Preživeli zasede na istoku Ukrajine prisećaju se svog očajničkog bekstva

Pišu: Aleksander Palikot i Sam Skove

Tamara Hališnjikova se ne seća koliko je dugo trajao napad na nju i druge koji su pokušali da pobegnu iz sela Kurilivka koje je okupirala Rusija.

Jedino čega se seća su zvukovi koji su odzvanjali dok se kolona vozila probijala duž železničkog nasipa tog kasnog septembarskog jutra, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

"Bila je eksplozija, pa vatra iz automatskog oružja, pa još eksplozija, pa smo otišli do nasipa, pa pucnji, pucnji, pucnji", rekla je ona na konferenciji za novinare u bolnici u Harkivu manje od dve nedelje kasnije.

Hališnjikova i njena ćerka Ljudmila Potapova su među sedmoro preživelih u napadu 25. septembra na vozila kojima je 31 osoba pokušala da pobegne od borbi na teritoriji pod kontrolom Rusije na severoistoku Ukrajine. Među poginulima su bili 13 dece, jedna trudnica i suprug Hališnjikove.

O napadu su prve izvestile ukrajinske vlasti 30. septembra, pet dana posle.

Mada troje preživelih s kojima je razgovarao RSE nije moglo da identifikuju napadače, napad na civile uklapa se u obrazac ruskih snaga koje gađaju kolone civila, kao što se dogodilo 30. septembra u raketnim i artiljerijskim napadima blizu Zaporožja u kojima je ubijeno 30 ljudi, 8. aprila u gradu Kramatorsk u Donjeckoj oblasti i 6. marta u Irpinu blizu Kijeva.

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) saopštila je da su napad izveli pripadnici ruskih specijalnih snaga. Generalno tužilaštvo je saopštilo da je pokrenulo istragu o ratnim zločinima.

Preživeli su rekli da je kolona sa sedam vozila napadnuta mitraljezima iz zasede.

Njihovo selo se nalazi blizu malog grada Kupjanska koji su ruske snage zauzele 27. februara, samo tri dana posle početka invazije. Oblast je pod ruskom okupacijom više od šest meseci, sve dok u zapanjujućoj ukrajinskoj kontraofanzivi u oblasti Harkiva nije oslobođen veći deo Kupjanska i okolnog okruga.

Prema rečima Hališnjikove, Potapove i Mikole Bondarenko, 66-godišnjeg muškarca koji je pokušao da odraslog sina izvuče iz opasnosti, stanovnici Kurilivke odlučili su da pobegnu u jeku razmene artiljerijske vatre između ruskih i ukrajinskih snaga. Jedan meštanin im je rekao za rutu i uveravao ih da je bezbedna, naplativši svakom od njih 6.000 hrivni (oko 165 evra), što je prilična svota za ljude osiromašene tokom meseci okupacije i rata.

U neizvesnosti ratne situacije, stanovnici su izabrali ono što se činilo najrazumnije: umesto da pokušaju da pređu na teritoriju pod kontrolom Ukrajine u oblasti Harkiva, grupa je planirala da ode u Rusiju. Verovali su da je navedena ruta sigurna.

Pogrešili su: dok je kolona sedam vozila išla niz put uz železničku prugu, eksplozija bez upozorenja je raznela prvi automobil. Potom se iz gustog šipražja pored koloseka probila pucnjava.

U prvom pogođenom automobilu, Bondarenko je video da je glava njegovog sina udarila u volan, a njegovo telo pogođeno mecima. Bio je mrtav.

Oni koji su mogli, iskočili su iz svojih vozila kada je vatra utihnula i našli zaklon u travi na železničkom nasipu. Dok su ležali, kako kažu, čuli su kretanje vozila za koje su pretpostavili da ih traži. Onda su okušali sreću i potrčali preko polja pored šina.

Napadači su nastavili da pucaju na njih. Bondarenko je opisao kako su napadači ispalili raketne granate u šumu u, kako je verovao, pokušaju da im preseku put. "Imali smo osećaj da nas prate“, dodala je Hališnjikova.

Na fotografijama koje su objavili guverner i Kancelarija generalnog tužilaštva vide se automobili s rupama od metaka, od kojih su mnogi skrenuli udesno u uzaludnom pokušaju da izbegnu baražnu paljbu. Čini se da neke slike snimljene na licu mesta posle napada prikazuju automobile s relativno malo rupa od metaka, što verovatno ukazuje da su vojnici nišanili civile u njima.

Niko od troje preživelih s kojima je razgovarao RSE nije mogao sa sigurnošću da kaže da li su napadači bili Ukrajinci ili Rusi. Ipak, oni veruju da su napadači mogli jasno da vide da su mnogi od ljudi u automobilima bili žene i deca.

Čovek koji je organizovao konvoj, prema rečima Bondarenka, pronađen je mrtav ubrzo posle napada, mada se ne zna ko ga je ubio. "Pretpostavljam da su to bili rođaci poginulih", rekao je on.

Pas Potapove, pomeranac, bio je natopljen krvlju, ali je preživeo napad. Ona kaže da im je to pružilo malu utehu dok oplakuju smrt njenog oca i drugih žrtava.

"Skreće nam pažnju, pa tako malo pomaže meni i mojoj mami ", rekla je ona.