Piše: Anton Starikov
"Ponekad mi se čini kao da neko hoda pored prozora", rekla je Margarita, koja je poslednja dva meseca na odsustvu u Belgorodu radi psihijatrijskog lečenja posle službe u sanitetu u ruskim snagama u Ukrajini. "Ponekad mi se čini da se predmeti pomeraju. Ili kao da neko sedi na meni. Imam stalne noćne more i napade panike."
Margarita, čije je ime promenjeno da bi ne bi trpela posledice zbog onoga što je rekla, kazala je za Severne realnosti RSE-a da je bila na terapiji i uzimala jake antidepresive kako bi se izborila s onim što je iskusila u okviru ruskih invazionih snaga u Ukrajini. Ali najviše se plaši, kaže, da će biti vraćena, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
"Čak i kada nisam sama ili kada radim nešto", rekla je ona, "imam pred očima sav taj užas".
Tokom nekoliko meseci u sanitetskoj jedinici u Ukrajini, rekla je Margarita, i sama je doživela teško seksualno uznemiravanje i bila je svedok uznemiravanja, napada i drugih zločina nad ženama koje su služile s njom. Čula je za incidente u kojima su oficiri maltretirali i pretili vojnicima koji nisu bili voljni da idu u borbu, a videla je i vojnike koji su sebe sakatili kako bi bili poslati kući.
RSE je potvrdio osnovne činjenice Margaritinog života i službe, ali nije mogao da proveri detalje njenog boravka u Ukrajini, uglavnom zbog ograničenja koje je ruska Vlada postavila na izveštavanje iz ratne zone.
'Hteli su da me slome'
Margarita (42), otišla je iz vojske 2017. posle 11 godina službe kao radio operaterka. Smestila se u Belgorodu na zapadu Rusije, ali se teško prilagođavala civilnom životu i nije uspela da napravi drugu karijeru. U leto 2022. godine otišla je u lokalnu vojnu kancelariju po dokument koji potvrđuje njen status u penziji i ponuđen joj je novi ugovor za službu u sanitetskoj jedinici.
Njena noćna mora, kako je rekla, počela je i pre nego što je dobila odgovarajuću uniformu.
"Čim sam stigla u oblast Nižnjeg Novgoroda, u Novosmolino, primetio me je pukovnik u formaciji", priseća se ona. "Bio je komandant 10. oklopne divizije. Rekao je: 'Margo, pođi sa mnom.'"
"Naredio je da mi daju uniformu i da se javim u njegov štab", rekla je Margarita. "Nakon što sam tamo bolje upoznala neke ljude, rekli su mi: 'Pukovnik je bacio oko na tebe'. Verovatno ćeš biti njegova terenska žena."
Kada je pitala šta to znači, rekli su joj "kuvanje, čišćenje i udovoljavanje", sugerišući seksualni odnos.
Ona je rekla da se skoro mesec dana odupirala pritisku sve nametljivijeg oficira kada je jedinica poslata u zonu borbenih dejstava u Ukrajini, gde su ruske snage nastavljale invaziju pokrenutu u februaru 2022.
Kada je oficir shvatio da ona neće biti njegova "terenska žena", naredio je da joj se život pretvori u pakao, rekla je Margarita.
"Kada smo stigli na front, konačno sam raspoređena u sanitet", rekla se ona. "Komandir mi je rekao da je pukovnik naredio da budem strogo kažnjena. Mesec dana sam živela na ulici. Dok su svi ostali bili smešteni u zgradama ili barakama, ja sam spavala na zemlji, pored puta u šumarku."
"Ponekad mi nisu davali obroke", dodala je ona. "Hteli su da me slome da bih pristala da spavam s njim. Ali sam izdržala. A kada je shvatio da se neću pokoriti, prebacio me je u artiljerijsku jedinicu blizu fronta. Možda je mislio da ću tamo umreti."
Sedam žena
Margarita je rekla da je u njenoj sanitetskoj jedinici bilo još sedam žena, starosti od 23 do 38 godina, i da su sve bile pod pritiskom da postanu terenske supruge oficira.
"Jedna za obaveštajnog oficira", rekla je ona. "Druga za komandanta tenka. Treći za pešadijskog oficira. Kada smo stigle, niko nije znao šta se tamo dešava. A dok smo shvatile, bilo je prekasno."
