Nakon reakcije javnosti, ugašen je sajt internet prodavnice „011 Shop“ koja je u ponudi imala odeću sa porukom „Nož, žica“, što je aluzija na slogan „Nož, žica, Srebrenica“ kojom ultradesničarske grupe slave genocid nad Bošnjacima iz 1995. godine.
Međutim, Radio Slobodna Evropa (RSE) je osim ove radnje detektovao još nekoliko prodavnica koje posredstvom interneta prodaju garderobu sa manje ili više otvorenim simbolima nacizma i saradnika okupatora iz Drugog svetskog rata i na kojima veličaju ratne zločince iz ratova 1990-ih.
Neke od tih radnji povezane su sa međunarodnim ultradesničarskim grupama.
Šta se zna o prodavnici '011 Shop'?
Ova prodavnica danas spada među najstarije u Srbiji koje se bave prodajom robe ovog tipa. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) „011 Shop“ je upisan pod imenom „Preduzeće za proizvodnju, trgovinu i usluge Souvenir Shop D.O.O.“. Firma je osnovana januara 2006. godine, a kao direktor se vodi Boris Gaica, inače basista beogradskog rock benda Blanquito Cojones.
Prema finansijskim izveštajima, ova firma je 2019. godine zabeležila neto dobitak od 637.000 dinara (nešto više od 5.400 evra), a godinu dana ranije 641.000 dinara (oko 5.450 evra). Osim na internetu, prodavnica ima i tri lokala u Beogradu.
Na zvaničnom sajtu „011 Shop“ se predstavlja kao srpska robna marka „nastala u srcu novobeogradskih blokova“.
“’011’ nose oni koji smeju da kažu ko su i odakle su, oni koji znaju ko su im preci i gde su im potomci”, piše na sajtu ovog brenda.
No, osim majice sa spornim sloganom, kojim pripadnici ekstremno desnih grupa u Srbiji veličaju genocid koji su srpske snage počinile nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici na istoku Bosne i Hercegovine, u ponudi ove prodavnice bila su i druga obeležja, a neka od njih su imala obeležja neonacizma.
Po ceni od oko 1.700 dinara (14 evra) “011 Shop” prodavao je i majicu sa grbom iz vremena kvislinške vlade Milana Nedića tokom nacističke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. U opisu artikla majica se reklamira kao „đeneralka“, što je aluzija na Nedića, koji je u periodu između dva svetska rata dobio čin generala.
Identičan simbol koristila je i neonacistička grupa Nacionalni stroj, čiji rad je Ustavni sud Srbije zabranio 2011. godine.
Tržišna inspekcija zabranila je 15. janura preduzeću "011 Shop" promet i oglašavanje svih proizvoda sa natpisom "Nož, žica", jer pozivaju na izazivanje nacionalne i verske mržnje.
„011 Shop“ je na svom Fejsbuk profilu saopštio da se izvinjava svima koji su se osetili uvređeno zbog odeće sa spornim sloganom. Dodali su i da je poruka „potpuno izvučena iz konteksta“.
„Poruka spornog artikla je imala sasvim drugačiji cilj od onog koji se u stranim, domaćim medijima i na društvenim mrežama predstavlja“, navodi se u saopštenju.
RSE je posredstvom Fejsbuk stranice kontaktirao ovu radnju, s pitanjem koju poruku su želeli da pošalju spornim sloganom, kao i kvinslinškim simbolima, ali nam nije odogovoreno.
Saradnja sa međunarodnim ultradesničarima
Još jedna od internet prodavnica koja u ponudi ima sporne simbole je „Serbon butik“ koji na Fejsbuku ima nešto više od 7.000 pratilaca. U ponudi imaju uglavnom odeću, ali i nakit. U odeljku „O nama“ na ovoj stranici se navodi da je „’Serbon butik’ internet prodavnica evropskih brendova“, uz napomenu da „mi nismo samo prodavnica, mi smo ideja“.
O kakvoj ideji je reč sugerišu ogrlice sa simbolom rune ᛟ (odal) i svastike. Oba simbola datiraju iz davnih vremena, ali su ih u savremenoj istoriji preuzeli nacionalsocijalisti Adolfa Hitlera i njegovi kasniji sledbenici. U ponudi ove prodavnice su i maske u bojama srpske zastave sa simbolom kolovrata, odnosno staroslovenske svastike koju su takođe preuzele ultradesničarske grupe.
