Lider administracije Hongkonga Keri Lam izjavila je da će vlasti poslušati glas naroda nakon što su kandidati naklonjeni Pekingu poraženi na lokalnim izborima.
Kandidati opozicije osvojili su skoro 90 odsto mesta – 181 naspram 21 mandata predstavnika vlasti - i imaju većinu u 17 od 18 distrikta.
Iako lokalne skupštine nemaju velika ovlašćenja, ovakav ishod je udarac vlastima u Hongkongu koje su se nadale da "tiha većina" ne podržava prodemokratske proteste i da će, stoga, dobiti njenu podršku. Ovi izbori su bili neka vrsta referenduma za sve strane, a opozicioni aktivisti očekuju da će uverljiva pobeda antiestablišment partija primorati vladu da ozbiljnije uzme u obzir njihove zahteve.
'Tiha većina' okrenula leđa vlastima
Prodemokratski aktivisti su osvojili većinu i u poslednjoj, 18-oj jedinici, ali zbog strukture njene skupštine u kojoj je dosta mesta rezervisano za političare koje imenuje vlast, ostali su u manjini.
Odziv na izborima bio je rekordnih više od 71 odsto, preneo je Bi-Bi-Si.
Ovakav rezultat je veliki udarac za Lamovu, jer su građani u prvoj prilici koju su dobili da iskažu svoj stav o tome kako se suočavala sa krizom, podržali snage koje predvode višemesečne proteste.
Ona je saopštila da će vlasti poštovati ishod i da mnogi smatraju da su "ovi rezultati odraz nezadovoljstva naroda sadašnjom situacijom i ukorenjenim problemima u društvu".
Vlasti će "ponizno poslušati" mišljenje građana i "ozbiljno razmisliti", rekla je Lamova.
Vlada u Hongkongu i politički lideri u Pekingu su se nadali da će na ovim izborima dobiti podršku takozvane "tihe većine", za koju smatraju da ne odobrava proteste.
Međutim, pokazalo se da ta većina ne podržava vlast, pa su i pojedini visokorangirani kandidati koji slede politiku Pekinga izgubili su svoje mesto u lokalnim skupštinama, među njima i potpredsednik administracije Holden Čou (Chow). On je uoči glasanja kazao za "Si-En-En" da očekuje neće biti izabran, ali je izrazio nadu u uspeh provladinih partija.
Na pitanje zašto stanovnici Hongkonga nemaju pravo da direktno biraju čelnika ove regije, Čou je kazao da "želimo demokratiju koja je pragmatična, uklapa se u stanje u Hongkongu i ne bi narušila naše odnose sa centralnom vladom (u Pekingu)."
Vang Ji: Hongkong je deo Kine
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da centralna uprava čvrsto podržava Lamovu i da je zaustavljanje nasilja i ponovno uspostavljanje reda najvažniji zadatak u gradu u ovom trenutku.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio je da je Hongkong deo Kine šta god da se desi u toj poluautonomnoj teritoriji.
"Šta god da se desi u Hongkongu, Hongkong je deo kineske teritorije. Nijedan pokušaj uništenja Hongkonga ili podrivanja njegovog prosperiteta i stabilnosti neće uspeti", rekao je Vang novinarima u Tokiju odgovarajući na pitanje o izborima u Hongkongu.
Kineski mediji uzdržano izveštavaju. Englesko izdanje tabloida "Global Tajms" (Times) pripisuje rezultate izbora "nenormalnim" okolnostima koje su olakšale prodemokratskom taboru da mobiliše svoje birače. Dodaje da "zapadne snage" podržavaju opoziciju.
Uoči izbora, državni mediji su pozivali građane Hongkonga da glasaju za stabilnost i protiv nemira.
Mala formalna, velika simbolička moć
Jučerašnje glasanje održano je bez incidenata i predstavljalo je priliku da se građani izjasne o načinu na koji je Lamova rešavala krizu. Antivladin pokret je time pokazao šta može da postigne kada dobije priliku. Izbegavajući sukobe, ostvario je uverljiviju pobedu nego da je pokušao da ometa izbore, ocenjuje "Si-En-En".
Takođe, da može da kontroliše gde i kada će biti održani protesti, nasuprot tvrdnjama policije, gradskih vlasti i lidera u Pekingu da klizi u anarhiju.
