Uhapšen Goran Hadžić, ispunjeni uslovi za izručenje

RSE

Goran Hadžić, poslednji haški begunac koji je optužen za ratne zločine u Hrvatskoj početkom devedesetih saslušan je u Specijalnom sudu, gde je doneta odluka da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje Hagu.

Hadžić na saslušanju nije osporavao svoj identitet i primio je optužnicu Haškog tribunala, ali nije želeo da se izjašnjava o njenim navodima, rekao je u sredu njegov advokat Toma Fila, koji je prisustvovao saslušanju.

Hadžić će biti zadržan u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora, koja se nalazi u zgradi Specijalnog suda, dok se ne steknu uslovi da bude isporučen sudu u Holandiji, pošto ima pravo da u roku od tri dana uloži žalbu, a njegov advokat je rekao da se neće žaliti.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je na konferenciji za novinare rekao da je Hadžić tokom sedmogodišnjeg bekstva bio veoma nepoverljiv i da je bio u kontaktu sa svega nekoliko ljudi, od kojih je jedan uhapšen zajedno sa njim.

"Hadžićevi prijatelji puštali su dezinformacije i napadali u medijima institucije koje sprovode akcioni plan. Želeli su da mu pošalju poruku da se skloni van teritorije Srbije", rekao je Vukčević.

Vukčević je naveo da je Hadžić prilikom hapšenja imao bradu od tri dana, brkove i da se, prema informacijama koje su do danas poznate, tokom skrivanja kretao i nije bio na jednom mestu.

(Anketa sa građanima Krušedola o hapšenju Gorana Hadžića)


Predsednik Srbije Boris Tadić je potvrdio da je u sredu u rejonu Fruške Gore u Vojvodini uhapšen Hadžić.

Tadić je na konferenciji za novinare, dva sata nakon što su srpski zvaničnici rekli da je Hadžić uhapšen, rekao da je hvatanjem bivšeg predsednika Srpke autonomne oblasti Krajina Srbija uklonila i poslednju prepreku u opdnosima sa Haškim tribunalom.

"Jutros u 8:24 u rejonu Fruške Gore je uhapšen Goran Hadžić," rekao je Tadić.

On je istakao da je ovim završene jedan veliki posao.

"Srbija je ovim završila sva najteže poglavlje u saradnji sa Haškim tribunalom. Srbije će nastavioti das ispunjava svoje međunarodne obaveze", rekao je on.

Tadić je kazao da je Srbija hapšenjem Hadžića ispunila zakonsku obavezu, ali i moralnu dužnost.

On je dodao da srpske vlasti nisu znale gde se skrivao Hadžić, kao ni bivši komndant vojske bosanskih Srba Ratko Mladić pre njega, koji je uhapšen u u Vojvodini u maju, odbacivši navode pojedinih medija da je bilo spekulacija oko njihovog hapšenja i izručenja Haškom
tribunalu.

Predsednik Srbije čestitao je pripadnicima Bezbednosno informativne agecije (BIA) na hapšenju poslednjeg haškog begunca.

Beogradski mediji javljaju da je uhapšen u blizini sela Krušedol na putu u šumi između dva objekta kao i da je Hadžić koristio lažni identitet i da nije imao bradu.

Reakcije na Hadžićevo hapšenje

Haški tribunal tereti Hadžića za ratne zločine u Vukovaru tokom ratnih dešavanja devedesetih godina, odnosno za progon Hrvata iz istočne Slavonije, za ubistva i mučenja civila i za pljačku napuštenih hrvatskih kuća.

Hadžić je poslednji uhapšeni od 161 optuženika protiv kojih je Krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju podigao optužnicu za ratne zločine tokom devedesetih.

Glavni tužilac Tribunala u Hagu Serž Bramerc (Serge Brammertz) ocenio je da je Srbija hapšenjem Hadžića i Mladića dokazala "istinsku posvećenost" saradnji sa Tribunalom, rekao je novinarima na redovnoj konferenciji za novinare u Hagu njegov predstavnik Frederik Svinen.

"Goran Hadžić je uhapšen manje od dva meseca posle hapšenja vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladića. Ti događaji zajedno označavaju dugo očekivani korak napred u saradnji Srbije sa Tribunalom. Srbija je sada pružila vidljivi dokaz da saradnja s Tribunalom nije samo prazno obećanje, nego istinska posvećenost", prenio je Svinen Bramercove reči.

Izvestilac Evropakog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin u svojoj izjavi pozdravlja hapšenje Hadžića.

"Iskreno pozdravljam hapšenje poslednjeg haskog begunca Gorana Hadžica i cestitam nadležnim organima na obavljenom poslu. Srbija je napokon zatvorila ovo mučno poglavlje koje je niz godina onemogućavalo napredak zemlje u evropskim integracijama. Sada Srbija ulazi u novi period u kome će ključ uspeha u pribilizavanju EU biti u regionalnoj saradnji i borbi protiv korupcije. Nadam se da će značaj okončanja saradnje sa Hagom biti jasno prepoznat i od strane investitora i kreditinih agencija. Sada kada je haška prepreka otklonjena, došlo je vreme da se Srbija pozicionira kao stabilna ekonomija sa velikim razvojnim potencijalima u koju je bezbedno ulagati, stvarati nova radna mesta i podsticati ekonomski rast", naglasio je Kacin.