Ova prodavnica prodaje i zaštitne maske sa keltskim krstom, još jednim od simbola neonacističkih grupa.
Kako se može videti iz objava na platformi Telegram, „Serbon“ prodaje i ogrlice sa simbolom „crnog sunca“, korišćen u vreme nacističke Nemačke, a danas još jedan od simbola koji su preuzeli baštinici te ideologije.
Osim toga, ova radnja prodaje i majice ideološki bliskih brendova iz Rusije koje „Serbon“ distribuira u Srbiji, kao i odeću brenda „Will 2 Rise“, čiji je osnivač američki ultradesničar Robert Rundo.
Prema pisanju medija, Rundo je već neko vreme nastanjen u Srbiji, što potvrđuje i podatak iz Agencije za privredne registre, kod koje je u julu 2020. registrovao firmu „Will 2 Rise“ na adresi u beogradskom naselju Karaburma.
Rundo je suosnivač pokreta Rise Above Movement (RAM), američke grupe belih supremacista, čija tri člana su osuđena na zatvorske kazne zbog nasilja na skupu “Unite the Right” (Ujedinjenje desnice) u Šarlotsvilu u državi Virdžinija, u avgustu 2017. godine. Odvojeni slučaj vođen je i protiv samog Runda zbog sličnog nasilja u Kaliforniji, a okončan je juna 2019. godine u Rundovu korist.
Inače, u blizini adrese na kojoj je prijavljena Rundova firma u Beogradu krajem 2020. godine je osvanuo mural sa porukom „Free RAM“ (Sloboda za RAM), a potpisni su, između ostalih, beogradska ultradesničarska grupa Zentropa i „Serbon“. U galeriji „Serbon butika“ mogu se pronaći fotografije na kojima Rundo reklamira modele ovog ekstremno desničarskog brenda.
„Serbon“ nije odgovorio na molbu RSE za komentar.
Ova prodavnica se našla i u nedavno objavljenoj studiji „Hatebook“ (eng. Knjiga mržnje) o evropskim brendovima koji prodaju garderobu sa neonacističkim simbolima. U studiji koju su izradile nevladine organizacije Koalicija za bezbedniji internet iz SAD i Centar za suprotstavljanje digitalnoj mržnji (CCDH) iz Velike Britanije, navodi se da ovu prodavnicu posredstvom društvene mreže Telegram promoviše WALKNVT, jedna od trenutno najorganizovanijih mreža za promociju neonacističkih brendova.
“’Serbon butik’ je jedna od maloprodajnih neonacističkih prodavnica koju promoviše WALKNVT, najveći element mreže koji smo otkrili, a čini se da njime upravljaju pripadnici ekstremno desničarske organizacije ‘Mizantropska divizija’”, kaže za RSE Imran Ahmed, izvršni direktor CCDH.
Na svom Telegram kanalu "Serbon" reklamira i proizvode WALKNVT brenda, među kojima su privesci sa likom Adolfa Hitlera, kao i Totenkopf - simbol lobanje koju su koristile nacističke SS jedinice.
Prema njegovim rečima, istraživači CCHD su otkrili da su međunarodni neonacisti iz Ukrajine, Švedske, Francuske, Finske, SAD i Srbije otvoreno vodili Fejsbuk i Instagram stranice na kojima su prodavali robu koja je imala simbole svastika, portret Adolfa Hitlera, kao i nasilne slike.
Kako kaže, proizvodi su se prodavali direktno na platformama društvenih medija ili su se platforme koristile za usmeravanje korisnika na veb lokacije ekstremista gde su proizvodi mogli da se kupe.
“Mreža naloga koju smo otkrili tesno je povezana sa dve ekstremističke organizacije koje deluju van Ukrajine – Azovskim bataljonom i Mizantropskom divizijom. CCDH je utvrdio da svakom stranicom direktno upravljaju članovi ovih grupa ili te stranice promovišu zvanični Telegram kanali ovih organizacija i prodaju proizvode sa njihovim brendiranjem”, objašnjava Imran Ahmad.
