Isplovljavanje prvog broda sa žitaricama iz ukrajinskih luka od početka ruske invazije na Ukrajinu pobudilo je nadu da bi mogla biti ublažena globalna kriza s hranom zbog koje desetinama miliona ljudi, posebno na Bliskom istoku i u Africi, preti glad, pišu svetski mediji.
Isplovljavanje obavijeno strahovima
Prvi brod s žitaricama isplovio je iz luke u Odesi rano u ponedeljak, 1. avgusta, prema sporazumu za ublažavanje globalne krize s hranom koju je izazvala ruska invazija na Ukrajinu, ističe Vašington post (The Washington Post).
Teretni brod natovaren kukuruzom otišao je iz Odese usred strahovanja da će sporazum potpisan u Istanbulu krajem jula uz posredovanje Ujedinjenih nacija propasti pošto je Rusija izvela raketni napad na tu luku dan posle njegovog potpisivanja.
Isplovljavanje broda "Razoni" pod zastavom Sijera Leonea posle meseci intenzivnih pregovora, pozdravili su zvaničnici Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Ukrajine.
Rusija i Ukrajina su bile među vodećim svetskim proizvođačima i izvoznicima žitarica, jestivog ulja i đubriva pre invazije. Prošle godine, prema Ujedinjenim nacijama, Ukrajina je pokrivala 10 odsto svetskog izvoza pšenice.
S više od 20 miliona tona žitarica iz prošlogodišnje žetve zaglavljenim u skladištima, nastavak isporuka morskim putem je bio među glavnim prioritetima ukrajinske vlade, ali su prodavci usled ruske blokade morali da koriste alternative, uključujući rečne luke ili skupe kopnene rute koje su usporile isporuke.
Test sporazuma
Pošiljka žitarica iz Odese prvi put posle nekoliko meseci ključni je test sporazuma Rusije i Ukrajine koji ima za cilj da ublaži rast svetskih cena hrane, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Brod "Razoni" sa 26.000 tona ukrajinskog kukuruza je prvi brod koji je krenuo iz Odese od kraja februara, kada je Rusija napala Ukrajinu, što je izazvalo sukob zbog kojeg je, prema Svetskom programu za hranu, 47 miliona ljudi širom sveta u opasnosti od akutne gladi.
"Razoni" bi trebalo da stigne u Istanbul u utorak, navodi se u saopštenju Zajedničkog koordinacionog centra, uspostavljenog u skladu sa sporazumom o žitaricama pod pokroviteljstvom UN.
Po dolasku u Istanbul, brod bi trebalo da prođe provere u koordinacionom centru u kome su predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN u okviru takozvane Crnomorske inicijative za žitarice. Tursko ministarstvo odbrane saopštilo je da će "Razoni" zatim odneti teret u luku Tripoli u Libanu.
U Odesi i obližnjim lukama blokirano je još 16 brodova sa žitaricama, što je, kako ukazuje Fajnenšl tajms, deo od preko 22 miliona tona pšenice, kukuruza i drugih žitarica koji su zaglavljeni u Ukrajini.
Ukrajina je saopštila da počinje da prima zahteve novih plovila za preuzimanje žitarica i da se nada da će dostići puni kapacitet za nekoliko nedelja. Međutim, vlasnici brodova koji ulaze u Odesu i dalje rade na logistici osiguranja svojih plovila, tereta i osoblja, što je zakomplikovano ruskim raketnim udarima na tu luku krajem prošlog meseca u kojima je ranjeno nekoliko ljudi.
Prvi korak
Probijanje višemesečne ruske blokade ukrajinskih crnomorskih luka pobudilo je nadu da će očajnički potrebne žitarice uskoro stići do odredišta na Bliskom istoku i u Africi i ublažiti globalnu krizu s hranom, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).
Brodom "Razoni", koji je zaglavljen u Odesi od 18. februara, upravljali su uglavnom sirijski pomorci, a iz miniranih voda izveo ga je tegljač lučke uprave u misiji visokog rizika koja je pažljivo nadzirana, navodi list, dodajući da je Ukrajina postavila mine kod luke kako bi sprečila pokušaj Moskve da izvrši amfibijski napad na Odesu.
U pratnji je bio i spasilački brod, dok je ruska mornarica, koja kontroliše Crno more, omogućila bezbedan prolaz.
Ako plovidba "Razonija" prođe glatko, to će označiti važan prvi korak za izvoz otprilike 20 miliona tona žitarica zaglavljenih u ukrajinskim silosima, ocenjuje Njujork tajms i ukazuje da je ruska blokada dovela do porasta globalnih cena žitarica i donela pretnju glađu desetinama miliona ljudi, posebno na Bliskom istoku i u Africi.
Rusija, čiji je izvoz pogođen sankcijama, i Ukrajina pokrivaju snabdevanje više od četvrtine svetske pšenice, pri čemu je Rusija i glavni snabdevač đubriva. Ukrajina je takođe vodeći izvoznik ječma, kukuruza i suncokreta. Paralelni sporazum s onim koji otvara ukrajinske luke za izvoz takođe će omogućiti Rusiji da izvozi žitarice i đubrivo, dodatno ublažavajući ogroman pritisak na tržišta i poljoprivrednike, posebno u zemljama u razvoju.
Nada i za ukrajinske poljoprivrednike
Obnavljanje isporuka žitarica takođe budi nadu u ključni prihod Ukrajini dok je njena ekonomija pod pritiskom ruske invazije, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Poljoprivreda je, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede, pokrivala više od 40 odsto ukrajinskog izvoza pre rata i zapošljavala 14 odsto stanovništva zemlje, pa bi obnova izvoza mogla da ponudi spas za ukrajinske poljoprivrednike u ratnom stanju, obezbeđujući im novac za kupovinu semena, goriva i đubriva koji su im potrebni da poseju sledeće useve i osiguraju svoj opstanak.
Ipak, podvlači američki list, mada je početak isporuka dobra vest za ukrajinske poljoprivrednike i kupce, uglavnom iz zemalja u razvoju, izvoz kukuruza, pšenice i ječma će i dalje biti manji nego pre rata.
Biće potrebni meseci da se raščiste žitarice iz ukrajinskih skladišta, dok se očekuje da će ove sezone žetva biti znatno manja zbog rata. Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Ukrajina izvesti 30,6 miliona tona žitarica i semena tokom sezone 2022-23, što je skoro upola manje nego prethodne sezone.
Očekuje se da će u narednim danima iz ukrajinskih luka isploviti i drugi brodovi od kojih su neki natovareni još pre početka ruske invazije 24. februara. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prošle nedelje u luci Černomorsk, u blizini Odese, nadgledao prvi utovar žitarica na brod od februara.
Pošto je "Razoni" isplovio iz Odese, cene pšenice i kukuruza pale su za 1,6 odsto i 2,1 odsto, budući da se na svetskim tržištima očekuju veće ponude ukrajinskih žitarica.
Globalne cene pšenice su već značajno pale poslednjih nedelja s rekordnih nivoa koje su dostigle posle početka ruske invazije, a sada su blizu predratnog nivoa, ukazuje list i ističe da su cene pšenice i dalje više nego dvostruko veće nego pre pet godina i otprilike na nivou s kraja 2010. i početka 2011. godine, kada su visoke cene hrane doprinele pobunama na Bliskom istoku poznatim kao Arapsko proleće.
Facebook Forum