Šta spaja srpske i rumunske ultranacionalističke grupe?

Od "podrške" na stadionu i skandiranja "Kosovo je Srbija" do zajedničkih skupova na kojima veličaju fašističke lidere iz prošlosti.

Na ovu višegodišnju saradnju ultranacionalističkih grupa iz Srbije i Rumunije ukazuju objave na društvenim mrežama.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je identifikovao više rumunskih i srpskih organizacija koje sarađuju na odbrani "nacionalnih" i "pravoslavnih" vrednosti.

Istovremeno učestvuju na događajima koji se povezuju sa neofašizmom i upućuju poruke mržnje prema LGBT populaciji.

Neke od njih u Srbiji učestvovale su u akcijama protiv romske populacije i nevladinih organizacija za ljudska prava.

Prosrpsko skandiranje rumunskih ultranacionalista

"UEFA je mafija", "Kosovo je Srbija" pisalo je, između ostalog, u postu objavljenom u septembru na Instagram stranici rumunske ultranacionalističke grupe "Kamarazi" (Camarazii).

Uz post je objavljena fotografija na kojoj dvojica maskiranih muškaraca drže platno na kom na engleskom jeziku takođe piše "UEFA mafija. Nema poštovanja".

Povod za ovu objavu je utakmica između reprezentacija Rumunije i Kosova održana 12. septembra u Bukureštu, prestonici Rumunije.

Navijači rumunske fudbalske reprezentacije, među kojima su i pripadnici organizacije "Kamarazi", razvili su na utakmici transparent na kom je pisalo "Kosovo je Srbija" i utakmica je zbog toga prekinuta.

Evropska fudbalska federacija (UEFA) kaznila je 20. septembra Rumunski fudbalski savez zbog ovog prosrpskog skandiranja odredivši da Rumunija naredni meč kvalifikacija za Evropsko prvenstvo igra na praznom stadionu.

Kako se može videti u drugim objavama grupe "Kamarazi" na Instagramu, ovo nije prvi put da ova rumunska grupa šalje poruke podrške srpskim nacionalistima.

Njeni članovi su, kako se može videti u objavi na Instagramu iz juna, posetili Beograd.

Na fotografiji sa Instagrama se vidi da članovi ove grupe ispred Hrama Svetog Save u Beogradu drže transparent na kom na engleskom jeziku piše "Izmišljene zemlje, to je lažni fudbal za nas, oni za nas ne znače ništa".

U objavi se navodi da Rumunija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali da je "UEFA prinudila reprezentaciju Rumunije da igra večerašnji meč u Prištini".

Objava se odnosi na utakmicu koju je rumunska reprezentacija igrala sa timom Kosova u Prištini u junu, na kojoj je takođe bilo incidenata. Rumunski navijači udaljeni su tada sa stadiona nakon skandiranja "Kosovo je Srbija".

Zvanični Beograd ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine Kosovo koju je Priština proglasila 2008. Srbija i Kosovo vode dijalog o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Nezavisnost Kosova je priznalo oko 100 zemalja i većina članica Evropske unije. Rumunija je među pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Ko su Kamarazi?

Ova rumunska ultranacionalistička grupa je aktivna na Instagramu od novembra 2019.

Na Fejsbuku se predstavljaju kao "Nacionalistički blok" koji je navodno grupa svih ekstremističkih frakcija u Rumuniji.

"Kamarazi" na društvenim mrežama objavljuje postove protiv feminizma i LGBT zajednice. U jednoj od objava stoji da "feminizam postoji da bi demonizovao muškarce, učinio žene ružnim i uništio porodicu".

U transparentima koje ističu na fudbalskim utakmicama oni se identifikuju kao sledbenici takozvanog Legionarskog pokreta u Rumuniji.

Jedan od transparenata koji su istakli pre dva meseca glasi "Nema koraka nazad/Kao u leto 27." koji aludira na rumunsku nacional-fašističku Gvozdenu gardu – Legiju arhangela Mihajla.