Azovski bataljon, koji je prvobitno bio dobrovoljačka milicija, zvanično je uključen u Nacionalnu gardu Ukrajine tokom ruske aneksije Krima 2014. godine. Borbom protiv proruskih snaga, među kojima su i neke sa neonacističkom ideologijom, Azovski bataljon sebe smatra naslednikom istorijskog ukrajinskog nacionalističkog pokreta koji se udružio sa nacistima u borbi protiv Sovjeta, navodi se u izveštaju “Hatebook”.
Mizantriopska divizija je neonacistička organizacija koja u svom manifestu objavljenom 2015. godine sebe izričito opisuje kao „nacionalsocijalističko bratstvo isključivo za evropske muškarce“. Iste godine prijavljeno je da su članovi ove grupe oskrnavili spomenik žrtvama Holokausta u Kijevu, objavljujući video zapise o incidentu na društvenim mrežama.
Nakon apela CCHD-a i Koalicije za bezbedniji internet, Fejsbuk i Instagram uklonili su gotovo sve naloge ektremističkih prodavnica koje se pominju u izveštaju ove dve organizacije, a većina spornih online radnji je migrirala na manje društvene platforme koje imaju manje restriktivna pravila, kao što su ruski Vkontakte i Telegram koji je osnovan u Rusiji a sada ima sedište u Dubaiju.
Imran Ahmad kaže da su Fejsbuk i Instagram bili prilično spori, te da im je trebalo nekoliko nedelja da deluju protiv nekih stranica “uprkos očigledno rasističkoj prirodi proizvoda i njihovoj potencijalnoj ulozi u finansiranju nasilnog ekstremizma”.
On dodaje da je razočaran saznanjem da “Serbon” i dalje neometano radi na mejnstrim društvenim mrežama.
“Velika većina mreže je sada uklonjena i videli smo kako ove grupe najavljuju da se sele sa velikih društvenih mreža. Međutim, kontinuirani neuspeh Instagrama da ukloni prodavnicu Serbon, koja svojim hiljadama sledbenika promoviše proizvode koji slave nacističke slike, sramotan je i šokantan”, ocenjuje Ahmad.
Od germanskih simbola do četnika
Među prodavnicama koje u Srbiji rade gotovo dve decenije je i „Otadžbina“. Kako se navodi na Fejsbuk stranici, koju prati više od 22.000 ljudi, ovaj brend je osnovan 2008. godine i predstavlja „fuziju tradicije i patriotizma“.
„Otadžbina“ je jedina prodavnica koja je na svom sajtu transparentno istakla poslovne podatke. Pun naziv ovog pravnog subjekta je „MODS 69 D.O.O.“, a firma je, prema podacima u Agenciji za privredne registre (APR), osnovana 2003. godine. U finansijskom izveštaju za 2019. godinu navodi se da je „MODS 69“ zabeležio dobitak od 268.000 dinara (oko 2.300 evra), dok je godinu dana ranije neto dobitak iznosio 130.000 dinara (1.100 evra).
Kao direktor firme potpisan je Aleksandar Đurđević. Osim na internetu, „Otadžbina“ ima i lokal u centru Beograda.
Ova prodavnica, između ostalog, nudi majice sa simbolom ᛏ (čita se ‘tivaz’ ili ‘tejvaz’), koji potiče iz runskog pisma koje su koristili germanski narodi od 1. do 2. veka nove ere. Isti simbol nalazi se i u logou ovog brenda.
U savremenom dobu ovu i nekoliko drugih runa preuzeli su Hitlerovi nacionalsocijalisti i kasnije brojne neonaciastičke grupe. Upravo je taj simbol u svoj grb inkorporirao Nordijski pokret otpora, neonacistička organizacija osnovana 1997. godine u Švedskoj.
Upravo zbog toga što su ekstremisti preuzeli ovaj simbol, norveški skijaški tim uzburkao je duhove u toj skandinavskoj zemlji kada su početkom 2018. godine skijaši izašli obučeni u zvanične džempere sa izvezenom runom ᛏ.
Runa tivaz nalazi se i na amblemu kontroverznog brenda „Thor Steinar“. Ova originalno nemačka modna marka, koja je u međuvremenu prodata firmi u Dubaiju, popularna je među ultradesničarima, a u Nemačkoj postoji zabrana da se odeća sa amblemom „Thor Steinar“ nosi u Bundestagu i parlamentu u nemačkoj pokrajini Saksoniji.
