Zakon o restituciji, koji su vlasnici oduzete imovine u Srbiji čekali decenijama, uskoro bi mogao da bude usvojen. Vlada, koja novo rešenje vidi kao jedan od svojih najvećih uspeha, usvojila je zakonski predlog, ali su oštećeni nezadovoljni jer se još jednom osećaju prevarenim.
Na policama državnih institucija u Srbiji u ovom trenutku nalaze se liste porodica nekadašnjih vlasnika imovine u kojima se zahteva da im se vrati 6.000 stanova, 9.000 kuća, 1.000 mlinova, 4.600 hektara građevinskog zemljišta, 300.000 hektara poljoprivredne zemlje, i još mnogo toga.
Kakva će biti njihova sudbina zavisiće od Predloga zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao i od Predloga zakona o javnoj svojini, koji će se uskoro naći u parlamentu.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, rekao je da je utvrđeno rešenje kojim se prvenstveno predviđa naturalna restitucija, koja podrazumeva vraćanje oduzete imovine, a da će vlasnici u čijim slučajevima to nije moguće biti materijalno obeštećeni.
„Mi ovo radimo da bismo živeli bolje, a ne da bismo ispunili neki zahtev Evrope. Kroz usvajanje ovih zakona naša zemlja će se približiti idealu dobro uređenog društva. U tom društvu se zna šta je čije, a regularno stečena svojina je svetinja“, kaže Đelić.
Srbija je zakon pripremila na izričito insistiranje Evropske unije, i njegovo donošenje i dalje je jedan od uslova Beogradau za dobijanje kandidature za članstvo.
Iako se čini da je na pomolu srećan kraj pedesetogodišnjoj borbi porodica vlasnika nebrojenih hektara najskupljeg zemljišta i luksuznih nekretnina, koje je vlast u nacionalizaciji oduzela u Srbiji posle Drugog svetskog rata, većini oštećenih to ne izgleda tako.
Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, apsolutno je nezadovoljan načinom na koji država želi da reši problem, jer smatra da na mala vrata pokušava da izbegne naturalnu restituciju.
„Želimo da naturalna restitucija bude dominirajući oblik, kao vid restitucije koji je dobar za državu i građane Srbije. Bilo kakvo predviđanje kompenzacije, i fokusiranje i svođenje na takav način rešavanja problema, zaista je veliki trošak za građane. A to je za nas neprihvatljivo“, poručuje Antić.
Kovačević: Najmanje loša rešenja
Država očekuje ukupno oko 150.000 zahteva bivših vlasnika imovine. Božidar Đelić procenjuje se da će na osnovu Zakona o restituciji iz državnog u privatni sektor biti vraćeno oko četiri milijarde evra, od čega polovina kroz obeštećenja u novcu, i kaže da je svestan da ima nezadovoljnih.
Skupština Srbije - ilustrativna fotografija: Vesna Anđić
„Istina je da nismo do kraja uspeli da se složimo oko svih zahteva bivših vlasnika. Ali je istina i to da svako dalje oklevanje uvodi samo nove teškoće u sprovođenju restitucije. Ovi zakoni ne mogu biti idealni, oni su realni, oni su po meri Srbije... I oni su deo nacionalnog pomirenja i mogućnosti da napokon izađemo, i u ovom svojinskom domenu, iz onih burnih vremena dvadesetog veka“ , naglasio je Đelić.
Odredbe planiranog zakona predviđaju da vlasnicima neće moći da budu vraćeni reprezentativni objekti koje koriste predsednik Republike, Skupština i Vlada, kao i to da je maksimalno obeštećenje po vlasniku 500.000 evra.
Porodici Mladena Komadinića, koja je pet generacija pošteno stvarala, vlast je u nacionalizaciji '58. u Beogradu oduzela nekoliko stanova i veliku poslovnu zgradu u Knez Mihailovoj. Danas ovaj četrdesetsedmogodišnjak za RSE kaže da se i dalje oseća obespravljenim, jer država dvadeset godina kasni sa donošenjem zakona.
„Cilj vlasti je bio da se praktično desetkuju građani koji su ostali bez imovine. Da poumiru, da ih više nema, i da sada država treba da vrati mnogo manje nego što je otela.“
RSE: Da li očekujete da Vam Srbija vrati zgradu koja je bila u vlasništvu Vaše porodice, ili da budete obeštećeni?
„Zakon o restituciji nije zakon o obeštećenju, nego je zakon o restituciji. Mi očekujemo da nam se vrati ta imovina pošto je i sada u potpuno istom obliku, kakva je bila i kada je oduzeta. Pogotovo što je i dan danas u državnom vlasništvu.“
Prema nekim procenama, zbog velikog protoka vremena i raznih okolnosti, danas se potražuje manje od 20 odsto oduzete imovine.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je jasno da je kombinaciji vraćanja imovine i obeštećenja Srbija pribegla zbog slabašne ekonomije, i da je to poznato rešenje, i veruje da je teško da će iko biti potpuno zadovoljan.
„U politici uvek morate da donosite neka rešenja koja će biti najmanje loša. A velika je zabluda verovati da se u politici donose perfektna rešenja“, kaže Kovačević.
Vlasnici su se nadali da će restitucija biti nešto što je trebalo da bude dugo očekivana privatizacija, zbog čega Mile Antić zaključuje da je poslednji trenutak da se greške isprave.
„Ne sme da se zloupotrebi sistem restitucije, i da se napravi katastrofa koja je učinjena sa privatizacijom. I ne treba dozvoliti da se ljudima ogadi čitava priča o restituciji zbog toga što bi ona mogla da se pretvori u suštu suprotnost“, ističe Antić.