Naime, Korneliju Zelea Kodreanu je 24. juna 1927. osnovao Legiju Arhanđela Mihaila kao paravojnu, terorističku, nacionalfašističku organizaciju koja je finansirana i režirana uz podršku nacističke SS jedinice.

Iz organizacije "Kamarazi" nisu odgovorili na pitanja RSE do kraja rada na ovoj priči.

Saradnja 'Kamarazija' i 'Srbske akcije'

Ultradesničarska organizacija u Srbiji "Srbska akcija" objavila je u septembru na svom sajtu povodom utakmice između Rumunije i Kosova u Bukureštu da su "blagodarni rumunskoj braći i drugovima na ovakvom držanju".

Saradnja članova "Kamarazija" i "Srbske akcije", sudeći po objavama, traje godinama.

Član "Kamarazija", koji se predstavio kao Georgije, zadužen za "spoljne odnose" u toj organizaciji, dao je intervju za podkast "Srbske akcije" na Jutjubu 2020. godine.

U tom intervjuu on navodi da su "Kamarazi" zastupnici "modernog nacionalizma" koji bi bio atraktivan "tinejdžerima, ljudima na univerzitetima, u školama, na stadionima".

"Element koji povezuje rumunske i srpske nacionaliste je, naravno, pravoslavni nacionalizam. U Rumuniji, prema našem viđenju, ne možete biti pravi nacionalista ako niste bliski crkvi, ako ne idete u crkvu, ako ne poštujete to što crkva predstavlja", naveo je on.

Dve godine pre toga, 2018, predstavnici "Srbske akcije", prema navodima na njihovom sajtu, bili su u Rumuniji da odaju počast Korneliju Zelea Kodreanu, lideru nacional-fašističke Gvozdene garde – Legije arhangela Mihajla.

U objavi na sajtu "Srbske akcije" je tada navedeno da se ispoljilo "istinsko prijateljstvo" te organizacije sa pokretom "Kamarazi".

"Takvo prijateljstvo je ove godine, na ovakav značajan datum, potpuno zapečaćeno učešćem delegacije 'Srbske akcije' na parastosu i konferenciji povodom ove godišnjice", navodi se na sajtu.

Šta je 'Srbska akcija'?

Na sajtu ove organizacije piše da se zalažu za "opstanak srpskog naroda i obnovu pravoslavne vere kod današnjih Srba".

U objavama na sajtu protive se "Paradi ponosa" u Beogradu koristeći pogrdne izraze za LGBT populaciju.

U objavama takođe podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu, ali su kritički nastrojeni prema tvrdnji da je cilj Rusije "denacifikacija" Ukrajine, što je zvanično naveo kao cilj rata predsednik Rusije Vladimir Putin.

Predstavnici ove grupe su krajem maja 2022. u Sankt Peterburgu posetili militantnu ultradesničarsku organizaciju "Imperijalni legion", koju je Stejt department 2020. označio kao globalnu terorističku pretnju, o čemu je RSE pisao.

Pripadnici ove neregistrovane grupe učestvovali su i na brojnim ekstremno desničarskim protestima i organizovali ulične skupove sećanja za saradnike okupatora iz vremena Drugog svetskog rata.

Oni su krajem 2015. godine upali na tribinu u novosadskom Muzeju savremene umetnosti gde se kritički govorilo o kvislinškoj vladi Milana Nedića, predsednika Vlade Srbije za vreme nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu.

Krajem 2014. godine, ova grupa je u pojedinim beogradskim naseljima u blizini romskih naselja ili zgrada, u kojima su useljene romske porodice po socijalnom programu, ostavljala letke sa govorom mržnje prema romskoj populaciji.

Iz "Srbske akcije" do kraja rada na ovom tekstu nisu odgovorili na pitanja RSE o saradnji sa grupom "Kamarazi".

Sa kojim još organizacijama sarađuje Kamarazi?

Čovek po imenu Bogdan Aleku, predstavljen kao istoričar i član "Kamarazija", održao je u avgustu predavanje u beogradskom klubu 451, koji predvodi srpska ekstremna desničarska grupa "Zentropa Srbija", objavljeno je na Instagram stranici Kluba 451.

Predavanje je održano na temu odnosa "srpskog i rumunskog naroda kroz istoriju".

RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa Bogdanom Aleku.

"Zentropa Srbija" se na društvenoj mreži Instagram predstavlja kao "zajednica srpskih revolucionarnih nacionalista".

Inače, "Zentropa" je transnacionalna mreža ultradesničarskih organizacija.

Oko 50 pripadnika ove grupe u Srbiji okupilo se u februaru u centru Beograda kako bi obeležili godišnjicu smrti Milana Nedića.

Pojedine nevladine organizacije u Srbiji pozivale su tada da policija zabrani okupljanje neonacista, a vlast u Srbiji da jasno osudi skupove "kojima se slavi nacizam i antisemitizam".

Pripadnici ove organizacije u julu su se, prema objavi na Instagramu, fotografisali pored spomenika Dimitriju Ljotiću, sa porukom "Mrtav nisi".

Dimitrije Ljotić je bio fašistički ideolog koji se tokom Drugog svetskog rata i nacističke okupacije Jugoslavije stavio na raspolaganje okupatoru. Pripadnici Ljotićevih formacija, nazvanih "Zbor", učestvovali su u nacističkom masovnom streljanju civila u Kraljevu i Kragujevcu.

Organizacija pod imenom "Zentropa" nije registrovana u Srbiji, ali u Agenciji za privredne registre (APR) postoji od 2021. registrovano udruženje "Klub 451", a kao oblast njihovog rada navedeno je "očuvanje tekovina srpske i evropske kulture".

"Klub 451" se takođe povezuje sa neonacistima.

RSE je u oktobru 2022. pisao da su se u ovom klubu sastali italijanski i srpski ultradesničari, a na ovoj tribini su se mogli videti simbol keltskog krsta i slogan "White pride" (eng. beli ponos), obeležje neonacističkih grupa. Majicu sa ovim simbolima nosio je jedan od prisutnih na tribini.

Zastupnik "Kluba 451" u APR-u je Marko Gajinović.

Marko Gajinović je bio u grupi ultradesničara iz Srbije koji su u septembru gostovali na godišnjem festivalu italijanske neofašističke organizacije KazaPaund (CasaPound).

Bio je i 2017. godine deo grupe ekstremnih desničara koja je na prostorijama nevladine Inicijative mladih za ljudska prava lepila plakate sa porukom "Soroševi plaćenici", aludirajući na Džordža Soroša (George Soros), osnivača Fondacije za otvoreno društvo.

Inicijativa mladih za ljudska prava bavi se, između ostalog, suočavanjem sa prošlošću i upozorava na veličanje ratnih zločinaca u Srbiji.

Gajinović je učestvovao i na komemorativnim skupovima u čast kvislinga Milana Nedića.

RSE je uputio pitanja povodom saradnje sa grupom "Kamarazi" obema organizacijama - "Zentropi Srbija" i "Klubu 451".

Iz "Zentrope" su umesto konkretnog odgovora uputili kritike na rad RSE.

Iz "Kluba 451" odgovor nije stigao.

'Internacionala antidemokratskih grupa'

Rumunski istoričar Kosmin Popa je za rumunski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) rekao da zajedničko svim ovim ekstremnim grupama da su antidemokratske i da u početku deluju marginalno.

"Jedino što svi ovi pokreti postižu je da urušavaju demokratske temelje, jer, ako je nešto sasvim jasno, to je da su oni antidemokratski, antiparlamentarni, antisocijalni, antifeministički, antiLGBT", rekao je on.

Prema njegovim rečima, ovi "ekstremistički politički pokreti" počinju kao marginalne grupe koje "politički i organizaciono" iskorišćavaju krizne situacije u jednoj ili drugoj državi.

"Oni postepeno jačaju dok ne dođu do vlasti. Postoji definitivna opasnost (od toga), pogotovo što se može govoriti o pravoj internacionali ovih grupa", kaže Popa.

On navodi i da autoritarni režimi pojedinih država koriste ove grupe za osporavanje vladavine prava u demokratskim društvima.