Iz „Otadžbine“ nisu odgovorili na našu molbu za izjavu.
Simboli kolaboracionista
Osim neonacističkih simbola, internet prodavnice čija ciljna grupa su kupci sa ekstremno desnih pozicija vrlo često insistiraju na simbolima kvislinškog režima i njemu bliskih oružanih grupa na prostoru okupirane Srbije tokom Drugog svetskog rata.
Kao i „011 Shop“, „Serbon butik“ prodaje zaštitne maske sa grbom Nedićevog dvoglavog orla.
Internet prodavnica „Ustanak“ ima nešto više od 4.000 pratilaca na Fejsbuku, gde se reklamira pod sloganom „Odežda za bune i nemire“.
U svom prodajnom asortimanu ima garderobu sa simbolima fašističkog pokreta „Zbor“ i Srpskog dobrovoljačkog korpusa (SDK), kvislinške paravojske koju je tokom Drugog svetskog rata osnovao vođa fašističkog „Zbora“ Dimitrije Ljotić.
„Već tutnji korak, dolazimo mi“, poruka je na majici sa oznakama Ljotićevog SDK, čiji pripadnici su odgovorni za brojne ratne zločine tokom Drugog svetskog rata, a između ostalog su oktobra 1941. zajedno sa nemačkim okupatorom učestovali u hapšenju građana Kragujevca, nakon čega je streljano oko 2.800 ljudi.
I sam logo prodavnice „Ustanak“ izuzetno podseća na originalni grb „Zbora“. U oba slučaja osnovu čine ukršteni mač i štit, na kojem se na obeležju Ljotićeve organizacije nalazi klas pšenice, dok je internet prodavnica umesto toga na štit upisala svoje ime.
Interesantno je da su fotografije sa ovim majicama blago zamućene, po svemu sudeći da bi se izbegle mere koje neke društvene mreže primenjuju zbog isticanja zabranjenih simbola. Kako su iz „Ustanka“ saopštili u martu 2020. na Instagramu, ovoj ultradesničarskoj prodavnici su na društvenim mrežama više puta gašeni nalozi, zbog neprikladnog sadržaja.
Ova prodavnica je od oktobra 2019. aktivna i na platformi Telegram, gde ima oko 100 pratilaca. Kako navode u prvoj objavi, nalog na ovoj platformi su otvorili „zbog sve jače cenzure na društvenim mrežama“.
Ni u ovoj radnji nismo uspeli da dobijemo komentar.
Prodavnica „Otadžbina“ po ceni od 1.500 dinara (12 evra) prodaje majicu pod nazivom “Dinara duh ratnika“, na kojoj je portret Momčila Đujića, komandanta četničke Dinarske divizije, koja je tokom Drugog svetskog rata delovala na prostoru takozvane Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i aktivno sarađivala sa italijanskim fašistima i nemačkim nacističkim jedinicama, o čemu detaljno pišu istoričari Branko Latas, Jovo Popović i Marko Lolić u knjizi “Pop izdaje” (Stvarnost, Zagreb 1989).
Majica sa grbom Dinarske divizije prodaje se i u online butiku “Vožd”, koji ima više od 30.000 pratilaca na Fejsbuku. Ovaj butik nam takođe nije odgovorio na molbu za komentar.
I na sada ugašenoj veb stranici radnje “011 Shop” RSE je detektovao različite varijacije printova sa četničkim motivima: “Bacajte bombe četnici”, “Srpski četnici – Ravna gora”, neke su od parola na majicama koje se još uvek mogu naći na društvenim mrežama “011 Shopa”.
U ponudi je i portret Dragoljuba Mihailovića, četničkog vođe osuđenog na smrt u posleratnoj Jugoslaviji za ratne zločine i kolaboraciju sa nacistima. Tu presudu je Viši sud u Beogradu poništio 2015. godine, pod obrazloženjem da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima, ali uz napomenu da se u postupku rehabilitacije sud nije bavio utvrđivanjem činjenica da li je Mihailović bio ratni zločinac, već isključivo sudskom procedurom.
Mihailovićev lik može se pronaći i na odeći brenda “Bunt”, čija Fejsbuk stranica ima više 18.000 pratilaca.