Gradski odbornici u Hongkongu imaju malu političku moć i uglavnom se bave lokalnim pitanjima poput autobuskih linija i sakupljanja smeća, zbog toga lokalni izbori u osnovi ne privlače veliku pažnju.
Međutim, oni imaju pravo da odaberu 117 svojih predstavnika u komitetu, koji broji 1.200 članova, a koji bira čelnika administracije u Hongkongu. To znači da će se njihov glas više čuti prilikom izbora naslednika sadašnje liderke Keri Lam 2022.
Represija umesto političkog rešenja
Vlasti u Hongkongu mesecima odbija bilo kakvo političko rešenje, prikazujući proteste kao pravno i bezbednosno pitanje, čime je odgovornost prebačena na policiju da ih stavi pod kontrolu. One su smatrale da što demonstracije budu nasilnije, to će otuđiti mnoge umerene građane u korist vlade.
Sada će Lamova biti izložena još većem pritisku da pronađe novu taktiku ili odgovor na "pet zahteva" antivladinih aktivista. U suprotnom, rizikuje još veće proteste i jačanje opozicionog pokreta.
Pet zahteva demonstranata
Tih "pet zahteva" su: povlačenje zakona o ekstradiciji, što je već učinjeno; nezavisna istraga navoda o brutalnosti policije; odustajanje od bilo kakve kategorizacije protesta koji su počeli 12. juna, kao "neredi"; amnestija za uhapšene demonstrante; neposredni izbor gradskih čelnika, odnosno Izvršnog i Zakonodavnog saveta.
Džozef Čeng (Joseph Cheng), profesor na Univerzitetu Hongkong, ističe da vlada treba da ozbiljno razmotri rizik ukoliko efikasno ne reaguje na izborne rezultate – mada sada ne pokazuje spremnost na bilo kakav kompromis.
"Mora da započne proces pomirenja, dijaloga za prodemokratskim pokretom. Međutim, ako ne bude takvog odgovora u skorijoj budućnosti, onda će se demonstranti vratiti protestima, sukobima sa policijom i tako dalje," kazao je Čeng.
Nema mesta samozadovoljstvu
Demonstranti ne mogu sebi da priušte preveliko osećanje samozadovoljstva zbog rezultata izbora, ocenjuje "Si-En-En". Iako se mogu tretirati kao potpuna podrška njihovom pokretu, teško je utvrditi u kojoj meri su građani glasali za prodemokratske kandidate, za same proteste, ili su time, jednostavno, hteli da pošalju poruku vladi.
Ishod izbora, takođe, nagoveštava izvesnu želju da preusmeravanjem zahteva demonstranata. Dok su se pojedini kandidati, koji su pobedili u nedelju, fokusirali na istragu brutalnosti policije, što je najsnažniji zahtev nakon povlačenja zakona o ekstradiciji, većina potencira na široj demokratskoj agendi, koja bi povezala sve opozicione birače, pa čak i pojedine iz tabora koji podržava vlast.
Pokušaji da se uvede opšte biračko pravo su blokirani od 2014, kada je Peking odbio direktne, slobodne izbore za čelnika Hongkonga, što je podstaklo rađanje pokreta "Kišobran" (Umbrella). Sada su birači pokazali ne samo dubinu svog nezadovoljstva, već i svoju moć.
Strah od gubljenja autonomije 2047.
Hongkong, nekadašnja britanska kolonija, ponovo je deo Kine ali uživa autonomiju i njegovi građani imaju veća prava od onih koji žive u kontinentalnom delu zemlje.
Međutim, specijalni status ove regije ističe 2047. godine i mnogi njeni stanovnici ne žele da Hongkong postane "samo još jedan kineski grad".
Aktuelni protesti su započeli u junu protiv predloženog zakona koji je omogućavao izručivanje Pekingu osumnjičenih za krivična dela. Mnogi su se pribojavali da će to podriti autonomiju Hongkonga i poslužiti kao sredstvo da se uguše glasovi protiv kineske politike. Predlog zakona je povučen u septembru, ali su protesti nastavljeni.
Sukobi policije i demonstranata su postali sve nasilniji, jer policija koristi bojevu municiju, dok aktivisti napadaju snage bezbednosti lukom i strelama ili bacajući benzinske bombe.
Facebook Forum