Ubistva novinara nerešena i 20 godina od rata u SFRJ

Nijedno od skoro stotinu ubistava novinara i medijskih radnika tokom ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji do danas nije rasvetljeno, i poslednji je trenutak da se države maksimalno angažuju na ovim slučajevima, zaključili su na skupu u Beogradu novinari iz regiona.

Od 1991. do 2001. godine ubijeno je, nestalo i kidnapovano 39 novinara iz Srbije ali u većini slučajeva nisu pokrenuti istražni i sudski postupci, pokazuju podaci Udruženja novinara Srbije koji su javnosti predstavljeni u dokumentu „Dosije“.

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, kaže da su devedesetih novinari ubijani da bi se uklonili svedoci ratnih zločina i da je dužnost države da pronađe i kazni počinioce.

„Bilo je mnogo nečinjenja kada su u pitanju obaveze institucija u ovim slučajevima. Niko drugi umesto nas to neće uraditi ako ih mi iz profesije ne budemo pritiskali i držali pažnju javnosti. Težak je posao vratiti se sada u 94. godinu, na primer u slučau Dade Vujasinović, i spočetka doći do najbitnijih podataka. Ali porodicama žrtava je najteže. Moramo to da uradimo zbog naše profesije i elementarne pravde.“

Ova komisija radi na četiri slučaja. Ubistvima novinara Milana Pantića, Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i pogibiji 16 radnika Radio televizije Srbije u NATO bombardovanju 1999.

Tužilaštvo Srbije za ratne zločine je u predmetima ratnih zločina istraživalo i ubistva novinara. Jasna Janković, iz Tužilaštva, kaže da su pojedini takvi slučajevi deo širih istraga.

„Informacije o stradanju novinara prikupljene su na osnovu podataka u predmetima za ratne zločine. Jednim delom izvor su nam bila udruženja porodica žrtava i krivične prijave MUP-a koje su podnošene po nestanku ljudi tokom rata na Kosovu 1999. godine. Novinari koji su ubijeni su među žrtvama ratnih zločina.“

Na raspravi pod nazivom "Ubistva novinara: ratni zloccin ili profesionalni hazard" preko video linka učestvovali su i novinari iz regiona, a zajednički zaključak je da su potrebni jasna politička volja, bolji rad pravosuđa i angažovanost svih institucija u radu na tim slučajevima.

Zdenko Duka, predsednik Hrvatskog novinarskog društva, rekao je da je tokom rata u Hrvatskoj ubijeno 18 domaćih i stranih novinara i medijskih radnika i da se o tim slučajevima danas mnogo ne govori.

„Uglavnom se o tome ne priča i, koliko znam, nema istraga. To su uglavnom ljudi koji su poginuli u ratnim okolnostima. Svi su oni stradali radeći novinarski posao.“

Mladen Bošnjak, iz Društva novinara Bosne i Hercegovine, naveo je da je u ratnim dešavanjima u BIH, na radnim zadacima i van njih, ubijeno 34 novinara i naglasio da je u pitanju samo okvirna brojka jer je prikupljanje podataka išlo teško.

„Nijedan slučaj nije rešen. Niti su pokrenuti sudski procesi. To nas novinare mnogo ne čudi jer ovde još nisu otvoreni ni slučajevi ubistava visokorangiranih političara. Jako je veliki broj nerasvetljenih ubistava. Prema tome, teško je očekivati da će krenuti od novinara.“

Borka Rudić, iz udruženja BH novinari, rekla je da su delom i sami novinari odgovorni što se više ne radi na slučajevima njihovih ubijenih kolega.

„U Bosni i Hercegovini nije lako naći podatke o stradalim novinarima. Nekako su sve činjenice u vezi sa tim slučajevima podeljene onako kako je podeljena Bosna i Hercegovina kao država. Prema podacima do kojih smo uspeli da dođemo, od 92. do kraja rata 95. u Bosni je ubijeno 52 novinara i medijska uposlenika. Među njima je između deset i dvanaest stranih novinara.“

Vodeći ljudi novinarskih udruženja iz regiona izrazili su nadu da će njihova istraživanja pomoći da se slučajevi pokrenu, da se započnu istrage i da se otkriju ubice. Jedini slučaj ubistva novinara u kom se, posle čekanja dugog petnaest godina, istraga pokrenula sa mrtve tačke je likvidacija Slavka Ćuruvije, vlasnika beogradskih listova Dnevni telegraf i Evropljanin. Zbog sumnje da su učestvovali u tom zločinu nedavno su uhapšeni Milan Radonjić, bivši šef beogradskog centra Državne bezbednosti Srbije, i Ratko Romić, nekadašnji operativac DB-a.