Jeremić izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine UN

Vuk Jeremić, šef diplomatije Srbije biće predsedavajući Generalne skupštine UN od septembra. Predstavnici 99 zemalja članica UN glasali su za Jeremića dok je kandidat Litvanije i ambasador te zemlje pri UN Dalius Čekuolis dobio 85 glasova. Jeremić, poznat po svojim nefleksibilnim stavovima i ponekom diplomatskom gafu, obećava da će novu funkciju obavljati najbolje što može.

Tridesetsedmogodišnji srpski šef diplomatije Vuk Jeremić treći je predsedavajući Generalne skupštine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007).
Radiću na očuvanju mira i bezbednosti, Jeremićeva je poruka sa govornice Generalne skupštine UN odmah nakon glasanja.

“Srbija je mala zemlja u razvoju izvan političkih i vojnih organizacija i velika nam je čast da nam je ukazano poverenje država celog sveta da predstavljamo politiku Ujedinjenih nacija. Ovaj izbor prvenstveno smatram priznanjem građanima Srbije. Poslednjih godina pod vođstvom Borisa Tadića Srbija se otvorila prema susedima pružajući ruku prijateljstva i pomirenja. Otvorili smo se i prema drugim članicama međunarodne zajednice uključujući i one sa kojima imamo neslaganja”, rekao je Jeremić.

On je naveo i da je Srbija "demokratska država, koja osim zalaganja za očuvanje sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ostvarenja dobrobiti za svoje građane, nema druge ambicije osim da doprinese opštim interesima čovečanstva".

Jeremić je dobio više glasova od drugog kandidata Istočnoevropske grupe koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije, ambasadora Litvanije pri UN Daliusa Čekuolisa. Imao je podršku Rusije, a lobirao je i kod afričkih i azijskih zemalja, koje su prošle godine učestvovale u obeležavanju 50 godina prvog Samita nesvrstanih u Beogradu.

Vatroslav Vekarić, nekadašnji diplomata na pitanje da li bi Srbija mogla da dobije ili izgubi postavljanjem Jeremića na mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN kaže da nema sumnje da je to mesto prestižno, i da donosi afirmaciju zemlji na jednom simboličnom nivou.

„Međutim ono što treba reći, a to protivreči nekoj euforiji koja se oseća u Srbiji, to mesto nije pogodno, i ne bi smelo da bude pogodno za promociju i nametanje sopstvenih nacionalnih agendi. U tom smislu mislim da nije dobro da se ističe kako bi izbor Jeremića pomogao Srbiji u rešavanju njenih problema, naročito Kosova. Mislim da se očekuje upravo suprotno, da predsednik bude ličnost neutralna, sposobna za kompromise, mirotvorna, inicijativna, ali koja će kao poslednje postaviti nametanje interesa sopstvene zemlje," navodi Vekarić.

U prvom obraćanju Generalnoj skupštini od izbora za predsedavajućeg Vuk Jeremić je rekao da će povereni autoritet koristiti iskreno i uravnoteženo, poštujući pre svega jednaka prava i dostojanstvo svake države članice.

"Zaklinjem se da ću funkciju predsednika obavljati najbolje što mogu, poštujući Povelju UN".

Bogatstvo za stvaranje diplomatskih veza

Dosadašnji srpski šef diplomatije kreator je najtvrdokornije politike prema Kosovu zbog koje je često Srbiju konfrontirao sa EU, ali zbog koje je postao popularan kod desno orijentisanih snaga u zemlji i smatra se da je on doneo glasove demokratama na nedavnim izborima iz tog dela populacije. Vuk Jeremić je poznat po svojim nefleksibilnim i neodmerenim stavovima, često je bio osion, a znao je da napravi i diplomatske gafove, kao kada je na primer svojevremeno iz Banjaluke poslao nediplomatsku poruku tadašnjoj premijerki Hrvatske.