Ukoliko ne bude većih iznenađenja na glasanju u parlamentu Srbije, Zakon o restituciji trebalo bi da stupi na snagu u prvoj polovini oktobra 2011.
Na policama državnih institucija u Srbiji u ovom trenutku nalaze se liste porodica nekadašnjih vlasnika imovine u kojima se zahteva da im se vrati 6.000 stanova, 9.000 kuća, 1.000 mlinova, 4.600 hektara građevinskog zemljišta, 300.000 hektara poljoprivredne zemlje, i još mnogo toga.
Kakva će biti njihova sudbina zavisiće od Predloga zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao i od Predloga zakona o javnoj svojini, koji će se uskoro naći u parlamentu.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, rekao je da je utvrđeno rešenje kojim se prvenstveno predviđa naturalna restitucija, koja podrazumeva vraćanje oduzete imovine, a da će vlasnici u čijim slučajevima to nije moguće biti materijalno obeštećeni.
„Mi ovo radimo da bismo živeli bolje, a ne da bismo ispunili neki zahtev Evrope. Kroz usvajanje ovih zakona naša zemlja će se približiti idealu dobro uređenog društva. U tom društvu se zna šta je čije, a regularno stečena svojina je svetinja“, kaže Đelić.
Antić: Bilo kakvo predviđanje kompenzacije, i fokusiranje i svođenje na takav način rešavanja problema, zaista je veliki trošak za građane. A to je za nas neprihvatljivo.
Srbija je zakon pripremila na izričito insistiranje Evropske unije, i njegovo donošenje i dalje je jedan od uslova Beogradau za dobijanje kandidature za članstvo.
Iako se čini da je na pomolu srećan kraj pedesetogodišnjoj borbi porodica vlasnika nebrojenih hektara najskupljeg zemljišta i luksuznih nekretnina, koje je vlast u nacionalizaciji oduzela u Srbiji posle Drugog svetskog rata, većini oštećenih to ne izgleda tako.
Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, apsolutno je nezadovoljan načinom na koji država želi da reši problem, jer smatra da na mala vrata pokušava da izbegne naturalnu restituciju.
„Želimo da naturalna restitucija bude dominirajući oblik, kao vid restitucije koji je dobar za državu i građane Srbije. Bilo kakvo predviđanje kompenzacije, i fokusiranje i svođenje na takav način rešavanja problema, zaista je veliki trošak za građane. A to je za nas neprihvatljivo“, poručuje Antić.
Kovačević: Najmanje loša rešenja
Država očekuje ukupno oko 150.000 zahteva bivših vlasnika imovine. Božidar Đelić procenjuje se da će na osnovu Zakona o restituciji iz državnog u privatni sektor biti vraćeno oko četiri milijarde evra, od čega polovina kroz obeštećenja u novcu, i kaže da je svestan da ima nezadovoljnih.
„Istina je da nismo do kraja uspeli da se složimo oko svih zahteva bivših vlasnika. Ali je istina i to da svako dalje oklevanje uvodi samo nove teškoće u sprovođenju restitucije. Ovi zakoni ne mogu biti idealni, oni su realni, oni su po meri Srbije... I oni su deo nacionalnog pomirenja i mogućnosti da napokon izađemo, i u ovom svojinskom domenu, iz onih burnih vremena dvadesetog veka“ , naglasio je Đelić.
Odredbe planiranog zakona predviđaju da vlasnicima neće moći da budu vraćeni reprezentativni objekti koje koriste predsednik Republike, Skupština i Vlada, kao i to da je maksimalno obeštećenje po vlasniku 500.000 evra.
Porodici Mladena Komadinića, koja je pet generacija pošteno stvarala, vlast je u nacionalizaciji '58. u Beogradu oduzela nekoliko stanova i veliku poslovnu zgradu u Knez Mihailovoj. Danas ovaj četrdesetsedmogodišnjak za RSE kaže da se i dalje oseća obespravljenim, jer država dvadeset godina kasni sa donošenjem zakona.
„Cilj vlasti je bio da se praktično desetkuju građani koji su ostali bez imovine. Da poumiru, da ih više nema, i da sada država treba da vrati mnogo manje nego što je otela.“
RSE: Da li očekujete da Vam Srbija vrati zgradu koja je bila u vlasništvu Vaše porodice, ili da budete obeštećeni?
„Zakon o restituciji nije zakon o obeštećenju, nego je zakon o restituciji. Mi očekujemo da nam se vrati ta imovina pošto je i sada u potpuno istom obliku, kakva je bila i kada je oduzeta. Pogotovo što je i dan danas u državnom vlasništvu.“
Prema nekim procenama, zbog velikog protoka vremena i raznih okolnosti, danas se potražuje manje od 20 odsto oduzete imovine.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je jasno da je kombinaciji vraćanja imovine i obeštećenja Srbija pribegla zbog slabašne ekonomije, i da je to poznato rešenje, i veruje da je teško da će iko biti potpuno zadovoljan.
„U politici uvek morate da donosite neka rešenja koja će biti najmanje loša. A velika je zabluda verovati da se u politici donose perfektna rešenja“, kaže Kovačević.
Vlasnici su se nadali da će restitucija biti nešto što je trebalo da bude dugo očekivana privatizacija, zbog čega Mile Antić zaključuje da je poslednji trenutak da se greške isprave.
„Ne sme da se zloupotrebi sistem restitucije, i da se napravi katastrofa koja je učinjena sa privatizacijom. I ne treba dozvoliti da se ljudima ogadi čitava priča o restituciji zbog toga što bi ona mogla da se pretvori u suštu suprotnost“, ističe Antić.
Ukoliko ne bude većih iznenađenja na glasanju u parlamentu Srbije, Zakon o restituciji trebalo bi da stupi na snagu u prvoj polovini oktobra 2011.
