Da život piše romane, svedoci su stotine hiljada izbeglica i migranata koji su prošli put od ratom zahvaćenih područja do Srbije i drugih zemalja u regionu. Na Svetski dan izbeglica, koji se obeležava 20. juna, imaju jednu želju - da žive normalno i dostojanstveno, bez straha za sopstveni život. Statistika, međutim, ukazuje da je broj prisilno raseljenih u svetu u porastu, a prema podacima UNHCR, krajem 2017. taj broj dostigao je 68,5 miliona.
- Pariz i Rim u sukobu zbog migranata
- Njemački, austrijski i talijanski ministri traže 'rezove' u migrantskoj politici
Ali, njegova žena Saher i deca Hasem i Elma iz Irana su žive knjige. Na put su iz rodnog Irana krenuli pre više od godinu dana. Put ih je vodio od Irana preko Turske, odakle su brodom stigli do jednog grčkog ostrva, a zatim i do Makedonije i Srbije. Da se o njihovom životu piše knjiga, Ali kaže – nosila bi knjiga ovakav naslov:
"To bi bio 'Mir, smirenost'. Ono što bih ja najviše voleo jeste da se nađem na nekom mirnom mestu i da mogu da radim sve što želim, a da ne nailazim na osude – da mogu da mislim šta želim, da mogu da verujem u šta želim i da mogu da se ponašam kako želim."
Dan posvećen izbeglicama svet obeležava neslavnom statistikom. Broj prognanih i prisilno iseljenih je u porastu, u godišnjem izveštaju UNHCR stoji da je krajem 2017. u svetu raseljeno 68,5 miliona ljudi. Prisilne migracije su pred izazov stavile i region Zapadnog Balkana, ali i Evropu. Šef Predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder naglašava da je potrebna veća podrška zemljama koje su primile najveći broj izbeglica, poput Turske ili Libana, a da su države u Evropi dobile smernice u cilju stvaranja jedinstvenog sistema podrške i solidarnosti.
"Mi slavimo dostojanstvo izbeglica i doprinos koji oni daju našim društvima. Ne bi trebalo da zatvaramo naše granice u znak solidarnosti i kako bismo zaštitili izbeglice ovde u Evropi. Najveći izazov je, kao i uvek - neinformisanost, zanemarivanje, nedostatak tolerancije. A to je upravo ono što vidimo kod onih ljudi koji ne poznaju izbeglice", rekao je Šoder.
- Izbjeglička kriza: Koliko su mladi regije spremni da pomognu?
- Šaškor: Iz Hrvatske se odlazi, kroz Hrvatsku prolazi
Žene čine više od polovine migrantske populacije u Srbiji, a deca su i dalje najranjivija. O njima se, prema rečima Milenka Nikića iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije vodi računa kao o deci koja su rođena u Srbiji.
"U toj ranjivoj kategoriji, nama je najbrojnija grupa dece bez roditeljskog staranja, ili deca bez pratnje. Mi smo već dugo vremena na tom problemu, i prema toj deci se odnosimo u skladu sa našim zakonom, Ustavom i svim poveljama o pravima deteta, kao o deci koja su iz Srbije", navodi Nikić.
U Srbiji je prema poslednjim podacima UNHCR smešteno oko tri hiljade ljudi, dok se sa većim prilivom izbeglih i migranata trenutno suočavaju Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je da je u Bosnu i Hercegovinu od početka godine preko balkanske rute stiglo više od 5.600 ljudi, dok Crna Gora beleži rekordan broj zahteva za azil, 557 samo u maju 2018.
Facebook Forum