Talibani pokazuju “posvećenost” da dozvole avganistanskim devojčicama da idu u školu širom zemlje u toku sledećeg meseca, ispunjavajući ključni uslov koji je postavila međunarodna zajednica, rekla je u petak, 25. februara, novoimenovana šefica UNICEF-a.
Izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel (Catherine Russell) rekla je da ostaje da se vidi da li bi posvećenost Talibana da ponovo otvore škole za devojčice i žene 21. marta mogla da zavisi od više uslova ili ograničenja.
“Činjenica je da su nam (talibanske) vlasti dale naznake da je to njihova namera, i mi se nadamo da će se to dogoditi, i verujemo da bi to trebalo da se desi“, rekla je Rasel, koja je imenovana ranije ovog meseca, u ekskluzivnom intervjuu za Asošijeted pres (AP) u glavnom gradu Kabulu.
Uprkos nedostatku formalne zabrane, od talibanskog preuzimanja zemlje pre šest meseci devojčicama od sedmog razreda i naviše zapravo nije dozvoljeno da idu u školu u većem delu zemlje.
Pristup obrazovanju je ključni zahtev međunarodne zajednice, a talibani za kašnjenja okrivljuju nedostatak adekvatnog prostora, posebno u gradovima, za smeštaj odvojenog školovanja.
Škole u oko 10 provincija rade bez prekida otkako su talibani preuzeli vlast, a i privatni univerziteti i škole u glavnom gradu ostali su otvoreni.
Univerziteti za žene takođe su ponovo otvoreni u nekoliko provincija, a talibani su obećali da će svi univerziteti to učiniti u narednim nedeljama. Osim uveravanja da će škole ponovo biti otvorene za sve devojčice, malo šta drugo je objavljeno u javnosti o drugim mogućim ograničenjima ili promenama nastavnog plana i programa.
Pošto je Avganistan bila njena prva poseta, Rasel se ove nedelje sastala sa talibanskim zvaničnicima kako bi razgovarala o zabrinutostima koje se kreću od zdravlja dece i prava do obrazovanja, rekla je - posebno o rastućoj pretnji akutne pothranjenosti i pristupa obrazovanju.
Što se tiče obrazovanja, sredstva iz Evropske unije isplaćuju plate nastavnika, rekla je Rasel. Ali ovaj sistem nikako nije dugoročno rešenje, rekla je Rasel.
“Na kraju krajeva, međunarodna zajednica mora da pokuša da se udruži da bi radila sa defakto vlastima ovde kako bismo ovo zajedno uradili“, rekla je ona.
“To nije nešto što humanitarne organizacije mogu da reše same”.
Ona je rekla i da “donatori mnogo brinu o narodu Avganistana“.
“Mislim da je ključ da im pokažemo da ono što radimo funkcioniše i kada vide da to zaista čini razliku u smislu njihove spremnosti da nastave da sarađuju sa nama”, kazala je Rasel.
“Kada vide programe koji vode decu u školu, ako to vide 22. marta, mislim da će to napraviti veliku razliku”, dodala je ona.
Ujedinjene nacije (UN), zajedno sa međunarodnim organizacijama, suočavaju se sa sve većim izazovima u rešavanju rastuće humanitarne krize u Avganistanu.
UN predviđaju da će ove godine za preko milion dece biti neophodno lečenje zbog neuhranjenosti i da bi čak 97 odsto Avganistanaca moglo da živi ispod granice siromaštva.
Značajan apel UNICEF-a donatorima za pomoć od dve milijarde dolara finansira se sa samo 17 posto. U dečjoj bolnici Indira Gandi u Kabulu, odeljenja su prepuna majki iz cele zemlje koje traže lečenje za svoje neuhranjene bebe.