“Živ je Draža umro nije, dok je srpstva i Srbije”, slogan je kojim je ovekovečen Mihailovićev portret na jednoj od majica “Bunta”.
Zakon o zabrani fašističkih simbola postoji, ali prijava nema
U Srbiji je od 2009. godine na snazi Zakon o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola.
Prema članu 3 tog zakona, zabranjena je “proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, veličanje ili na bilo koji drugi način širenje propagandnog materijala, simbola ili obeležja kojima se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost, (…) propagiraju ili opravdavaju neonacističke i fašističke ideje i organizacije ili se na drugi način ugrožava pravni poredak”.
Član 4 kaže da je zabranjena “upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica za koje su ta lica osuđena za ratne zločine”.
Kazne za kršenje ovog zakona su prekršajne i kreću se u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara (od 40 do 430 evra) za fizičko lice, te od 100.000 do 1.000.000 dinara (od 850 do 8.500 evra) za pravno lice.
Prema evidenciji beogradskog Prekršajnog suda, toj instituciji nije podnet nijedan zahtev za pokretanje krivičnog postupka po Zakonu o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola, kaže za RSE Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u glavnom gradu Srbije.
„Mogli smo ići od pretpostavke da je podnosilac zahteva – Ministarstvo unutrašnjih poslova – neke od ovih radnji mogao prepoznati kao prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru, gde je propisano drsko i bezobzirno ponašanje, ali u toj situaciji bi sud po službenoj dužnosti, ukoliko se radi o prekršaju iz zakona o kome pričamo, prekvalifikovao takvo delo, ali nije bilo ni toga“, objašnjava Ristanović.
Ona napominje da Prekršajni sud u Beogradu ima mesnu nadležnost samo za Grad Beograd, te ne isključuje mogućnost da su drugi sudovi u Srbiji imali ovakve predmete.
Kako sud prepoznaje sporne simbole?
U zakonu nije detaljno precizirano koji simboli podležu sankcionisanju, te se otvara pitanje da li ta činjenica sudijama otežava donošenje presude, kao i da li su sudije dovoljno edukovane o ovoj temi.
Prema rečima Olivere Ristanović, to je otežavajuća okolnost i za sud i za podnosioca zahteva za pokretanje krivičnog postupka.
„Jer, podnosilac zahteva mora da dokaže da se neko ponaša suprotno onome što je propisano u zakonu. Znači, okolnost da li je nešto jeste ili nije neonacističko ili fašističko obeležje dokazuje podnosilac zahteva. Moja pretpostavka je da je to razlog zašto nema zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Pošto nema prakse, ja ne mogu da vam kažem kako bi se kolege ponašale u tim presudama i kako bi izvodile zaključak da je nešto tog obeležja ili ne“, objašnjava predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.
RSE se obratio MUP-u povodom ove teme, ali nam do zaključenja teksta nije stigao odgovor.
Nikola Pantelić iz Udruženja javnih tužilaca Srbije kaže za RSE da je u ovom slučaju jedna od ključnih uloga Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Kad su prekršaji u pitanju, sudija uvek postupa prema zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, što znači da se njemu mnoge informacije već unapred pripreme i serviraju kroz taj zahtev, između ostalih, i policije koja ima više mogućnosti nego sud da se specijalizuje u određenim pitanjima, pa svakako i u ovom. Dakle, to su neke elementarne informacije i ne bi trebalo da predstavlja problem“, kaže Pantelić.
On podvlači da ekstremističke grupe inače vrlo ponosne na svoju ideologiju i ikonografiju – koja je uglavnom internacionalna sa primesama lokalnih elemenata.
„Kad se sve to uzme u obzir, sumnjam da je njih mnogo teško razaznati, sve i da se skrivaju. A sumnjam da se veliki broj njih suštinski skriva“, kaže Pantelić.
Sagovornik RSE podseća da simboli koji su nekada imali jedno značenje mogu dobiti sasvim drugo značenje ukoliko ih ekstremističke grupe prisvoje. Opšte poznat primer je svastika koja je bila drevni simbol Sunca, sve dok je nacisti nisu prisvojili.
