Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u ponedeljak je ponovo priznao da se vojska Ukrajine suočava s "veoma, veoma teškom" situacijom pošto je protivvazdušna odbrana bila primorana da uništi više talasa ruskih dronova koji su napadali prestonicu, dok je ruski predsednik Vladimir Putin iskoristio državni praznik da ponovi zavet da će ostvariti svoje ciljeve u Ukrajini.
Posle sastanka s najvišim komandantima, Zelenski je rekao da su "izveštaji o svakom od naših sektora fronta, našim kapacitetima, našim budućim kapacitetima i našim specifičnim zadacima: Situacija je veoma, veoma teška".
"Sve što može da se uradi ove jeseni, sve što možemo da postignemo mora da se postigne“, rekao je on u svom noćnom video obraćanju.
Zelenski je istakao važnost predstojećeg sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj i naglasio potrebu da se ostvare dobici uoči skupa kako bi se uverili zapadni saveznici u sposobnost Ukrajine da ostvari dobitke na bojnom polju, preneo je Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.
"To zavisi od svih u ukrajinskom timu. Sada moramo da radimo naporno koliko možemo pre Ramštajna", dodao je on, misleći na sastanak zakazan za 12. oktobar.
U pogledu bojnog polja, šef vojne administracije u Kijevu Sergej Popko rekao je da nije bilo štete pošto su "talasi" nadolazećih dronova uništeni tokom petočasovne vazdušne uzbune u gradu koja je počela oko jedan sat ujutru. Bio je to 10. ruski vazdušni napad na ukrajinsku prestonicu ovog meseca.
Komandant vojne administracije u Kijevu Ruslan Kravčenko kasnije je rekao da su ostaci uništenih dronova pali u šest okruga, ali da su izazvali samo manju štetu.
Ukrajinske vojne vlasti saopštile su da su četiri osobe poginule, a još 37 je povređeno u ruskim vazdušnim udarima u protekla 24 sata u oblastima Donjecka, Hersona, Harkiva, Dnjepropetrovska i Zaporižja.
Navele su da je Rusija tokom noći lansirala ukupno 73 jurišna drona i tri rakete, a da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila 67 dronova i jednu raketu.
U Rusiji je Putin u ponedeljak obećao da će ostvariti svoje ciljeve u Ukrajini u video poruci koja se poklopila s godišnjicom jednostranog proglašenja 2022. aneksije četiri ukrajinska regiona koja delimično kontrolišu ruske trupe.
Ujedinjene nacije su usvojile više rezolucija koje potvrđuju teritoriju i suverenitet Ukrajine otkako je Rusija izvršila invaziju i aneksiju Krima 2014. godine i pokrenula podršku separatistima u istočnoj Ukrajini osam godina pre nego što je opšta invazija počela u februaru 2022.
"Istina je na našoj strani", rekao je Putin u poruci. "Svi zacrtani ciljevi će biti ostvareni".
Ruska vlada je u ponedeljak objavila planove da poveća potrošnju na odbranu za oko 30 odsto 2025. godine, pošto se rat u Ukrajini – za koji je Kremlj u početku očekivao da će biti kratka, brza i pobedonosna invazija – otegao preko 30 meseci.
Nacrt ruskog budžeta ukazuje na to da Moskva planira da poveća potrošnju za odbranu sledeće godine na 13,5 biliona rubalja (145 milijardi dolara), preusmeravajući više resursa na rat u Ukrajini dok ekonomija zemlje i dalje posrće pod sankcijama Zapada.
Putin je takođe potpisao dekret o redovnom jesenjem regrutovanju muškaraca za obaveznu vojnu službu, pri čemu se očekuje da će se oko 133.000 muškaraca starosti od 18 do 30 godina pridružiti ruskim snagama. Putin ne želi da najavljuje dodatne, neregularne mobilizacije, plašeći se masovnog egzodusa muškaraca u druge zemlje slično onome što se dogodilo nakon njegovog dekreta u septembru 2022. u prvim mesecima rata.
Zapadna vojna i druga podrška Ukrajini nastavljena je uprkos strahovima od "ukrajinskog zamora" među njenim pristalicama i upornim naporima Moskve da potkopa evropsko jedinstvo.
Ruske klizne bombe od pola tone razbijaju domove u Zaporožju
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha otputovao je u ponedeljak u Budimpeštu kako bi pokušao da ojača podršku Mađarske, koja, uprkos tome što je članica NATO-a i EU, ne podržava rat Ukrajine protiv Rusije.
Mađarski premijer Viktor Orban jedini je lider EU koji je održao bliske veze s Putinom posle početka ruske invazije u februaru 2022. i nije pružio vojnu pomoć Ukrajini.
Tokom konferencije za novinare, Sibiha je odbacio opaske šefa mađarske diplomatije kolege Petera Sijarta (Szijjarto), koji je izjavio da će Mađarska podržati svaku inicijativu kojom bi se postigao mir u Ukrajini, što je zabrinjavajući stav za Kijev, koji je odbacio inicijative Moskve koje bi zahtevale predaju ukrajinske teritorije Rusiji.
Sibiha je rekao da se nada da će Budimpešta nastaviti da podržava "ukrajinske inicijative", koje pozivaju da Rusija ukloni sve trupe iz Ukrajine.