Margarita je rekla da je videla "svojim očima" kako je jedan oficir pucao i teško ranio jednu vojnikinju.
"Da li su bili pijani ili je u pitanju bila ljubomora, ne znam", rekla je. "Pokušao je da sredi da izgleda kao da su Ukrajinci to uradili. Pucao je sebi u ruku i rekao da ju je štitio".
Ta žena je, kako je rekla, trajni invalid i prošla je pet operacija zbog rane koju joj je naneo oficir.
"Sada se kod kuće u Burjatiji, ali će ovog meseca vratiti u Moskvu na još jednu operaciju", rekla je Margarita, dodajući da je oficir, komandir voda s oznakom "Bagrem", ranije tukao tu ženu u nekoliko navrata.
Na kraju je skoro svih sedam Margaritinih koleginica, pod pritiskom pretnji ili paklenih uslova, pokleklo pred oficirima, rekla je ona.
"Jedna je popustila već u septembru", rekla je ona. "Samo su joj otvoreno rekli – 'sviđaš se ovom momku i bićeš s njim'. I ona je bila iz Belgoroda. Nikad se nije vratila u našu jedinicu."
Ona je rekla da joj je zajednički poznanik, vojni vozač, kasnije rekao da se žena "prilagodila".
"Većina devojaka je to uradila", rekla je Margarita. "Odlučile su da je bolje biti u pozadini s dobrom hranom i puno cigareta."
Kasnije je jedan oficir iz jedinice rekao Margariti: "Prodali smo je, a prodaćemo i tebe".
"A onda sam ga tako pogledala pa je dodao: 'Dobro, šalim se'", rekla je Margarita.
'Samo prostitutke'
Fenomen "terenskih žena" dugo je bio deo ruske i sovjetske vojne kulture. U radu o ženama u sovjetskoj vojsci u Drugom svetskom ratu iz 2018, engleski istoričar Aleksandar Vud Balsom (Alexander Wood Balsom) napisao je:
"Neki vladini zvaničnici i vojni oficiri nametali su se podređenim ženama zato što su verovali da imaju pravo da imaju 'terenske žene' (koje su u vojnom žargonu nazivane skraćenicom PPŽ). Nisu sve PPŽ veze bile rezultat prinude, pošto su neke proistekle iz obostranog interesovanja, dok su neke veze pokretale žene da bi iskoristile prednosti".
Marina Zajceva rodom iz Sankt Peterburga služila je u ruskoj vojsci u Čečeniji od 2001. do 2006. i penzionisala se 2019. Ona je za RSE rekla da su "terenske žene" javna tajna u vojsci i da je to videla u praksi tokom njene karijere.
"Neke žene su u stanju da se odupru, ali neke traže zaštitu", rekla je Zajceva. "Ja sam se oduprela."
Ona je dodala da se žene suočavaju s mnogim drugim oblicima uznemiravanja i diskriminacije u ruskoj vojsci. Navela je i da je jedan oficir pokušao da iznudi novac od nje u zamenu za unapređenje.
Na osnovu svog iskustva, rekla je ona, ne bi savetovala ženama da počnu vojnu karijeru.
"Rusko društvo smatra da su žene u ratu samo prostitutke", rekla je ona. "I to je zaista tužno."
Profesor iz Sankt Peterburga Maksim Arzamscev napisao je studiju o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu. On je naveo da je četvrtina svih žena u ruskoj vojsci doživela neki oblik seksualnog uznemiravanja ili zlostavljanja.
Valentina Melnikova iz zabranjenog Komiteta vojničkih majki Rusije rekla je da je naišla na samo nekoliko slučajeva da su se vojnikinje žalile na silovanje ili uznemiravanje u vojsci. Ona veruje da većina žrtava prosto ne želi da istupi.
"Sve dok ćute, zlostavljanje se nastavlja", rekla je Melnikova. "Zašto ćute i zašto tolerišu zlostavljanje, ne znam. To je pitanje za psihologe."
Ona je, međutim, dodala da žrtve seksualnog zlostavljanja u ruskoj vojsci nisu samo žene. Rekla je da su se mnogi muškarci obraćali njenoj organizaciji zbog silovanja ili seksualnog nasilja.
