Rusko zauzimanje Krima

Bivši američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol kaže da je veoma zabrinut zbog mogućnosti ruske vojne intervencije u istočnom ili južnom delu Ukrajine.

On, doduše, ističe da je mala verovatnoća da se do desi, ali bi bile izuzetno negativne posledice takvog čina.

Mekfol ne misli da Putin planira dalju invaziju ali da može zamisliti razvoj događaja u narednih nekoliko sedmica i meseci koji bi vodio ruskoj intervenciji.

On smatra da su male šanse da se diplomatskim putem reši kriza na Krimu.

Oko 300.000 pripadnika krimskih Tatara, ne želi da se Krim otcepi od Ukrajine, piše Dojče vele (DW), i ukazuje na njihov veliki strah od ruske intervencije i da zato traže pomoć Turske.

U dokumentu turskog Ministarstva spoljnih poslova objašnjeno je da su krimski Tatari potomci ljudi koji su tokom Osmanlijskog carstva preuzeli turski jezik i islam kao svoju veru, zbog čega se smatraju Turcima, podseća DW.

Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu početkom nedelje sastao se u Ankari sa 50 predstavnika Tursko-krimskog udruženja, rekavši im tada da će Turska uvek biti na strani krimskih Tatara.

Davutoglu je pre toga bio u Kijevu, gde je naveo da treba zaštititi teritorijalni integritet Ukrajine i kritikovao Rusiju.

Krim je 300 godina bio deo Osmanlijskog carstva ( 1475-1774), zatim od 1783 deo ruske imperije.

Staljin je proterao krimske Tatare pod optužbom za saradnju sa Hitlerom.

Podrška ukrajinskoj ekonomiji, koja je u haosu, neće biti laka ni jeftina za Zapad, ocenjuje britanski “Economist”. List podseća da je domaća valuta grivna oslabila za 20 odsto za mesec dana, a devizne reserve spale na 15 milijardi dolara. Zbog toga je ograničeno podizanje novca iz banaka. Dramatično su smanjeni poreski prihodi i odlaže se isplata penzija. Nakon prekida ruske pomoći, Kijev zavisi od hitne pomoći Zapada, podseća “Economist”.

Vojna intervencija Zapada zbog ruske invazije na Krimu nije realna opcija, ali bi ekonomske sankcije mogle da pogode Moskvu, smatra Juan C. Zarate, pomoćnik ministra finansija u Bušovoj administraciji, iako bi se teže primenile nego protiv Irana. On ističe da nije dovoljno samo zamrzavanje imovine odgvornih ruskih zvaničnika i uskraćivanje viza, već i istraga ilegalnih finansijskih aktivnosti bogatih Rusa širom sveta, kao što su pranje novca, korupcija i izbegavanje plaćanja poreza. Treba ubediti i zapadne kompanije i banke da preispitaju svoje investicije u Rusiji, ističe Zarate.