Pantelić podseća i na slučaj čuvenog italijanskog golmana Đanluiđija Bufona (Gianluigi Buffon) koji je u sezoni 2000-01. imao dres sa brojem 88. Taj broj je među neonacistima numerički simbol sa značenjem „Hajl Hitler“, budući da je slovo H osmo po redu u abecedi.
„U Italiji se javnost tada prilično uzburkala. Simpatizeri fašista su ga bodrili, dok ga je drugi deo javnosti zbog toga osudio, ako se ne varam čak i papa lično. Kada bi neonacisti uzeli neki lik iz crtanog filma, na primer Paju Patka, i masovno počeli da koriste njegov lik, povezujući ga na neki način sa svojom ideologijom, Paja Patak bi posle izvesnog vremena bio u velikoj nevolji. Kao što je u nevolji bio Bufonov broj 88 na dresu, jer je taj broj kompromitovan“, kaže Pantelić.
I Zakon o oglašavanju zabranjuje širenje mržnje
Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kaže za RSE da tokom 2020. godine i ranijih godina nije bilo prijava Tržišnoj inspekciji po pitanju online oglašavanja robe na kojoj postoje poruke koje ukazuju na podsticanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netolerancije.
On objašnjava da je, prema Zakonu o oglašavanju, po kome postupa Tržišna inspekcija, „zabranjeno da oglasna poruka, neposredno ili posredno, podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu”, a sledstveno tome nije dozvoljena ni prodaja takvih artikala.
“U slučaju kada se radi o trgovini preko interenta, a trgovac je registrovan, Tržišna inspekcija vrši inspekcijske nadzore kod tih privrednih društava i preduzetnika u skladu sa svojim ovlašćenjima i kontroliše primenu, pored Zakona o oglašavanju, drugih zakona, kao na primer Zakona o trgovini, Zakona o elektronskoj trgovini i Zakona o zaštiti potrošača”, kaže Kandić i dodaje:
“Međutim, kada trgovinu preko interneta, naročito preko društvenih mreža, vrše neregistrovana fizička lica, radi obezbeđenja potpunih i tačnih informacija o neregistrovanim učesnicima na tržištu, pored Tržišne inspekcije, neophodno je da učestvuju i drugi državni organi, kao i druge grane vlasti.”
Prema Kandićevim rečima, Tržišna inspekcija Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija će, kao i do sada, reagovati na svaku prijavu građana ili pravnih lica, koja se tiče kršenja zakonskih propisa o oglašavanju i trgovini.
Od Arkana do Kosova
Osim simbola neonacizma i kvislinških pokreta, veliki broj ovdašnjih robnih marki namenjenih ekstremno desnoj populaciji „brendirao“ je aktere u ratovima na prostoru Jugoslavije 1990-ih godina, a neki od njih su i pravosnažno osuđeni za ratne zločine.
„011 Shop“ koji se u široj javnosti pročuo po dukserici koja slavi genocid u Srebrenici, prodaje i majice sa slikom pripadnika Arkanovih „Tigrova“, paravojne formacije koju je predvodio Željko Ražnatović zvani Arkan. Ova grupa je učestvovala u etničkom čišćenju nesrpskog stanovništva tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH).
Majica po ceni od oko 13 evra se na sajtu reklamirala sledećim rečima: „Srpski dobrovoljci koji su u borbu krenuli sa asfalta srpskih gradova, vođeni najplemenitijim idejama i u odbranu napadnutog srpskog naroda“.
Željko Ražnatović je januara 2000. godine ubijen u mafijaškom obračunu u Beogradu i nije dočekao optužnicu Haškog tribunala protiv njega i pripadnika njegove paravojske, koji se terete za teške zločine počinjene u Sanskom Mostu u BiH.
Poznata je i fotografija fotoreportera Rona Haviva na kojoj se vidi kako pripadnik Arkanove paravojske u Bijeljini šutira ubijenog civila na ulici. Snimak je napravljen 1992. godine, neposredno nakon što su „Tigrovi“ ušli u ovaj grad na istoku BiH.
Iako je u nekoliko presuda Haškog suda utvrđeno da su srpske paravojne snage u ovom gradu ubile najmanje 48 ljudi tokom prva dva dana aprila 1992. godine, niko od Arkanovih ljudi nikada nije osuđen.