„Kome je Jadranka Kosor najbolji prijatelj tome ne trebaju neprijatelji“, rekao je Jeremić tada ljut zbog njene izjave u Prištini da je Hrvatska najbolji prijatelj Kosova u regionu.

Otvoreno je agitovao i za partiju Milorada Dodika.

„Da opstane Srpska postoji samo jedan izbor a to je Milorad Dodik i ova ekipa koja je iza mene“, govorio je Jeremić u oktobru 2010. a u nastavku toj ekipi se priključila i Arkanova udovica.

Najviše prašine u domaćoj javnosti podigla je njegova odluka da Srbija bojkotuje dodelu Nobelove nagrade za mir 2010. godine kineskom disidentu Liju Sjaobou.

„Sve naše odluke kao i odluke svih drugih vlada vezane su pre svega za ostvarenje nacionalnih interesa i državnih prioriteta. Jedan od najvažnijih bilateralnih partnera koje ova zemlja ima na svetu je jedan od četiri stuba spoljne politike Srbije, to je Narodna republika Kina“, objašnjavao je Jeremić.

Bio je i glasni pobornik ideje podnošenja zahteva Međunarodnom sudu pravde da se izjasni o legalnosti kosovske nezavisnosti. Ni posle negativnog mišljenja ovog suda po Beograd, kao ni zbog mnogih gafova nije snosio posledice iako su se takvi zahtevi čuli u javnosti.

Iako je mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN prvenstveno protokolarna funkcija Gordana Logar, članica Foruma za međunarodne odnose koja je 80-tih godina izveštavala iz UN, kaže da iako to mesto nije važno za odluke, može biti pravo bogatstvo za stvaranje diplomatskih veza.

„Ne možete uticati na odluke, ali apsolutno stvarate jednu fenomenalnu mrežu koja je veoma važna. Ono što je recimo Lazar Mojsov svojevremeno ostvario tamo bilo je od veoma velike koristi za celu Jugoslaviju kasnije. Ali tu mora da bude čovek diplomata, mora da bude cenjen. Po iskustvu sa Vukom Jeremićem nemam utisak da je on taj diplomata koji bi mogao da napravi takve veze koje bi bile veoma važne za Srbiju, možda bi bile važne za njega“, kaže Logar.

Jeremić je često kritikovan u zemlji zbog svojih poteza, naročito kada je predsednik države Boris Tadić morao sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton da revidira prvobitni tekst rezolucije Beograda o Kosovu koji je predat Generalnoj skupštini UN, nakon višenedeljnih dramatičnih pregovora i kompromisa između Beograda i Brisela.
Nekadašnji diplomata Vatroslav Vekarić kaže da Jeremić baš i ne deli osobine dosadašnjih predsedavajućih GS UN.

„U dosadašnjoj praksi su ličnosti koje su birane na čelo te insitutucije bili istaknuti diplomati, često bivši ministri spoljnih poslova ili stručnjaci za međunarodno pravo i međunarodne odnose koji su imali nesumnjiv ugled i, pre svega, isticali se nekim kvalitetima kao što su politička neutralnost, odmerenost, mirotvornost, tolerancija i ugled. To su osobine koje se traže od predsedavajućeg Generalne skupštine. Zbog toga su te osobine kod Jeremića, s obzirom na to da ima dosta protivnika, ne samo ovde, u regionu nego i drugde u svetu, u nekoliko sporne”, naglašava Vekarić.

Iznenadnom kandidaturom Vuka Jeremića za predsedavajućeg Generalne skupštine UN kao protivkandidata Litvaniji koja je svoje namere objavila još 2004. godine, i na kraju njegovim izborom, otvoreno je i pitanje kako će se ova zemlja, članica EU, ponašati kod donošenja odluka neophodnih na putu Srbije ka EU.

Jeremić će jednogodišnje predsedavanje Generalnom skupštinom UN preuzeti u septembru.