Fudbaler iz Užica Žarko Udovičić, koji od avgusta prošle godine igra za FK Novi Pazar, ovih dana umalo da izgubi glavu, zbog promašenog penala, na poslednoj utakmici sa „Radom“ u Beogradu. Utakmica je igrana za vikend, a kada je posle dva dana Žarko, po završenom treningu, sa grupom fudbalera, ušao u svlačonicu kluba u Novom Pazaru, sačekala ga je grupa navijača, koji su upali u svlačionicu, repetirali pištolj i uz niz psovki, optužbi i pretnji, prislonili pištolj na glavu Udovičiću:
„Zatekao sam nekoliko igrača i zatekao sam navijače. U tom trenutki kada se meni to desilo najmanje mi je bilo bitno šta se oko mene događa, koliko je tu igrača, stvarno nisam obraćao pažnju. Jer, kada se dogodi ta filmska scena i kada ti neko uperi pištol u tebe i repetira, zaboraviš okolinu, jednostavno samo misliš šta će se desiti. Ja znam, penal je moja greška i ja ne bežim od toga, stojim iza toga, a ono šta je izazvalo sumnju kod navijača i šta je izazavalo ceo incident, nije mi jasno, ali ni jednog trenutka mi nije padalo na pamet da promašim namerno penal. U svlačionici kada su mi prišli, pitali su: „da li si namerno promašio penal, da li si to uradio u dogovoru sa nekim iz Uprave.“ Odogovorio sam da ne bih bio na tom mestu da se tako nešto desilo, i da nikada ne bih namerno to uradio. Ja želim dobro sebi i celoj ekipi FK Novi Pazar“, kaže Udovičić.
Udovičić koji se nakon ovg incidenta spakovao i vratio kod roditelja u Užice, kaže neće se nikada više vratiti u Novi Pazar. Za pola godine koliko je igrao fudbal u Novom Pazaru, imao je naklonost navijača i svih meštana, jer Novopazarci vole fudbal.
O Žarkovom slučaju sportska štampa ovih dana pisala je dosta, a on će u narednom periodu videti sa svojim menadžerom gde će dalje. Do sada je igrao u užičkom „Jedinstvu“, „Slobodi“, u lučanskoj „Mladosti“ i Kurševcu:
„Novi Pazar je fudbalski grad, fudbalska sredina, meni je super bilo šest meseci u Pazaru, i atmosfera i rezultati, svi te podržavaju, stvarno ljudi vole fudbal. E, sada naravno, kao i svuda, ima ljudi koji će da te kritikuju kada krene loše, ima ljudi da ti i tada pruže podršku i to je sasvim normalno. Meni dva dana telefoni zvone 24 sata, i ja sam izneneđen koliko su novine pisale i ljudi reagovali. Događaj je krupnih razmera, i ja sam tek sada kada sam došao u Užice, svestan šta se ustvariu dogodilo. Ne vraćam se u Novi Pazar, sa mojim menadžerom ću videti gde ću dalje“, rekao nam je Žarko Udovičić.
Novopazarci se nisu još oglašavali o ovom slučaju, a predesdnik Sindikata fudbalera Srbije, Mirko Poledica izjavio je kako se pretnje fudbalerima svakodnevno događaju, ali do sada nije bilu pretnje pištoljem. Poledica kaže da je ova situacija kompletna slika društva i države Srbije koja nema uređen sistem.
„Ja ne krivim klubove, ni Fudbalski savez Srbije, već je država ta koja mora da zaštiti svakog pojedinca, a fudbaleri su radnici kao svi drugi i trebalo bi da su sigurni na svom radnom mestu. Kakvu poruku ovo šalje javnosti, ja ne znam, ali sam siguran da će se sve završiti samo na ovoj priči i da niko neće biti odgovoran“, zaključio je Poledica.
Ovaj slučaj je mnogo više od fudbala kaže za RSE Gorčin Stojanović, pozorišni reditelj, kolumnista:
„Sve što se dešava u fudbalu je slika društva u kome se igra taj fudbal, i svejedno je da li se dešava u Engleskoj ili Srbiji. Ono što se desilu Udovičiću, sada kako saznajem, več bivšem fudbaleru Fudbalskog kluba Novi Pazar je eskalacija nečega što je dvostrana priča, a to je priča o odnosu Sandžaka i ostatka Srbije. Postoji na obodima Srbije nekoliko takvih mesta koja nisu krizna žarišta, ali to mogu postati, ukoliko dođe do nečega što je, ponavljam dvosmerno i i dvostrano, dakle, obostrano - nepoštovanje i nerazumevanje, a najviše politička potreba da se stvari odvijaju u smeru koji je pogodan jednoj, ili drugoj strani. Prostije rečeno, Srbija nije do kraja zemlja samo svih njenih građana, jer postoji jedno favorizovanje većinskog stanovništva, nije tako drastično kako je bilo u Miloševićevo vreme, ali nije baš ni neprimetno. Sa druge strane, postoji i nešto što se rađa u takvim uslovima kao što je otpor, netrpeljivost i izvesna, da tako kažem, samozaštitna, da ne kažem, odbrambena situacija ljudi koji na jedan nacionalizam odgovaraju drugim nacionalizmom. Koji je stariji nacionalizam, šta je bilo prvo, to je jako teško odgovoriti“, kaže Stojanović.
Srbija nije bila sposobna da se suprotstavi nasionalizmu još od osamdestih godina prošlog veka, a ni demokratija posle dvehiljadite nije ništa uradila, rekao je Stojanović, i dodao da se očekuju slični incidenti ne samo u fudbalu:
„Činjenica je da još od osamdestih godina prošlog veka, od one krize i eskalacije nasilja i nacionalizma, posle Titove smrti na Kosovu, nikada ni SFRJ, ali ni Srbija nisu imale precizan i jasan odgovor šta činiti, a kada su „pukle“ ondašnje komunističke institucije i kada je poverenje u njih zauvek izgubljeno,od tog trenutka više nema pravog odgovora. Očigledno je da nije ni u periodu takozvane demokartije pronađen taj odogovor i sve smo dalje od toga odgovora. Važno je te stvari razumevati i ne stavljati ih pod tepuh, jer su to uvek potencijalni problemi. Dakle, mnogo je šira stvar od tog jednog oblika navijačke histerije, da ne kažem ludila, to jeste eskalacija nečega što je zatamljeno. To će se dešavati i to je neki signal za nešto, ne nije to samo signal, to se dešava i to je očekivano, biće mnogo toga još i izvan fudbala“, rekao je Stojanović.
