podnela i zvanični predlog.
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje da žena sa navršenih 60 godina i šest meseci, uz 15 godina radnog staža, stiče pravo na starosnu penziju, a da li će u nju otići zavisi isključivo od njene odluke, s obzirom da joj radni odnos ne može prestati po sili zakona. Međutim, novi Zakon o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ukida ovo pravo zaposlenih žena. Dizijatar Mirjana Radojčić smatra da se radi o klasičnoj diskriminaciji prema ženama:
„Smatram da nije u redu da žene rade isti posao i imaju veće obaveze nego muškarci, a moraju da budu te koje idu u penziju, a muškarci ne. Ne gleda se kvalitet rada, već samo godine. Moj kolega ostaje da radi, a ja treba da idem u penziju, znači ja sam kažnjena. Je ne mogu na drugi način da se izborim s tim, osim da promenim pol. Smislila sam da promenim pol jer će to kraće trajati nego da čekam odluke suda, Ustavnog suda, tužbe“, navodi droktorka Stanojčić.
Doktorka Vesna Popović iz sindikata zdravstvenih radnika nema dilemu da sporni zakon diskriminiše zaposlene po raznim osnovama.
„Ovaj zakon diskriminiše ne samo po osnovu pola, nego i po osnovu svih drugih prava ljudi koji odlaze u penziju, a to su otpremnine i sve ostalo“, kaže ona.
Direktor Opšte bolnice u Gornjem Milanovcu Miro Lazarević ne želi da ulazi u polemiku da li zakon o ranijem odlasku u penziju diskriminiše žene, ističući da mora poštovati zakon koji stupa na snagu 12. oktobra.
„Čekamo instrukcije ministarstva. Mi mislimo da u našoj bolnici nema viška lekara, ali ono što se bude moralo moraće da se uradi“, navodi doktor Lazarević.
Za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Brankicu Janković namera doktorke iz Gornjeg Milanovca najdrastičniji je način da se ukaže koliko je odluka o penzionisanju lekarki sa navršenih 60 i po godina diskriminatorska i štetna.
„Mi smo predložili Ustavnom sudu da ovu odluku proglasi neustavnom, ali i kako bi se sprrečile štete koje mogu da nastanu u praksi, a o kojima je upravo doktorka Stanojčić govorila i da se obustave od izvršenja svi pojedinačni akti koji bi bili doneti na osnovu te odredbe“, rekla nam je Janković.
Osim što stavlja žene u neravnopravan položaj, Zakon o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru sa sobom nosi i opasnost da zdravstvene ustanove u Srbiji preko noći ostanu bez lekara specijalista. Posebno je zabrinjavajući broj pedijatara upozorava doktorka Vesna Popović iz Sindikata zdravstvenih radnika.
„Meni je potpuno jasno, kao i ostalima, da se radilo isključivo sa ciframa, da bi se ostvarilo nešto što je naređeno. A to znači, 80 odsto zaposlenih u zdravstvu čine žene. Od toga, na primer u pedijatriji 90 odsto su žene. Neće imati ko da leči decu, to je činjenica“, naglašava Popović.
Upravo je na ovaj problem ukazivala i Mirjana Stanojčić, načelnica odeljenja fizikalne medicine bolnice u Gornjem Milanovcu, koja naglašava da njen revolt nema veze sa očuvanjem radnog mesta po svaku cenu.
„Ja bih otišla i ranije u penziju da se pripremio kadar koji će da završi tu specijalizaciju od četiri godine i da nastavi da radi ovaj posao. Da mladi lekari dođu da rade. Međutim, ako ja odem u penziju, isto to će učiniti i moja koleginica za godinu i po dana. To znači da ova služba više neće imati lekara“, upozorava Stanojčić.
Upitana da li posle odluke Ustavnog suda odustaje od svog nauma o promeni pola, koji je uzburkao javnost, Stanojčić odgovara: "Teško sam se odlučila na ovaj korak a ušla sam u proceduru koja traje dve godine a to je dug period, i ko zna šta sve može da se dogodi, pa mi neće biti teško da sve povučem".
