Lideri Francuske, Nemačke, SAD, Britanije i Italije dogovorili su se da preduzmu dalje mere protiv Rusije zbog ukrajinske krize, saopšteno je iz kabineta francuskog predsednika.
U saopštenju iz kabineta francuskog predsednika Fransoa Olanda izdatom nakon telefonskog razgovora sa američkim predsednikom Barakom Obamom, njemačkim kancelarom Angelom Merkel, premijerom Velike Britanije Dejvidom Kameronom i Italije Mateom Rencijem izraženo je žaljenje što Rusija nije izvršila pritisak na proruske separatiste u Ukrajini da sednu za pregovarački sto, niti je preduzela konkretne mere da osigura kontrolu rusko-ukrajinske granice.
Lideri su istakli da prate da li Rusija daje direktnu vojnu pomoć proruskim separatistima u Ukrajini.
"U ovim uslovima petoro šefova država i vlada potvrdilo je nameru da usvoji nove mere protiv Rusije, ali su istakli spremnost da nastave kontakte sa Moskvom", navedeno je u saopštenju.
SAD će se pridružiti EU ove sedmice u nametanju novih sankcija Rusiji, zbog kontinuirane podrške separatistima u Ukrajini, izjavio je savetnik američkog predsednika za nacionalnu sigurnost Toni Blinken.
On je novinarima u ponedeljak izjavo da su postojeće sankcije delovale negativno na rusku ekonomiju, ali da Moskva nije odustala od podrške separatistima i možda sprema isporuke još snažnih lansera raketa u region.
Ukrajinski Nacionalni savet za bezbednost i odbranu saopštio je u ponedeljak da prvi rezultati analize "crnih kutija" malezijskog aviona koji je pao na istoku Ukrajine, ukazuju da je došlo do naglog gubitka pritiska putničke kabine zbog "jake eksplozije" izazvane raketom.
"Podaci registratora (podataka o letu i o radu glavnih uređaja) aviona pokazuju da su raspad i pad aviona izazvani velikom dekompresijom povezanom sa eksplozijom - zbog mnogobrojnih perforacija (trupa letelice) od eksplozije rakete", rekao je portparol ukrajinskog Saveta Andrei Lisenko.
U holandskoj kancelariji zaduženoj za istragu, nisu želeli ni da potvrde, ni demantuju tu informaciju.
"Želimo da sačekamo kompletnu informaciju o tome šta se dogodilo, a
ne da objavljujemo delimične podatke", rekla je portparol holandske
kancelarije Sara Vernuij.
Dok ukrajinska vojska preuzima kontrolu nad delom područja gde je pao malezijski putnički avion, Komeserijat za ljudska prava Ujedinjenih nacija upozorio je da bi obaranje putničke letilice raketom u zoni koju kontrolišu proruski separatisti moglo bi da se izjednači s ratnim zločinom. Istovremeno, ova svetska organizacija je saopštila da je od početka sukoba poginulo 1.129 ljudi.
Ukrajinska vojska je preuzela kontrolu nad jednim delom velikog područja na istoku zemlje nad kojim je oboren avion "Malezija erlajnsa", a žestoke borbe između snaga Kijeva i proruskih separatista nastavljaju se oko gotovo svih naselja u tom regionu.
Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj izjavila je da obaranje malezijskog putničkog aviona raketom predstavlja kršenje međunarodnog prava ravno ratnom zločinu.
