Dve nedelje pošto su katolički vernici u Nišu obeležili 17 vekova Milanskog edikta, u nedelju se istim povodom održava i proslava koju organizuje Srpska pravoslavna crkva. Tim povodom u Srbiju, stižu predstavnici različitih konfesija, među kojima su poglavari pravoslavnih crkava širom sveta. Međutim, s obzirom na to da se obeležava odvojenim proslavama, stiče se utisak da je propuštena prilika za razgovor među hrišćanima pripadnicima nekada jedinstvene crkve u vreme cara Konstantina.
Neke od najznačajnijih zvanica, među kojima su vaseljenski patrijarh Vartolomej i moskovski Kiril po dolasku u Srbiju dočekao je lično poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej.
Patrijarha Vartolomeja, koji će u nedelju imati posebnu čast da predvodi svečanu litrugiju u Crkvi svetog cara Konstantina i carice Jelene, Irinej je dočekao rečima:
„Vi dolazite u našu otadžbinu sa jednim važnim zadatkom, da prisustvujete i date vaseljenski pečat proslavi Milanskoga edikta."
Na šta mu je Vartolomej uzvratio da posećuje ljubljenu i poštovanja vrednu Srpsku pravoslavnu crkvu i ceo prijateljski srpski narod.
Ništa manje srdačnosti nije bilo ni u susretu sa moskovskim patrijarhom Kirilom kome se tokom svoje nedavne posete Rusiji patrijarh Irinej požalio da su vlasti u Srbiji pod priličnim uticajem Zapada, dok SPC čini sve da ih veže za rusku istoriju i crkvu.
Kao i tada, ni ovoga puta Irinej nije propustio da priliku da sa važnom zvanicom prozbori i o Kosovu, temi koja je u poslednje vreme više puta pojačavala tenzije u odnosima crkve i srpskih vlasti.
„Problemi Kosova nisu samo naši problemi to su i vaši problemi. Vi ste u prilici i mogućnosti da se ti problemi rešavaju na najcelishodniji i najbolji način“, rekao je Irinej.
Uz pravoslavne patrijarhe, među kojima su osim do sada pomenutih i poglavari pravoslavne češke i slovačke crkve Sava, kiparske i grčke Hrizostom i Jeronim i jerusalimski Teofil, na proslavu u Nišu pozvane su i druge konfesije koje predstavljaju delegati, ali ne i poglavari.
Ako se uzmu u obzir činjenice da se povodom obeležavanja važnog hrišćanskog praznika u kratkom vremenskom razmaku u Nišu organizuju zasebne proslave za pravoslavce i katolike (na kojoj je misu služio papin izaslanik kardinal Anđelo Skola, ali i da je propuštena zgodna prilika da tim povodom papa Franja poseti Srbiju, izvesno je da je time narušena slika proslave velikog hrišćanskog praznika.
„Iako je parijarh izjavljivao da bi bilo dobro da razmeni bratski cevol sa papom, nego je došao milanski kardinal i nadbiskup, papa nema šanse da dođe u Srbiju, jer iz Srpske pravoslavne crkve godinama do danas stiže jedan isti odgovor: još se nisu stekli uslovi. To znači da su hrišćani podeljeni, kako na evropskom prostoru, tako i kod nas“, smatra publicista Mirko Đorđević.
Obeležavanje jubileja Milanskog edikta još od priprema proslave koja je počela zimus prati veliki publicitet, novca se nije štedelo, iako ga odlukom vlasti za kulturu ove godine nema.
Međutim, za Milanski edikt pronađeno je oko tri miliona evra od kojih je 170 hiljada, potrošeno za pozorišnu predstavu „Konstantin“ – znamenje anđela“. To je bila kap koja je za rođenog Nišliju, pisca Zorana Ćirića, prelila čašu –povukao se iz Upravnog odbora niškog pozorišta javno kritikujući toliko rasipanje, zbog čega je kako kaže, u poslednje vreme dosta istrpeo:
„Proslava Milanskog edikta je prirodni nastavak čitavog ekonomskog genocida koji se već 13 godina vrši nad ovim narodom. Motiv svi znamo i mislim da je to retoričko pitanje. Čak više nema razloga da masa horski viče da je car go. U ovom trenutku kasno je za bilo kakvo vikanje, proteste i kritička promišljanja. Kada je trebalo, niko nije reagovao. Svi su kalkulisali, ćutali, zgražavali se u svojim sobama, kancelarijama. Ali niko, ni tada ni sada ne želi da ugrozi svoju apanažu i karijeru i sve ostalo što inače krasi naše moralne gromade koji čine tu nesrećnu srpsku elitu pod džinovskim znacima navoda“, kaže Ćirić.
