Nakon što je tužilaštvo za ratne započelo pretkrivične postupke prema nekim novinarima za koje se sumnja da su učestvovali u ratnohuškačkoj propagandi i da se neki novinski napisi mogu okarakterisati i kao krivična dela, u srpskoj javnosti otvorila se debata o ulozi novinara, njihovim trenutnim pozicijama i da li je u jednom takvom ambijentu moguće stvoriti prostor u kome bi se televizijske produkcije iz regiona razmenjivale i u kojem bi pogledi na nedavnu prošlost gledaocima u tim zemljama otvarali i neke nove poglede na taj period.
Neki predstavnici javnih servisa veruju da će taj proces ići brže, a drugi pak kažu da će ići mnogo sporije nego što se mnogi nadaju. Izvesna saradnja postoji, ali je ona još uvek mala i nedovoljno vidljiva. Prvi veliki koraci mogli bi se uskoro dogoditi između RTS-a i HRT-a.
U Srbiji predstavnici javnog servisa, ali i ministarstva kulture, u čijoj su nadležnosti i mediji, ističu da je saradnja između javnih servisa u regionu bolje nego pre. Gledaoci u Hrvatskoj i Srbiji taj pomak baš i ne vide za razliku od Bosne i Hrecegovine u kojoj je oko 50 procenata ukupne televizijske produkcije dolazi iz regiona. Rijaliti šou i razne televizijske sapunice, brže nalaze put do gledalaca u nekoj od susednih država, ali dokumentarni filmovi o ratovima tokom 90-ih, ne mogu se videti na programu nekog susednog javnog servisa.
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, kaže za RSE da su potencijali televizije, kao najvećeg medija, u projektima koji bi pomogli prevladavanje prošlosti i suočavanja sa nedavnom istorijom, danas izuzetno veliki:
„U današnje vreme, za razliku od nekih davnih davnih 90-ih godina kada je ovaj medij upotrebljen u neku drugu svrhu, danas imaju zadatak da zaleče rane i da otvaraju prostor za civilizovan kulturni život i dijalog. Mi očekujemo od televizije, da u tom smislu, odigra ključnu odgovarajuću ulogu“, kaže on.
Glavni i odgovorni urednik informativnog programa RTS-a Nenad Lj. Stefanović kaže za RSE da su prepreke u saradnji među javnim servisima sve manje i da su neki od ozbiljnih kontakata u polju saradnje već napravljeni.
„Mislim da ne nema nekih velikih prepreka, bar što se nas tiče, govorim u ime RST-a da tako nešto radimo“, kaže on.
Nedovoljno korišćenje resursa
Slično mišljenje ima i urednica na HRT-u Darija Marijanović. Ona za RSE, ipak, naglašava da će se vidniji napredak stvoriti tek onda kada svi oni novinari koji su učestvovali u ratnim huškanjima to budu sebi priznali i pokušali da učine nešto kako bi učinjenu štetu ispravili, jer, kako kaže, istina se ne može sakriti:
„Ne vidim da se ne bi moglo dogoditi da se i neka srpska proizvodnja pokaže na Hrvatskoj televiziji i to u udarnom terminu“, ističe ona.
Ali, direktor programa Televizije Sarajevo Amir Zukić ne deli takvo mišljenje.
„Ja se evo već deceniju i po pitam zašto se to ne dešava“, kaže on.
Zukić navodi i razloge zašto se o toj saradnji samo priča, ali bez ozbiljnijih pomaka.
„Naime, ja tvrdim da se u jeziku medija i dalje koristi huškački jezik koji nije transparentan kao što je bio početkom 90-ih. Ali, ukoliko uđete u strukturu televizijskih programa, čak i najgledanijih televizija u regiji, videćete kako u trenucima kada se govori o nacionalno, kulturno osetljivim pitanjima se vide evidentni stereotipi o onim drugima“, objašnjava on.
Suprotno, ovom Zukićevom stavu, Nenad Lj. Stefanović naglašava da resursi postoje, samo što se ne koriste dovoljno.
„Rekao bih da ta saradnja napreduje iz meseca u mesec. Nama je ovde, po prvi put, bila u poseti delegacija HRT-a, ali nisu želeli da se to obelodani i sada smo vrlo blizu da potpišemo i jedan ugovor o sasvim konkretnoj saradnji“, kaže Stefanović.
Unutrašnja transformacija javnih servisa
Pogled iz Hrvatske sugeriše na drugačiji zaključak. Na naše pitanje, da li je saradnja između javnih servisa danas bolja nego pre, Darija Marijanović kaže:
„Mislim da je gora, jer znate li vi išta o hravatskim programima? Verovatno slabo? Ja nemam pojma šta je u Makedoniji i smatram da je dobro da se sastajemo i vidimo kako ćemo regiju ponovno informirati jedne o drugima“, kaže ona.
Iako se razmenjuju neki programi, oni koji bi mogli uzdrmati javno mnjenje u nekoj od zemalja regije još uvek ne pronalaze svoje mesto u terminima televizije u susednim zemljama. Amir Zukić to objašnjava činjenicom da su javni servisi još uvek čvrsto vezani za ono što misle njihove političke elite:
„Javne televizije moraju doživeti unutrašnju transformaciju, moraju početi raditi u interesu naroda, a ne politike koja ih kontrolira. Mislim da se to neće desiti u bliskoj budućnosti i to, prvenstveno, zbog nedostatka volje kod samih medijskih čelnika da nešto u tom smislu urade“, naglašava on.
RTS na Televiziji Slovenije
Međutim, Nenad Lj. Stefanović kaže da je RTS predložio ostalim javnim servisima u regionu da se napravi jedna nova mreža servisa, koja ne bi ličila na nekadašnji JRT, ali bi imala funkciju da građane u regionu brže i kvalitetnije obaveštava o svemu onome što bi publiku u ostalim zemljama moglo interesovati:
„To smo testirali i svi su vrlo spremni da krenemo u tom pravcu, kako bismo došli i do toga da bolje sarađujemo i u nekim projektima koji bi se ticali naše neposredne i vrlo bolne prošlosti“, kaže on.
Nacionalna Televizija Slovenije jedina je za sada koja produkcije jednog javnog servisa emituje na svojim nacionalnim kanalima. Anderaš Pešal urednik dokumentarnog programa na ovoj televiziji, za RSE kaže:
„Ovog četvrtka imamo dokumentarni film „Dan kada je ubijen Zoran Đinđić“. Dakle, produkcija RTS-a biće emitovana na nacionalnom programu Televizije Slovenije. Jedan korak“, kaže on.
I to je jedan korak, da bi se napravilo više takvih koraka potrebni su mnogi preduslovi. Darija Marijanović kaže da će dalja saradnja, pored dobre volje i spremnosti na nju na prvom mestu, ipak, zavisiti od novca:
„Što ima više novca, to ima više suradnje. Što ima više para da jedni druge posjetimo, to ćemo se bolje upoznat. Što se više poznajemo, to se više razumjemo. Što se više razumjemo, to se više volimo - to vam je jednostavno pravilo života“, naglašava ona.
