Pitanje je u kojoj će se mjeri odluka Twittera o zabrani političkog oglašavanja odraziti na političare Zapadnog Balkana obzirom da u, recimo Srbiji, nema previše sponzoriranih tvitova - kaže u komentaru na posljednju odluku Twittera, Bojan Perkov iz SHARE Fondacije.
Naime, izvršni direktor Twittera Jack Dorsey najavio je da ova mreža više neće dozvoljavati plaćene političke oglase. Ova odluka stiže u momentu velikog pritisaka na društvene platforme da pronađu rješenja za problematične sadržaje ali i politički uticaj na birače.
O tome šta bi ova odluka mogla da znači za korisnike sa Zapadnog Balkana, za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori Bojan Perkov, istraživač SHARE Fondacije iz Srbije.
Perkov, koji inače radi na pitanjima slobode izražavanja na internetu, te vodi proces monitoringa stanja digitalnih prava i sloboda u Srbiji, kaže, između ostalog, da, iako odluka Twittera djeluje radikalno, ona je ipak u momentu velikih skandala sa podacima, veoma dobar PR.
RSE: Izvršni direktor Twittera najavio je da ova platforma više neće dozvoljavati plaćeni politički sadržaj. Šta će to značiti za one političare na Zapadnom Balkanu koji koriste ovu mrežu?
Perkov: Mislim da ova odluka ima uticaj globalno, imajući u vidu da je Twitter popularna društvena mreža u mnogim delovima sveta.
Političari u zemljama Zapadnog Balkana takođe koriste Twitter kao kanal komunikacije za komunikaciju sa građanima i potencijalnim biračima, ali pošto se zabrana odnosi na sponzorisane tvitove, pitanje je u kojoj meri će se to odraziti na njihovu dnevnu komunikaciju van zvanično proglašene izborne kampanje, jer prema mom Twitter iskustvu, nema previše sponzorisanih političkih tvitova, bar političara iz Srbije.
RSE: U svom pojašnjenju za ovu odluku, Dorsey kaže kako doseg političkih poruka treba biti zaslužen a ne kupljen. Da li ovo znači da će, na neki način, doseg vladajućih stranaka biti veći obzirom da kao vladajuće već imaju veći domet, no recimo opozicija ili se radi upravo o suprotnom?
Perkov: Etablirani igrači u politici, kao i u drugim društvenim oblastima, imaju već izgrađenu zajednicu i podršku na društvenim mrežama zbog njihovog dugogodišnjeg rada, te u tom kontekstu imaju prednost u odnosu na “izazivače”, tj. nove kandidate.
Ipak, Twitter pruža velike mogućnosti da se bude kreativan i na taj način izgradi zajednica pratilaca koji ne moraju nužno biti glasači i simpatizeri, već i građani zainteresovani za politička i društvena pitanja sa kojima se može ostvariti dvosmerna komunikacija.
RSE: Nekoliko zemalja Zapadnog Balkana sljedeće godine ima izbore. Na koji bi način ova odluka mogla promijeniti način na koji politički sadržaj cirkuliše tokom izbora?
Perkov: Prema istraživanju SHARE Fondacije o političkoj komunikaciji tokom prethodnih parlamentarnih izbora u Srbiji održanih 2016. godine, Twitter je pre svega mreža gde preovladava jednosmerna komunikacija bez uključivanja drugih korisnika u tvitove i pružanja odgovora.
Obzirom da je Twitter platforma koju koristi uska zajednica ljudi i koja u Srbiji nije masovna poput Facebooka, Instagrama ili Jutjuba, postavlja se pitanje koliko je uopšte ulaganje većeg dela resursa u Twitter isplativa strategija. Kao što sam rekao, nisam primetio veliki broj sponzorisanih tvitova političkih aktera iz Srbije, prema tome ne verujem da će biti značajnijih promena.
RSE: Navikli smo, recimo, da objave o američkoj politici dobivamo direktno od aktualnog predsjednika Donalda Trumpa sa njegovog privatnog računa. No, nakon Doreyeve odluke, stigle su kritike iz Trumpove kampanje da se ovom odlukom pokušavaju utišati konzervativni glasovi. Da li se radi o tome?
Perkov: Rekao bih da je to pre taktika da se kroz argument algoritamske pristrasnosti utiče na kompanije koje pružaju usluge društvenih mreža sa sedištem u SAD da ne uklanjanju sadržaje konzervativne prirode u pogledu specifičnih društvenih pitanja za to podneblje koje dele društvo, kao što su imigracije ili zdravstveni sistem.
RSE: Opseg korištenja društvenih mreža za politička oglašavanja naročito je izašao na površinu tokom Cambridge Analytica skandala prošle godine. Da li je zabrana plaćanja političkih oglasa možda pojednostavljeni pokušaj rješenja za mnogo veći problem?
Perkov: Iako Twitterovo rešenje možda deluje radikalno, u trenutku velikih skandala sa zloupotrebama podataka o ličnosti u političke svrhe predstavlja dobar PR potez, naročito jer je konkurentski Facebook već duže vreme na udaru svetske javnosti zbog oklevanja da se ozbiljnije pozabavi zloupotrebama u vezi sa podacima o ličnosti.
Dok se ne postigne konsenzus u kome treba da učestvuje što širi spektar zainteresovanih aktera, dakle kompanije, države i stručne organizacije koje bi zastupale interesa korisnika, Twitterov postupak je najefikasnije privremeno rešenje.
RSE: Facebook, za razliku Twittera, i dalje dozvoljava politička oglašavanja i uprkos dugom nizu kritika, ne uspijeva da pronađe rješenje za problematičan sadržaj. Zuckenbergovo objašnjenje je da nije u službi demokratije da privatne kompanije cenzurišu političare ili vijesti. Politička oglašavanja su jedno, ali kako uticati na dezinformacije?
Perkov: Moćne privatne kompanije poput Facebooka već jesu vodeći arbitri slobode izražavanja i informisanja na internetu, tako da bih rekao da Zakerbergov argument u slučaju političara slabo drži vodu.
Problemi širenja dezinformacija i korišćenja onlajn platformi kao oružja u informacionom ratovanju su čvrsto povezani sa njihovim funkcionisanjem i sadržajima koji se najbrže šire, a to su najpre "zapaljivi" sadržaji koji izazivaju najviše reakcija korisnika, odnosno lajkova, deljenja i komentara.
Takvi sadržaji se takođe mogu lako i brzo monetizovati, što smo videli na slučaju "fabrike dezinformacija" iz Velesa, kada je pre nekoliko godina otkriveno da su pomoću mnoštva portala koji su bile usmereni na širenje lažnih političkih tekstova u SAD pojedinci dolazili do ogromnih zarada.
Facebook Forum