Američka ambasadorka u Beogradu Meri Vorlik, komentarisala je Hadžićevo hapšenje.

"Sa zadovoljstvom sam primila vest o hapšenju Gorana Hadžića i želim da čestitam predsedniku Tadiću, Vladi Srbije i posebno članovima Akcionog tima na postojanosti u ispunjavanju preostalih obaveza Srbije prema Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Hapšenjem Hadžića, i nedavno Mladića, Srbija zatvara važno poglavlje usmereno ka zadovoljenju pravde za mnoge tragične žrtve sukoba i ratova u ovom regionu i pravi važan iskorak ka privrženosti zapadnim vrednostima i unapređenju evropskih aspiracija građana Srbije", rekla je ona.

(Građani Beograda komentarisali su hapšenje Gorana Hadžića)


Josip Boljkovac, nekadašnji hrvatski ministar unutrašnjih poslova, pre dva meseca izjavio je za Slobodnu Dalmaciju da je Hadžić bio deo mreže ljudi s hrvatske i srpske strane “kojima je zadatak bio da izazivaju i podstiču ratne sukobe i kao takav je sarađivao s hrvatskom vlašću”.

Hadžić je bio funkcioner Saveza komunista Hrvatske u rodnom Pačetinu kraj Vukovara, nakon čega je prešao u Srpsku demokratsku stranku i tamo odmah dobio važne uloge.

Postavljen je za predsednika SDS-a Vukovara, pa u junu 1991. za predsednika Srpskog narodnog veća Slavonije i Baranje, što je bila preteča kasnije SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.

Hadžić je nestao sredinom jula 2004. sa svoje tadašnje adrese u Novom Sadu, nakon što je Beograd primio optužnicu iz Haga, u kojoj je traženo i njegovo izručenje u roku od 72 sata.

Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović, komentarisao je za RSE hapšenje Gorana Hadžića.

"Slušao sam nedavno izjavu gospodina Rasima Ljajića da će Goran Hadžić uskoro biti uhapšen, pretpostavljam da je imao dobre informacije i to za mene nije neko posebno iznenađenje, jer to se nekako i očekivalo. Pretpostavljam da su službe bezbednosti prilično revnosno pratile šta se dešava sa Hadžićem i možda hapšenje ne izaziva takavu senzaciju jer je takav čin bio očekiva."

RSE: Za samo dva meseca imali smo dva hapšenja na kojima se insistira jako dugo vremena. Šta je to što je učinilo da se tako ozbiljni mehanizmi, u vidu lociranja i hapšenja, pokrenu?

Stojadinović: Smatram da je na nivou države, službi bezbednosti i tužilaštva za ratne zločine postojala zajednička volja, kao i politička volja, da se taj posao završi, ali sigurno je i da je među otuđenim delovima države, koji predstavljaju ozbiljne centre moći, da je tu postojala prilična opstrukcija. Verujem da je osnovni razlog taj što su neki ljudi iz službi bezbednosti koji su bili odmetnuti od države, izgubili moć, dok su neki drugi otišli u penziju i time izgubili kontakta sa "vitalnim" informacijama koje su prosleđivali Hadžiću, samo ne treba se zavarati da su oni ovim hapšenjem stavljeni pod kontrolu. Dobro je što je Srbija sa ovim hapšenjem, valjda, zatvorila poglavlje saradnje sa Tribunalom u Hagu.

Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme i analitičar bezbednosnih pitanja, rekao je za na program da je hapšenje Gorana Hadžića, poslednjeg begunca optuženog za ratne zločine, značajno prvenstveno zbog toga što je tim činom označen kraj preduge priče u vezi sa saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom.

"Sada više neće biti "repova koji vise", jer se ovim hapšenjem završava priča sa Hagom. Što se tiče informacija koje bi on mogao da pruži, ne verumje da ćemo nešto baš novo saznati, jer je ta priča u vezi sa Ovčarom, na drugim suđenjema prilično dobro ispričana i ne verujem da će se pojaviti bilo kakvi dokazi koji bi tu priču mogli bilo kako da preokrenu. Ipak, Goran Hadžić je bio marionete čije konce su vukli Slobodan Milošević i njegova tajna policija, konkretno, bivši šef DB-a Jovica Stanišić i njegov prijatelj Frenki Simatović. On je bio samo jedan figura u operaciji kojom je rukovodila služba državne bezbednosti i tu se radilo o vađenju nafte iz bušotine u Ćelatovcima, ali i o slavonskoj hrastovini, kao i o švrecu cigareta i poslu sa ukradenim kolima. Najveći deo zarade od tih "poslova" išao je DB-u", kaže Anasatasijević.