Prošlo je sedamnaest godina od ubistva Slavka Ćuruvije. Predstavnici novinarskih udruženja, resorni ministar Ivan Tasovac, te kolege i prijatelji su polaganjem venaca odali počast novinaru i vlasniku "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" na mestu gde je likvidiran. Iako je u toku sudski proces izvršiocima zločina iz Resora državne bezbednosti, nalogodavci su do danas ostali nedodirljivi.
U slučaju ubistva Slavka Ćuruvije državne službe transformisale su se u političku policiju i egzekutore koji rade za vladajuću elitu, kaže za RSE Branka Prpa, Ćuruvijina životna saputnica, koja je bila sa njim kada je ubijen.
“Okolnost da je to državno ubistvo, da u njemu učestvuju državne institucije koje treba da štite svoje građane, a ne da ih ubijaju – pre svega mislim na Resor državne bezbednosti – je dovoljno alarmantna za sve građane ove zemlje, a ne samo za novinarsku profesiju”, navodi Branka Prpa.
Slavko Ćuruvija je ubijen na Uskrs 1999. godine u pasažu zgrade u Svetogorskoj ulici. Sudski proces počeo je tek prošle godine, a optužena su četvorica pripadnika Državne bezbednosti, među njima i načelnik resora DB Radomir Marković.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović rekao je da nije zadovoljan načinom i brzinom kojom se odvija suđenje za ubistvo Ćuruvije, a ni načinom na koji javnost prati ono što se zbiva u sudnici.
“Mi moramo saznati kroz ovaj sudski proces ne samo ubice, već i nalogodavce. Ovo nije obično suđenje i ovo nije obično ubistvo. Ono što se čuje na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije je hronika jednog vremena u kojem je bilo nekažnjeno ubijati novinare”, prokomentarisao je Obradović.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović navela je da srpsko novinarstvo ima dug prema Ćuruviji zato što je on ubijen upravo zbog toga što se novinarstvom bavio na način na koji je omogućio svima koji su radili s njim u "Evropljaninu" da se bave novinarstvom.
Interes vlade je da ubistvo Ćuruvije dobije svoj sudski epilog i da počinioci budu kažnjeni, ali da se rasvetli i politička pozadina tog zločina, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.
"Tek u mandatu ove vlade, juna prošle godine, počelo je suđenje optuženima za ubistvo Ćuruvije", rekao je Tasovac i dodao da je bezbednost novinara jedan od prioriteta Vlade Srbije i da je važno da se i drugi slučajevi stradanja novinara dovedu do sudskih procesa.
Međutim, Fondacija "Slavko Ćuruvija" izrazila je zabrinutost da li će suđenje koje je u toku pružiti odgovor na pitanje ko su izvršioci, ali i ko su naručioci ubistva glavnog urednika i vlasnika “Dnevnog telegrafa”.
Zoran B. Nikolić, iz Fondacije, podseća da je Tužilaštvo odustalo od procesuiranja nalogodavaca i pre nego što je podiglo optužnicu.
“Dragan Kecman, inspektor koji je vodio istragu tokom svih ovih godina, je u intervjuu za portal Cenzolovka rekao da su oni stigli do Radomira Markovića i da dalje nisu mogli. Radomir Marković svakako nije na vrhu te piramide. Ono što je čudno i budi neprijatnost je to što se u optužnici kao motiv navodi očuvanje političke vlasti, ali se ne kaže čije”, navodi Nikolić.
Slavko Ćuruvija je zbog oštre kritike politike Slobodana Miloševića tokom devedesetih bio u nemilosti režima. Državna bezbednost ga je pratila i prisluškivala, novine koje je uređivao bile su zabranjene, a u medijskoj hajci koja je prethodila Ćuruvijinom ubistvu učestvovali su štampani i elektronski državni mediji.
Osim prvooptuženog Radomira Markovića, za ubistvo Ćuruvije sudi se i načelniku beogradskog centra DB-a Milanu Radonjiću, glavnom obaveštajnom inspektoru u Drugoj upravi resora Ratku Romiću i pripadniku rezervnog sastava tog resora Miroslavu Kuraku koji je u bekstvu.
Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić.
