Ni posle 23 godine nije rešeno ubistvo novinara Milana Pantića, iz Jagodine u centralnoj Srbiji.
"Čekati 23 godine da ne dođe do podizanja optužnice je užasavajuća poruka svim novinarima, to je poruka da je ubistvo novinara dozvoljeno", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Skoro četvrt veka od tog zločina, nadležne institucije Srbije nisu procesuirale počinioce, a slučaj je još uvek u fazi istrage.
Dok u Udruženju novinara Srbije (UNS) tvrde da je policija rešila slučaj i da je na potezu Više javno tužilaštvo u Jagodini, u ovoj instituciji kažu da se i dalje vodi istraga protiv nepoznatog počinioca.
Istraga i 'sile kočenja'
Više javno tužilaštvo u Jagodini otvorilo je početkom 2018. istragu protiv N. N. lica. Od tada je saslušano 17 svedoka i formirano 18 predmeta, a zatražena je i međunarodna pravna pomoć od Nemačke i Bosne i Hercegovine.
Kako su za RSE rekli u jagodinskom Višem javnom tužilaštvu, ta institucija je polovinom 2022. godine dostavila predmet na dalje postupanje Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu.
On je dve godine kasnije vraćen u Jagodinu pod obrazloženjem da je TOK nenadležan jer "za sada nema dokaza da je u pitanju delovanje organizovane kriminalne grupe".
U pisanom odgovoru Više javno tužilaštvo navodi da je nakon vraćanja spisa predmeta uputilo dopis Upravi kriminalističke policije i Policijskoj upravi u Jagodini, tražeći da nastave rad na otkrivanju identiteta počinilaca.
"Istraga protiv nepoznatog učinioca krivičnog dela u navedenom predmetu još uvek je u toku, pred Višim javnim tužilaštvom u Jagodini", navode u Tužilaštvu.
Veran Matić smatra da nije bila dobra odluka da se slučaj vrati u Jagodinu.
"Time se šalje poruka da ovaj slučaj treba spustiti na lokalni nivo i pretvoriti ga u pitanje lokalnog tužilaštva i policije, pa ako ne bude rešen, oni će biti krivi", naveo je.
Matić kaže da je ovo nacionalni slučaj, jedan od brojnih slučajeva ubijenih novinara u svetu koji nisu razjašnjeni.
"Mi moramo insistirati od države da stane iza ove istrage na najefikasniji način", kaže Matić.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević kaže za RSE da je, za medijsku zajednicu, policija uspela da reši slučaj ubistva Milana Pantića, te da je sada na potezu Tužilaštvo.
"To je, što se tiče nas kao medijske zajednice, sasvim dovoljno. Kada vidite da taj slučaj 'putuje' iz Jagodine u Beograd, pa se nakon dve godine ponovo vraća u Jagodinu jer se Tužilaštvo za organizovani kriminal proglasilo nenadležnim, potpuno je jasno da postoje sile kočenja koje žele da slučaj 'Pantić' potone u zaborav", ocenjuje Rakočević.
RSE je zatražio komentar od Ministarstva unutrašnjih poslova, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Matić i Rakočević su se 11. juna u Jagodini sastali sa glavnim javnim tužiocem u tom gradu Mišom Jovanovićem koji je nedavno preuzeo slučaj ubistva Milana Pantića od prethodnog tužioca.
Prema rečima Verana Matića, sastanku je prisustvovao i penzionisani policijski inspektor Dragan Kecman koji je do odlaska u penziju prošle godine bio član radne grupe za rešenje slučajeva ubistava novinara.
"On je na sastanku preneo svoja saznanja i iskustva u vezi sa slučajem koji se tiče ubistva kolege Pantića", kaže Matić.
On je dodao da se još uvek čeka odluka Ministarstva unutrašnjih poslova oko toga ko će od inspektora zameniti Kecmana u timu.
Mogući motiv – tekstovi o privatizaciji
Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. godine u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom. Tri puta je udaren čvrstim predmetom u glavu s leđa.
Pantić je bio dopisnik beogradskih "Večernjih novosti" i novinar lokalnog lista "Novi put".
U mesecima uoči ubistva najviše je pisao o privrednom kriminalu, naročito o privatizaciji Jagodinske pivare i Cementare u Popovcu.
Pukovnik policije u penziji Dragan Kecman, koji je bio deo radne grupe koja je radila na razotkrivanju ubistva Milana Pantića, izjavio je u februaru za TV Insajder da smatra da je motiv za ubistvo ovog novinara bilo njegovo pisanje o "određenim privatizacijama".
"Ima još nekih stvari koje su se mogle uraditi da 2010. nije zatvoren jedan predmet po pitanju određene privatizacije koji više ne možete da povratite, a ja mislim da je pisanje o toj privatizaciji motiv za ubistvo Milana Pantića", rekao je Kecman.
On nije želeo da precizira o kojoj privatizaciji je reč, pošto je još uvek u toku istraga o Pantićevom ubistvu.
U oktobru 2017. godine Više javno tužilaštvo u Jagodini je navelo za RSE da ta institucija "prikuplja podatke u više pravaca", između ostalog i o privatizaciji "Jagodinske pivare".
Veran Matić podseća u razgovoru za RSE da je istraga o Pantićevom ubistvu od početka imala velike propuste.
"Veoma brzo je 'zagađen' prostor u kom se dogodio zločin, nisu fiksirani dokazi sa lica mesta, nije odmah ispitano stanovništvo koje živi u okolnim ulazima.
Kada imate greške na samom početku, teško ih je ispravljati posle određenog vremena", kaže Matić, te podvlači:
"Za optužnicu je potrebno pribaviti dovoljnu količinu dokaza. To je sada teško, ali nije nemoguće."
Nakon ubistva Slavka Ćuruvije 1999. i do danas nerazjašnjene smrti Radislave Dade Vujasinović 1994. u dekadi koju je obeležio autokratski režim Slobodana Miloševića, Milan Pantić je treći novinar u Srbiji čija je smrt ostala misterija.
Njegovo ubistvo potreslo je medijsku zajednicu godinu dana nakon demokratskih promena koje su došle Petog oktobra 2000.
Na inicijativu Udruženja novinara Srbije (UNS), Međunarodna federacija novinara je u junu 2022. godine usvojila Rezoluciju o Milanu Pantiću, u kojoj se zahteva efikasan pravosudni postupak i angažovanje srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi posle više od dve decenije bili otkriveni i kažnjeni nalogodavci i ubice jagodinskog novinara.
Politička volja samo na rečima
S vremena na vreme su iz države stizali signali da su načinjeni neki konkretniji pomaci u istrazi. Nebojša Stefanović je 2017. godine, dok je bio ministar unutrašnjih poslova, izjavio da veruje da će se uskoro znati "naredbodavac i ubica" Milana Pantića.
"Intezivno se radi na tom slučaju. Prikupljaju se svi dokazi. Želim da verujem da ćemo uskoro imati i naredbodavca i ubicu", rekao je Stefanović za Radio-televiziju Vojvodine.
Ovaj slučaj pratile su i kontroverzne izjave državnih zvaničnika. Tako je 2005. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić na konferenciji za medije izjavio da "nije postojala namera" da Milan Pantić bude ubijen.
"To je bio sticaj nesrećnih okolnosti. Onaj ko je naredio zastrašivanje na taj način je prenaglio i čovek je neplanirano ubijen", rekao je Jočić, ali nije izneo nikakve druge detalje.
Da bi se rešio ovaj i svi ostali slučajevi ubistava novinara mora postojati politička volja, kaže Živojin Rakočević
"Dvadeset tri godine je nedopustiv period da takav slučaj ostane nerazjašnjen", podvlači predsednik UNS-a.
Veran Matić smatra da se politička volja za sada iskazuje samo na verbalnom nivou.
"Ali, istinska politička volja sa snažnim fokusiranjem celog društva na razrešenje ovog ubistva ne postoji", dodaje on.
Ove godine navršilo se i četvrt veka od ubistva Slavka Ćuruvije, novinara i osnivača "Dnevnog telegrafa".
Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Međutim, Apelacioni sud je pravosnažno oslobodio sve prvostepeno osuđene.
Dada Vujasinović je pronađena mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Beogradu. Njena smrt i dalje je nerazjašnjena.
Facebook Forum