"U sovjetskoj vojsci se trgovalo svime, uključujući i ljudima", rekla je ona. "Vojnici su prodavani na sve strane. Naš komitet je počeo da radi od 1989. Pod (sovjetskim liderom Mihailom) Gorbačovim osnovana je komisija za istraživanje uzroka smrti i ranjavanja u vojsci i ja sam bila u njoj. Tom komitetu za pomoć se obratilo skoro 4.000 vojnika."
Melnikova je rekla da ne sumnja da je ruski oficir mogao da puca u svoju "terensku ženu".
"Tokom Drugog čečenskog rata bilo je slučajeva da su se oficiri napili na neki praznik i pucali na svoje vojnike", rekla je ona, misleći na sukob koji je počeo 1999. i zvanično okončan 2009. "Neke od tih povreda su bile veoma ozbiljne."
'Potpuno lud'
Margarita je za RSE rekla da su joj neki od vojnika koje je lečila od povreda pričali da su oficiri mučili vojnike i pucali na njih zato što su odbili da idu u borbu. Rečeno joj je da su u nekim slučajevima vojnike držali gole u podrumima prepunim pacova dok nisu popustili.
U jednom slučaju, oficiri su takve vojnike naterali da sebi iskopaju grob, tvrdi ona.
"Iskopali su jamu i onda su bili primorani da legnu u nju", rekla je Margarita. "Onda su drugi, pod cevima mitraljeza, bili primorani da lopatom bacaju zemlju odozgo."
Nakon što ih je zemlja pokrila, oficir bi iz svog oružja nasumice pucao u jamu.
"Ako je nekoga pogodio, zbogom", rekla je ona. "A ko je preživeo, ispuzao je iz jame potpuno lud. Nije ih bilo briga šta će im se dalje dogoditi."
"Pitala sam jednog vojnika zbog čega je kažnjen, a on je rekao da se ničega ne seća", rekla je ona. "Toliko jako je bio udaren u glavu da je izgubio svest... Bio je u prilično lošem stanju... Bilo je mnogo takvih momaka."
Ona je rekla da su samo najteže ranjeni vojnici poslati u Rusiju na lečenje. Ostali su zadržani na teritoriji pod ruskom kontrolom u ukrajinskoj Donjeckoj oblasti kako bi mogli brže da budu vraćeni u borbe.
'Ništa drugo osim amputacije '
Uslovi na linijama fronta bili su toliko loši, rekla je, da su se neki vojnici sakatili u pokušaju da budu poslati kući.
"Nisu imali ništa", rekla je ona. "Momci u rovovima su bili gladni i u krpama. Mesecima nisu dobili platu".
Trupe na prvoj liniji fronta nisu imali municiju, granate i transport.
"Sve je razbijeno ili pokvareno", rekla je ona o vojnim vozilima koje je videla. "Kada sam bila u oblasti Nižnjeg Novgoroda, videla sam ogroman utovar na voz – tenkove, oklopne transportere, samohodna artiljerija vozila… Takvim vozom smo dovezeni u Ukrajinu i čekali smo večnost dok nije bio istovaren. A kada smo stigli na front, za rat nije bilo gotovo ničega. Gde je sve to nestalo? Ja mislim da je to prodato Ukrajincima, a nisam jedina koja tako misli."
Neki od vojnika koje je lečila sami sebe su ranili, rekla je ona.
"Pucali bi sebi u nogu jer posle nedelja u rovovima više nisu mogli ni da hodaju", rekla je ona. "Od vlage i mraza noge su počele da im trunu. Kada su skinuli čizme, bila sam užasnut – nikada nisam videla tako nešto. Gangrena, osušena krv, niste mogli da nađete ni prste na nogama. Nije nam preostalo ništa drugo osim amputacije."
Na kraju, Margarita više nije mogla da izdrži. Poslata je kući na psihijatrijsku negu u civilnu bolnicu u Belgorodu.
Uprkos svemu što je pretrpela i strahu od vraćanja u rat u Ukrajini, ona je rekla da se nada da će se vratiti u vojsku u drugu jedinicu. Rekla je da civilni život nije za nju i da su plate u Belgorodu preniske da bi moglo da se živi.
"I volela bih da bar malo pomognem momcima", dodala je ona. "Imam neku vrstu osećaja neispunjene obaveze. Ne znam, možda sam samo luda. Ali, da, verovatno bih ponovo služila."
Facebook Forum