Dostupni linkovi

Izveštaj UN: Pogubljenja u Iranu povećana za 30 odsto


Protest Iranaca u Briselu zbog pogubljenja u Iranu, 1. jun 2023.
Protest Iranaca u Briselu zbog pogubljenja u Iranu, 1. jun 2023.

Iran sprovodi pogubljenja "alarmantom brzinom", usmrtivši najmanje 419 ljudi u prvih sedam meseci ove godine, naveo je generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš (Guterres) u novom izveštaju.

To je povećanje od 30 odsto u odnosu na isti period 2022.

Gutereš je u izveštaju Generalnoj skupštini UN o stanju ljudskih prava u Iranu naveo da je sedam muškaraca pogubljeno u vezi sa ili zbog učešća na protestima širom zemlje, izazvanim smrću 22-godišnje Mahse Amini u septembru 2022. koju je policija morala uhapsila zbog navodnog kršenja kodeksa oblačenja.

U svih sedam slučajeva, informacije koje je dobila Kancelarija UN za ljudska prava "dosledno ukazuju da sudski postupci nije ispunili uslove za pravilan proces i pravično suđenje prema međunarodnom pravu o ljudskim pravima", rekao je Gutereš.

Zbog Irana rast broja smrtnih kazni najviši u pet godina
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:47 0:00

"Pristup adekvatnom i blagovremenom pravnom zastupanju često je bio uskraćen, uz izveštaje o iznuđenim priznanjima, koja su možda dobijena kao rezultat torture", naveo je generalni sekretar UN.

On je rekao da je 239 ljudi – više od polovine pogubljenih u periodu od sedam meseci – navodno usmrćeno zbog krivičnih dela povezanih s drogom, što je povećanje od 98 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Gutereš je izrazio duboku zabrinutost "zbog nedostatka transparentnih i nezavisnih istraga o prijavljenim kršenjima ljudskih prava, posebno u kontekstu poslednjih protesta širom zemlje".

Generalni sekretar je citirao informacije dobijene od Agencija UN za ljudska prava da je, prema procenama, između 17. septembra 2022. i 8. februara 2023. oko 20.000 osoba uhapšeno zbog učešća u protestima.

"Posebno zabrinjava to što su većina uhapšenih pojedinaca možda bila deca, s obzirom na to da je, prema rečima zamenika komandanta Korpusa garde islamske revolucije, procenjena prosečna starost uhapšenih procenjena na 15 godina", rekao je on.

Gutereš je izrazio zabrinutost što je jedan broj osoba koje su pomilovane dobilo sudske pozive s novim optužbama ili su ponovo uhapšene, uključujući aktivistkinje, novinare i pripadnike manjinskih grupa.

On je naveo prijavljene slučajeve nesrazmerne i prekomerne upotrebe sile nad demonstrantima, premlaćivanja i seksualnog nasilja nakon njihovog pritvaranja, kao i psihičko zlostavljanje.

Prema informacijama dobijenim od Visokog komesarijata UN za ljudska prava, tri poznate glumice koje su se pojavile u javnosti bez marame — Azadeh Samadi, Afsaneh Bajegan i Lejla Bolukat — osuđene su zbog toga što nisu pokrivale kosu, rekao je Gutereš.

Izrečen im je niz kazni, "uključujući zatvorsku kaznu od 10 meseci do dve godine, prisustvo na nedeljnim sesijama savetovanja, obavljanje dužnosti čišćenja bolnice, dvogodišnju zabranu vožnje i na kraju pružanje 'potvrde o zdravstvenom stanju'", rekao je on.

U izveštaju koji je prosleđen u utorak, a pokriva period od godinu dana koji se završava 31. jula, navodi se da "kontinuirano uskraćivanje adekvatne medicinske nege u pritvoru i dalje ozbiljno zabrinjava".

Što se tiče drugih pitanja ljudskih prava, Gutereš je rekao da iranske vlasti nastavljaju da koriste nacionalnu bezbednost "kako bi opravdale ograničenja prava na slobodu mišljenja i izražavanja, onlajn i van interneta".

On je citirao govor vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija od 27. juna kada je pozvao pravosuđe da "eliminiše" drugačija mišljenja na internetu i pooštri kontrolu nad sajber prostorom.

Među mnogim preporukama, generalni sekretar UN je pozvao Iran da odmah obustavi sva pogubljenja, ukine smrtnu kaznu i pusti sve ljude koji su proizvoljno pritvoreni, "uključujući žene i devojke, branitelje ljudskih prava, advokate i novinare, zbog legitimnog ostvarivanja prava na slobodu mišljenja i izražavanje, udruživanje i mirno okupljanje".

On je takođe pozvao vladu da garantuje pravo na mirno okupljanje, da obezbedi da bezbednost na protestima bude u skladu s međunarodnim normama i standardima ljudskih prava, i da poštuje pravo na pravilan proces i pravična suđenja.

Izvor: AP

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG