Piše: Mark Raczkiewycz
Kada su mediji u SAD 7. novembra počeli da proglašavaju Džoa Bajdena (Joe Biden) za pobednika predsedničkih izbora, bilo je oko 18:30 u Kijevu.
Za nekoliko sati, bivši predsednik na Tviteru (Twitter) je objavio da je njegova zemlja "blagoslovljena", investicioni bankar izrazio je nadu za reforme, dok je politički analitičar rekao da će splasnuti bojazni da bi Vašington mogao da iskoristi Ukrajinu kao pijuna u pokušaju resetovanja odnosa s Rusijom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.
Za mnoge političare, lidere civilnog društva i građane u Ukrajini, ta vest je donela olakšanje.
Nekadašnji glavni čovek Baraka Obame (Barack) za Ukrajinu relativno je poznato lice u Kijevu, a Bajden, s druge strane, možda najbolje poznaje Ukrajinu u odnosu na prethodne američke predsednike.
Kao potpredsednik je šest puta dolazio u Kijev, od čega pet puta posle 2014. godine – pošto je Rusija zauzela poluostrvo Krim i raspirivala separatizam posle pada Viktora Janukoviča, predsednika Ukrajine naklonjenom Moskvi kojeg je s vlasti zbacio protestni pokret Euromajdan. Bajden se svojevremeno šalio da je tokom tih turbulentnih godina više razgovarao telefonom s tadašnjim predsednikom Petrom Porošenkom nego sa svojom suprugom.
Takođe, on nije predsednik Donald Tramp (Trump), lider koji je imao malo lepih reči za Ukrajinu i čije je suđenje za impičment tu zemlju bacilo u središte ogorčene političke bitke u SAD.
Nakon što su gledali kako se SAD pod Trampom na neki način povlače sa svetske pozornice, Ukrajinci zadovoljni izbornim rezultatima u Americi nadaju se da će njihova zemlja dobiti podsticaj u svojoj borbi i protiv korupcije i protiv agresije Rusije, koja nastavlja da podržava separatiste koji drže delove dve oblasti na istoku i u čijem je ratu s Kijevom ubijeno više od 13.000 ljudi.
"Ukrajina je blagoslovena što ima američkog predsednika s dubokim i ličnim poznavanjem naše zemlje", naveo je Porošenko na engleskom jeziku kasno 7. novembra, izražavajući nadu u "posvećeno transatlantsko liderstvo".
Aktuelni predsednik Volodimir Zelenski čestitao je Bajdenu i novoizabranoj potpredsednici Kamali Haris (Harris), navodeći na Tviteru da je Ukrajina "optimistična u pogledu budućnosti strateškog partnerstva" sa SAD.
Ukrajina, koja je dugo u fokusu geopolitičke borbe Rusije i Zapada, protiv svoje volje je bila uvučena u kovitlac američke politike kada je telefonski razgovor Trampa sa Zelenskim iz julu 2019. godine postao centralna tema procesa za opoziv predsednika u Predstavničkom domu SAD.
Proces je bio usredsređen na tvrdnju da je Tramp "koristio svoja službena ovlašćenja da vrši pritisak" na ukrajinsku vladu da se "meša u izbore u SAD radi njegove lične političke koristi", delom navodno tražeći da Zelenski obeća istrage protiv Bajdena i njegovog sina, koji je ranije imao unosno mesto u odboru gasne kompanije Burisma iz Kijeva.
Predstavnički dom pod kontrolom demokrata izglasao je impičment Trampa, ali ga je Senat pod kontrolom republikanaca oslobodio u februaru 2020. Kontroverza je, međutim, opstala tokom cele predizborne kampanje, jer su Tramp i njegovi republikanski saveznici dovodili u pitanje prikladnost postupaka Bajdena i njegovog sina Hantera Bajden (Hunter Biden).
Tokom procesa za impičment, Kijev je prolazio kroz nelagodu dok su svedoci govorili da je Tramp opanjkavao Ukrajinu, između ostalog, navodno govoreći da je to "grozno mesto", gde su "svi korumpirani". Američka ambasadorka u Ukrajini Mari Jovanovič naglo je smenjena u aprilu 2019.
Za neke Ukrajince ti događaji su pojačali zabrinutost koja je proizašla iz Trampovog naizgled oklevanja da kritikuje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog pitanja koja uključuju delovanje Moskve u Ukrajini, njeno navodno mešanje u američke izbore, kao i njen odnos prema ljudskim pravima.
To je bio trenutak kada su SAD "počele da gube politički uticaj nad Ukrajinom", rekla je Darija Kalenjuk, izvršna direktorka Antikorupcijskog akcionog centra u Kijevu.
Odjednom, "izgledalo je da više nismo strateški partner (SAD)", rekla je ona. "Nije bilo ambasadora više od godinu dana, pa su proruske političke i oligarhijske snage počele da koriste laži i propagandu protiv američkih diplomata što je ozbiljno uzelo najviše liderstvo Bele kuće i to je oslabilo odnos SAD i Ukrajine".
Izveštaji o Trampovim kritikama Ukrajine koji su se pojavili tokom procesa za opoziv takođe su zaprepastili Aljonu Hetmančuk, direktorku Centra Nova Evropa u Kijevu.
"Mislili smo da je prevod pogrešan ili da je nešto citirano van konteksta", rekla je ona. "Nikada nismo čuli takve stvari (o Ukrajini) od stranog lidera, osim od Putina".
Istovremeno, ukazala je Hetmančuk, na praktičnom nivou, podrška SAD je nastavljena. Za razliku od Obame, Tramp je odobrio isporuku ubojitog oružja Ukrajini.
Stejt department je 2018. godine objavio Deklaraciju o Krimu, pojačavajući podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu i suverenitetu, rekla je ona, i SAD su pomogle Ukrajini da bude "partner NATO-a s proširenim mogućnostima" i ponovo pokrenule "strateško partnerstvo" s Ukrajinom.
Posmatrači kažu da ne očekuju da američke sankcije Moskvi budu ublažene pod Bajdenom i ukazuju na napore da se ugasi projekat gasovoda Severni tok 2 kao još jedan potez Trampove administracije da se Rusija drži pod kontrolom. Ako bi se završio, taj gasovod u Baltičkom moru bi praktično eliminisao stratešku ulogu Ukrajine kao dobavljača ruskog energenta Evropskoj uniji.
"Američke vladine institucije su održale doslednu spoljnu politiku SAD prema Ukrajini", rekao je Oleksij Melnik, ko-direktor za spoljnu politiku i međunarodne bezbednosne programe u tink-tenku Centar Razumkov u Kijevu. Ipak, dodao je on, "i dalje je postojala bojazan da će u drugom Trampovom mandatu, Ukrajina biti iskorišćena u pregovorima – poput ustupanja teritorije u zamenu za resetovanje odnosa s Rusijom".
Mikola Priskažnjuk (40), inženjer za garanciju kvaliteta u IT kompaniji koji živi u Kijevu, ponovio je tu zabrinutost i rekao da veruje da će Bajden biti obazriviji prema interesima Ukrajine. "Ukrajinci se više plaše kako će se promeniti politika prema Rusiji", rekao je on. "Mislim da će Bajden obraćati više pažnje na Ukrajinu nego Tramp".
Oleksij Haran, profesor političkih nauka na univerzitetu Kijevo-mogiljanska akademija i direktor istraživanja u tink-tenku Demokratske inicijative, sugerisao je da će kontrast između navodnih stavova predsednika i politike SAD – prema Ukrajini i drugim pitanjima – verovatno izbledeti pod Bajdenom.
U tom smislu, Bajden će "doneti više stabilnosti i predvidljivosti" u američku spoljnu politiku, uključujući prema Ukrajini, rekao je Haran.
Bajden "zaista poznaje Ukrajinu na suštinskom nivou" i zna "koje su reforme potrebne, kako one funkcionišu i kakav bi uticaj mogle da naprave", rekao je on, dodajući da ne očekuje da vidi kako Vašington nastoji da resetuje odnose s Moskvom ili, kako je rekao, da "opere Putina što smo videli pod Trampom".
Bajden je Rusiju nazvao "protivnikom" i pretnjom, ukazao je Melnik, kazavši da očekuje da administracija nema puno iluzija o namerama Moskve i da potvrdi da SAD i Ukrajina imaju "zajedničkog neprijatelja".
Ipak, Ukrajina "nije 100 odsto za Bajdena", rekla je Hetmančuk.
Mnogi njeni građani nisu zaboravili kako je "Obama bio mek prema Rusiji pošto je Krim ilegalno anektiran", rekla je ona, "kao i njegovo oklevanje da isporuči ubojito oružje, što bi bio simboličan gest".
Traženje reformi
Haran i Hetmančuk su rekli da će odnos SAD prema Ukrajini u velikoj meri oblikovati Bajdenova imenovanja za ključne pozicije u Stejt departmentu, Pentagonu i drugim agencijama, posebno pošto se očekuje da će se na početku svog mandata usredsrediti na unutrašnja pitanja u podeljenim SAD.
To znači da spoljna politika "zavisi od administracije i od toga ko će se baviti Ukrajinom", rekla je Hetmančuk.
Bajdenova pobeda dolazi u vreme rasprostranjene zabrinutosti da napori Kijeva za suzbijanje korupcije i sprovođenje reformi opasno nazaduju.
Serhij Fursa, zamenik direktora investicione banke Dragon kapital sa sedištem u Kijevu, rekao je da je od presudnog značaja da SAD pritisnu vladu Zelenskog da učini više na poboljšanju sistema za sprovođenje zakona i pravosuđa, osiguravanju nezavisnosti centralne banke i ispunjavanju zahteva Međunarodnog monetarnog fonda kako bi nastavio da pozajmljuje sredstva Ukrajini.
"Mislim da će Bajden tražiti ubrzanje reformi", rekao je Fursa o izabranom predsedniku, čija je nadležnost u Ukrajini kao Obaminog potpredsednika delom bila upravo to. "Ako Bajden bude tražio reformsku agendu, investiciona klima bi trebalo da se poboljša."
"Mislim da će Bajden obratiti više pažnje na Ukrajinu, ali Zelenski ima da uradi mnogo domaćih zadataka", dodao je Fursa.
Kalenjuk iz antikorupcijske organizacije dotle kaže da se nada da će pažnja SAD prema Kijevu pod Bajdenom pomoći u smanjivanju uticaja Moskve "prekidom ruskog finansijskog goriva u Ukrajini", odnosno suzbiti uticaj Kremlja smanjenjem dotoka novca.
Još jedan potencijalni faktor u budućim američko-ukrajinskim vezama je odnos Zelenskog i Bajdena.
Njih dvojica se nikada nisu sreli, a Zelenski i njegova administracija su oprezni prema zapadnim političarima posle procesa za impičment Trampa, rekla je Hetmančuk.
"Politički konsenzus je da smo osuđeni na blisko strateško partnerstvo" zato što se Ukrajina "suočava s egzistencijalnom pretnjom iz Rusije", rekla je ona, ali i dodala: "U ukrajinskoj vladi postoje ljudi koji su oprezni i ne znaju šta da očekuju".
Facebook Forum