Ona je stoga naglasila da će biti učinjeno sve kako bi odgovorni za obaranje putničke letilice bili izvedeni pred lice pravde, na čemu je posebno insistirao i šef Evropskog odeljenja kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava Đani Magazeni:
“Neophodna je hitna, nezavisna, nepristrasna i efikasna istraga. To je potrebno kako bi se utvrdile činjenice i okolnosti onoga što se desilo. Tada će moći da se učini sledeći korak i pozovu na odgovornost oni za koje bi moglo da se veruje da su počinioci ovog zločina", rekao je Magazeni.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov uzvratio je u svom stilu da se nada kako će istraga oborenog aviona biti objektivna i poštovati pretpostavku nevinosti, ponavljajući kako Moskva očekuje da niko neće pokušati da sakrije tragove istrage udesa aviona:
"Kao što znate, učinili smo sve što smo mogli u tom pogledu i spremni smo da preduzmemo dodatne korake. Već smo predali naše obaveštajne podatke s mesta nesreće (relevantnim) međunarodnim organizacijama. Očekujemo od naših partnera koji su sve vreme govorili da poseduju neke različite neosporive dokaze, da ih javno predstave umesto da se pozivaju na poverljivost, zaštitu podataka ili bilo koje druge izgovore", poručio je Lavrov.
Na najave novih sankcija koje Evropska unija sprema protiv ruskih građana i kompanija, Lavrov je uzvratio kako one ne mogu da ostvare svoj cilj:
"Uveravam vas, prevazići ćemo bilo kakve teškoće koje bi mogle da se pojave u određenim oblastima privrede. Mozda ćemo postati i nezavisniji i samouvereniji - ipak, i to je takođe pozitivno. I dalje očekujem da prevlada nešto drugo umesto namere da se kazni Rusija - do sada smo bili svedoci samo toga, kao da se radilo o nekoj vrsti poriva gomilanja dovoljno sankcija protiv Rusije pre povratka sa letnjeg odmora u avgustu. Sve to izgleda vestački", ustvrdio je Lavrov.
Holandski i australijski istražitelji i policajci su iz bezbednosnih razloga odustali od odlaska na mesto pada malezijskog putničkog aviona na istoku Ukrajine, pošto se nedaleko čuju eksplozije, i vratili su se u Donjeck.
Ukrajinske snage saopštile su da su posle borbi s ruskim separatistima, ušle u nekoliko naselja u blizini mesta pada aviona kod Donjecka i Luganska i da sada kontrolišu strateško mesto - brdo Savur-Mogujla koje se nalazi u blizini pada malezijskog aviona.
Iznad njega su u prošlu sredu oborena dva ukrajinska lovačka aviona.
Malezijska vlada prethodnog je dana vodila pregovore o prestanku vatre između ukrajinske vojske i proruskih separatista na istoku Ukrajine, kako bi istražitelji dobili pristup olupini aviona, prenela je malezijska agencija Bernama.
Primirje bi trebalo da se uspostavi na prostoru od 35 kilometara oko mesta nesreće.
Posmatračka misija OEBS-a upozorila je da situacija na terenu nije bezbedna, dok se u najnovijem izveštaju o ljudskim pravima koji je predstavio šef posmatračke misije u Ukrajini Armen Harutjunijan govori o više od sto hiljada raseljenih lica:
“Izveštaj dokumentuje stradanje hiljada interno raseljenih ljudi koji nastavljaju da beže od borbi na istoku, pored onih koji i dalje napuštaju Krim”, naveo je Harutjunijan.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo da su satelitski snimci granatiranja Ukrajine sa ruske teritorije koje su objavili neki američki zvaničnici – lažni.
"Ovi materijali nisu slučajno stavljeni na Tviter, jer je nemoguće proveriti njihovu autentičnost - zbog nepostojanja podatka o tačnoj lokaciji i ekstremno slabe rezolucije, a kamoli da se koriste kao "fotografski dokazi", rekao je Igor Konašenkov iz Ministarstva odbrane.
Prethodno je Stejt department objavio satelitske snimke za koje Vašington tvrdi da potvrđuju navode da su tokom prosle nedelje sa teritorije Rusije ispaljivane rakete u Ukrajinu.
U dokumentu na četiri strane Stejt departmenta objavljeni su snimci tragova sa mesta odakle su ispaljene rakete, kao i kratera na mestima koje su ti projektili pogodili. Američki zvaničnici naveli su da ti snimci pokazuju da je između 21. i 26. jula pucano iz teškog naoružanja.