Svoje mesto na pamučnoj konfekciji u prodavnici „Vožd“ dobio je i Dragan Vasiljković, poznatiji pod nadimkom „Kapetan Dragan“, koji je pravosnažno osuđen pred sudom u Hrvatskoj na 13 i po godina zatvora zbog ratnih zločina po komandnoj odgovornosti u Kninu i Glini u ratu u Hrvatskoj 1991. i 1992. godine.
Vasiljković je uhapšen u Australiji gde je godinama živio pod lažnim imenom i bio trener golfa, a Hrvatskoj je bio izručen 2015. U martu 2020. vratio se u Srbiju, gde je našao vremena i da promoviše majicu sa svojim likom koju takođe prodaje internet dućan “Vožd”. Na majici je ispisan slogan “Jeste li spremni, deco?”, što je replika iz popularnog crtanog filma “Sunđer Bob”, nakon koje u tom crtaću sledi odgovor – “Jesmo, kapetane”.
Prodavnica „011 Shop“ nudila je i majice sa slikom tenka i vojnog aviona, te porukom „Do godine u Prizrenu“. Tu su i majice „Košare“, posvećene jednoj od lokacija sukoba tokom rata na Kosovu ’99. i majica sa ispisanom godinom 1389, kada se dogodila bitka na Kosovu.
Radnja „Ustanak“ šalje neverbalnu ali jasnu poruku – pred potencijalnim kupcima su kape i majice na kojima su konture granica Kosova u bojama srpske zastave i sa automatskom puškom. Ista prodavnica nudi i prišivače sa sloganom „Svesrbija – od Zadra do Skadra“, što budi jasne asocijacije na ideju „velike Srbije“ koju decenijama propagiraju srpski nacionalisti.
Šta promovišu sporne prodavnice?
Ideologija nacionalsocijalizma, začeta u Nemačkoj početkom 1930-ih, obeležila je 20. vek kao ideja koja je sprovela istrebljenje šest miliona Jevreja i zločine kakve svet nije video do Drugog svetskog rata, uključujući i na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Fašizam je oblik ultradesničarske ideologije koju karakteriše diktatorska vladavina, nasilno suzbijanje opozicije i snažno regulisanje društva i privrede. Razvio se u Italiji u vreme Prvog svetskog rata, da bi se kasnije proširila u druge evropske zemlje. Tokom Drugog svetskog rata italijanski fašisti tesno su sarađivali sa nemačkim nacistima u okviru bloka sila Osovine.
Jugoslovenski narodni pokret “Zbor” je bio nacionalistički, konzervativni i monarhistički pokret koji je od osnivanja 1935. do gašenja 1945. godine propagirao ideje antisemitizma, antiliberalizma, fašizma i antikomunizma. Tokom nemačke okupacije Jugoslavije, “Zbor” je imao svoju paravojnu formaciju – Srpski dobrovoljački korpus koji je sarađivao sa snagama okupatora, uglavnom u borbi protiv partizana. Pripadnici SDK, poznati i kao “ljotićevci” pomagali su nacistima u privođenju blizu 3.000 kragujevačkih civila, koji su kasnije streljani.
Genocid u Srebrenici smatra se najtežim zločinom na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Tokom nekoliko dana jula 1995. godine, u ovom podrinjskom gradu pripadnici Vojske Republike Srpske i paravojne formacije „Škorpioni“ iz Srbije ubili više od 8.000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti. Za ovaj zločin su međunarodni i sudovi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji do sada izrekli kazne zatvora duže od 700 godina pri čemu je 47 osoba osuđeno jer su bili nalogodavci i neposredni izvršitelji počinjenih zločina.
Nacistički simboli u Nemačkoj
Za isticanje nacističkih simbola u Nemačkoj može se dobiti trogodišnja zatvorska kazna, piše nemački Dojče vele. Ova zabrana u širem smislu izuzima umetnost, ali koja dela smeju da prikazuju svastiku, SS insignije i ostale simbole nacista zavisi od vrste medija u kojem se ovi simboli prezentuju.
Zakon u Nemačkoj prepoznaje svastiku i rune SS-a kao „simboli protivustavnih organizacija“.
Njihovo javno prikazivanje ili prodaja robe sa takvim simbolima je nezakonito, baš kao i javno korišćenje nacističkog pozdrava „Hajl Hitler“, piše Dojče vele.