Posle Niša i svečane liturgije u tamošnjoj crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene, važne zvanice i gosti krenuće put Crne Gore – na osveštanje hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici.
Neke od najznačajnijih zvanica, među kojima su vaseljenski patrijarh Vartolomej i moskovski Kiril po dolasku u Srbiju dočekao je lično poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej.
Patrijarha Vartolomeja, koji će u nedelju imati posebnu čast da predvodi svečanu litrugiju u Crkvi svetog cara Konstantina i carice Jelene, Irinej je dočekao rečima:
„Vi dolazite u našu otadžbinu sa jednim važnim zadatkom, da prisustvujete i date vaseljenski pečat proslavi Milanskoga edikta."
Na šta mu je Vartolomej uzvratio da posećuje ljubljenu i poštovanja vrednu Srpsku pravoslavnu crkvu i ceo prijateljski srpski narod.
Ništa manje srdačnosti nije bilo ni u susretu sa moskovskim patrijarhom Kirilom kome se tokom svoje nedavne posete Rusiji patrijarh Irinej požalio da su vlasti u Srbiji pod priličnim uticajem Zapada, dok SPC čini sve da ih veže za rusku istoriju i crkvu.
Kao i tada, ni ovoga puta Irinej nije propustio da priliku da sa važnom zvanicom prozbori i o Kosovu, temi koja je u poslednje vreme više puta pojačavala tenzije u odnosima crkve i srpskih vlasti.
„Problemi Kosova nisu samo naši problemi to su i vaši problemi. Vi ste u prilici i mogućnosti da se ti problemi rešavaju na najcelishodniji i najbolji način“, rekao je Irinej.
Uz pravoslavne patrijarhe, među kojima su osim do sada pomenutih i poglavari pravoslavne češke i slovačke crkve Sava, kiparske i grčke Hrizostom i Jeronim i jerusalimski Teofil, na proslavu u Nišu pozvane su i druge konfesije koje predstavljaju delegati, ali ne i poglavari.
Ako se uzmu u obzir činjenice da se povodom obeležavanja važnog hrišćanskog praznika u kratkom vremenskom razmaku u Nišu organizuju zasebne proslave za pravoslavce i katolike (na kojoj je misu služio papin izaslanik kardinal Anđelo Skola, ali i da je propuštena zgodna prilika da tim povodom papa Franja poseti Srbiju, izvesno je da je time narušena slika proslave velikog hrišćanskog praznika.
„Iako je parijarh izjavljivao da bi bilo dobro da razmeni bratski cevol sa papom, nego je došao milanski kardinal i nadbiskup, papa nema šanse da dođe u Srbiju, jer iz Srpske pravoslavne crkve godinama do danas stiže jedan isti odgovor: još se nisu stekli uslovi. To znači da su hrišćani podeljeni, kako na evropskom prostoru, tako i kod nas“, smatra publicista Mirko Đorđević.
Obeležavanje jubileja Milanskog edikta još od priprema proslave koja je počela zimus prati veliki publicitet, novca se nije štedelo, iako ga odlukom vlasti za kulturu ove godine nema.
Međutim, za Milanski edikt pronađeno je oko tri miliona evra od kojih je 170 hiljada, potrošeno za pozorišnu predstavu „Konstantin“ – znamenje anđela“. To je bila kap koja je za rođenog Nišliju, pisca Zorana Ćirića, prelila čašu –povukao se iz Upravnog odbora niškog pozorišta javno kritikujući toliko rasipanje, zbog čega je kako kaže, u poslednje vreme dosta istrpeo:
„Proslava Milanskog edikta je prirodni nastavak čitavog ekonomskog genocida koji se već 13 godina vrši nad ovim narodom. Motiv svi znamo i mislim da je to retoričko pitanje. Čak više nema razloga da masa horski viče da je car go. U ovom trenutku kasno je za bilo kakvo vikanje, proteste i kritička promišljanja. Kada je trebalo, niko nije reagovao. Svi su kalkulisali, ćutali, zgražavali se u svojim sobama, kancelarijama. Ali niko, ni tada ni sada ne želi da ugrozi svoju apanažu i karijeru i sve ostalo što inače krasi naše moralne gromade koji čine tu nesrećnu srpsku elitu pod džinovskim znacima navoda“, kaže Ćirić.
Posle Niša i svečane liturgije u tamošnjoj crkvi Svetog cara Konstantina i Jelene, važne zvanice i gosti krenuće put Crne Gore – na osveštanje hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici.
